1. Kako ste se odlučili da zajedno sa Anetna Group Studios i Produkcijom Adrenalin kreirate i producirate jednu seriju u ovom delu Evrope?
Tadašnji menadžer Antena Grupe, Pit Smit, sa kojim sam već sarađivao me je pozvao i rekao da ima sjajnu priču koju je čuo od prijatelja i želi da je razvije i snimi. U telefonskom razgovoru mi je objasnio fenomen bese i pitao šta mislim o tome da napravimo priču u kojoj bi jedan čovek bio primoran da uradi nešto kako bi zaštitio svoju porodicu. Nedugo posle ovog telefonskog razgovora sam se spakovao i došao u Beograd gde sam upoznao sjajnu producentkinju Adrenalina Teu Koroliju i njen tim. Shvatio sam da područje Balkana počiva na različitim kulturnim i socijalnim sudarima i da bi bilo jako zanimljivo u njega smestiti univerzalnu priču kakva je “Besa”. Jer bez obzira na religiju, kulturno nasleđe i ubeđenja, očevi su svuda isti. Dele istu ljubav, strahove i nadanja.
2. Primenili ste koncept „britanske drame“ u lokalnim okvirima, kako je tekao taj proces i da li ste zadovolni rezultatom?
Glavni problem koji sam uočio kada sam počeo da radim sa lokalnim piscima je da imaju tendenciju da prebrzo ispričaju priču. U britanskoj, pa i američkoj drami, skloniji smo da odložimo neke momente u priči i damo priliku publici da se veže za junake, da ih zavoli. Jer ako se gledaoci ne vežu za junake, šta ih briga šta će im se dogoditi? Ako dok gledaju seriju ne navijaju da likovi nešto urade, pobegnu, budu zajedno, daju otkaz, to za mene znači jednu stvar: da nemamo show. Druga stvar koju sam im savetovao je da ne ispričaju celu priču u prvoj epizodi, da sačuvaju nešto za kasnije. Samo tako će publika krenuti sa njima na putovanje koje traje 12 sati.
3. Karakteri, likovi su vrlo bitni u britanskoj drami. Šta je posebno, a šta univerzalno kod glavnih likova u Besi?
Glavni junak „Bese“ Uroš Perić je muž i otac i to je odnos koji svi razumemo. Biti muž i otac znači isto u Kini, Rusiji, Indiji. Očevi u celom svetu su na isti način povezani sa svojom decom i najbližima. Zato centralno pitanje koje postavljamo u „Besi“ i jeste „šta si sve spreman da uradiš da bi zaštitio svoju porodicu“. Ali šta si zaista spreman da uradiš, do koje granice da odeš i gde bi se zaustavio. Da li bi se zaustavio da sačuvaš živote svoje dece? To je ono što je univerzalno u vezi Uroša Perića, a njegov karakter je naravno specifičan.
4. Osim Uroša glavni junaci „Bese“ su i Dardan Beriša i inspektor Petrit Koci, kako biste njih opisali?
Dardan je suočen sa bolom oca koji je izgubio dete i misli da zato ima pravo da od Uroša traži neke stvari da bi ovaj sačuvao živote svoje dece. On je čovek kome su sopstvene potrebe i želje najvažnije, da bi ih zadovoljio on ne preza ni od čega. Za razliku od Uroša koji vredno radi da prehrani porodicu. Petritu sa druge strane nedostaje upravo ta porodica zbog koje i Uroš i Dardan prolaze kroz svoj lični pakao u ovoj priči.
5. Napisali ste i nekoliko sjajnih ženskih likova poput Teute, žene Dardana Beriše, zatim Marije Uroševe žene I Divne, inspektorke Interpola. Ne sećam se kada smo uopšte u domaćoj seriji imali ženu inspektora.
Za mene je stvaranje jakih ženskih likova normalno, zapravo nikada ne bih ni napisao scenario u kome ih nema. Mislim da realan svet koji nas okružuje vrvi od jakih žena, i producentkinja Bese Tea Korolija je jedna od njih, pa zašto ih onda ne bismo gledali I na televiziji? Generalno mislim da su za jake muškarce takve žene izazov. Uroševa žena Marija je takva. Teuta, Dardanova žena, je sposobna za praktično iste stvari kaoiI on. Ne možete ispričati priču o porodici bez žene, to bi bilo pogrešno. Najgora verzija “Bese” bi bila ona o tri muškarca koji se međusobno bore dok žene navijaju za njih. Svet prosto više nije takav.
6. Da li vam je bilo teško da upoznate lokalne prilike i njihov širi kontekst kako biste uspešno smestili univerzalnu priču o borbi dobra i zla kakva je „Besa“ na područje Balkana?
Ne postoji univerzalnija tema od borbe dobra i zla. To je nešto što svi razumeju. Dosta sam putovao sa producentskom ekipom po regionu, da bih bolje razumeo vaše istoriju, okruženje, sličnosti i razlika. Cilj je da ispičamo koja je zanimljiva ali i univerzalna, i koja bi mogla da se desi i meni i vama i bilo kome.
7. Kakva je srpska produkcija u odnosu na Veliku Britaniju? Da li biste posle iskustva na „Besi“ došli ponovo u Srbiju da radite servis za neku svoju produkciju?
Ovde sam doživeo nešto neverovatno. Za mnogo manji budžet od onog koji bismo za istu stvar potrošili u Britaniji ili Americi dobili smo zadivljujuće visoke produkcijske standrde. „Besa“ može da se prikazuje na bilo kom britanskom ili američkom tv kanalu, izgleda sjajno. Apsolutno bih se vratio ovde da radim neku svoju produkciju, Srbija je izuzetno mesto za rad, ljudi su kreativni, profesionalni i dobri domaćini.
8. „Besa“ je vaš autorski, ali i producentski projekat. Zašto verujete u plasman jedne serije iz Srbije na globalnom tržištu?
Zato što smo uspeli da snimimo seriju na temu koja je univerzalna i nije opterećena lokalnim okruženjem. Drugi razlog zbog koga verujem u međunarodni uspeh „Bese“ je odlična produkcija zbog koje serija izgleda dobro, poput serija koje i gledate na stranim kanalima.
9. Zašto da pogledamo „Besu“?
Najpre zbog odlične priče koja vas odmah uhvati. Kada pogledate prvu epizodu stavrno vas zanima šta će se desiti u drugoj, potom u trećoj i tako dalje. Zaljubićete se u Uroševu porodicu i želećete da budete na ovom putovanju sa njima do samog kraja. Fasciniraće vas Dardan, ali i niz drugih likova i njihovih odnosa. Potom i zato što ceo region koji je na neki način učestvovao u stvaranju „Bese“ treba da bude ponosan na jedan ovakav projekat. „Besa“ je vaš veliki uspeh.
10. Koja je vaša omiljena kniga?
Kada sam počeo da pišem jedna od prvih knjiga koje sam pročitao da bih spoznao kako je pisati za film i tv je knjiga holivudskog scenariste Vilijama Goldmana, dobitnika Oskara za najbolji scenario za fim „Buč Kasidi i Sandens Kid“. Njegova knjiga „Adventures In The Sreen Trade“ me je naučila da u kreativnom pisanju nema pravog mišljenja i da je moje mišljenje podjednako vredno kao i mišljenje drugih autora. Kao dečak sam obožavao „Gospodara prstenova“, pročitao sam je dvadeset puta.
11. A film?
„Cool Hand Luke“ sa Polom Njumenom. Mislim da je jako bitno da se povežete sa glavnim protagonistom i prolazite sa njim svaki korak dok vam srce brzo kuca, a ja to iskustvo ponajviše imam dok gledam ovaj film. Kao klinac sam bio problematičan, a „Cool Hand Luke“ je delio tu sudbinu. On nije zao, ne ubija nikoga, ali ima problem sa sistemom koji ga tera da stvari radi na određeni način. Kao i ja i on se pitao zašto sve mora da funkcioniše na određeni način.
12. Da li pisci imaju običaj da proučavaju ljude, prisluškuju njihove razgovore u kafeu u potrazi za inspiracijom za svoje buduće likove?
Misliš da su pisici privatni detektivi? To bi bilo kul! Dobri pisci imaju svoje tajne. Ukratko, ja imam sposobnost da spoznajem o ljudima stvari za koje oni nisu ni svesni da ih znam. Kada prepoznaju sebe u nekom od mojih likova zapanje se kako sam do toga došao. Poenta nije posmatrati ljude na autobuskoj stanici, nego voleti ih. Znati šta ih povređuje, a šta raduje. Moji likovi su pomalo Frankenštajni budući da uzimam malo od jedne osobe, malo od druge i tako sve dok ne napravim nekoga koga želim. Ali da se razumemo, ako čujem neku fantastično zabavnu repliku u autobusu, naravno da ćete je pronaći u mom scenariju!
Tony Jordan BIOGRAFIJADžordanova karijera započela je u njegovoj 32. godini, kada je samoinicijativno poslao svoj prvi scenario u BBC. Od tada je jedan od najistaknutijih, najuspešnijih, cenjenih dramskih pisaca i scenarista koji stoje iza kvalitetnih televizijskih programa. Nakon što je napisao skoro 200 epizoda za britansku sapunicu EastEnders, Toni je stvorio neke od najpopularnijih drama tokom poslednjih godina, uključujući Life on Mars, Hustle, The Nativity, The Ark, Holby Blue, The Passing Bells, Dickensian Hooten & The Lady i najnoviju Babs, biografiju legendarne Barbare Vindzor.
2005. godine osniva svoju samostalnu produkcijsku kuću, Red Planet Pictures, koja postaje sinonim za produkciju revolucionarnih drama koje obaraju sve rekorde gledanosti, uključujući i jednu od trenutno najgledanijih BBC serija Death in Paradise. U toku je snimanje osme sezone ove serije, koja već ostvaruje veliki globalni uspeh – prodaje se na više od 260 teritorija, a u Ujedinjenom Kraljevstvu sredinom svake nedelje dovodi više od 8 miliona gledalaca na BBC One.
U jesen 2016. pokreće Hooten & The Lady, energičnu akciono-avanturističku seriju za Sky One, koja je od premijere privukla i do kraja emitovanja održala veliku pažnju publike. Ova serija kroz 8 epizoda vodi nas na epsko putovanje širom planete u potrazi za izgubljenim blagom i neprocenjivim predmetima.
Sa više od 300 sati televizijskog programa iza sebe, Džordan nastavlja da ulaže svoje vreme u stvaranje novih serija i energično vođenje produkcije Red Planet Pictures.
(Promo - tekst / Foto: Promo)
