Za njega kažu da ima glas anđela, a mnogi će reči da se njegove pesme najbolje slušaju zatvorenih očiju, bilo da je reč o klasičnim arijama ili hitovima pop-muzike.
Da su roditelji poslušali lekare, najomiljeniji tenor na svetu nikada ne bi bio rođen. Analize su pokazivale da će Erika i Alesandro Bočeli dobiti dete koje će biti invalid, pa su im predlagali da se opredele za abortus i usvoje dete.
Ipak, roditeljska ljubav je bila jača i 22. septembra 1958. u Toskani dobili su sina rođenog s dijagnozom kongenitalnog glaukoma. Kada mu je bilo 12 godina, Andrea Bočeli je posle povrede na fudbalskoj utakmici ostao potpuno slep.
Odrastao je na farmi nedaleko od Pize, okružen čokotima vinove loze i stablima maslina. U porodici u kojoj niko nije imao muzičko obrazovanje Andrea je već sa šest godina naučio da svira klavir, a zatim i flautu, saksofon, trubu, trombon, gitaru i bubnjeve. Koji god instrument da mu je došao u ruke, naučio bi da ga svira.
Sa 14 godina prvi put je pevao i pobedio na većem takmičenju, ali muzikom neće profesionalno početi da se bavi do 34. godine. Majka Erika - Edi, koja je uvek bila najveća podrška sinu i verovala je u njegov talenat, seća se da je simfonije otkrio dok je ležao u bolnici u Torinu. "Zaboravio je bolnicu i lekove, bio je fasciniran muzikom", ispričala je u jednom intervjuu.
U međuvremenu je upisao prava, a za školarinu je zarađivao svirajući klavir u lokalnom baru u Pizi. Diplomirao je i godinu dana radio kao branilac, ali je dao otkaz. Nastavio je da nastupa u baru kako bi plaćao časove pevanja kod tenora Franka Korelija. Učitelji su mu bili Koreli i Lučano Beterani, koji su radili i s Marijom Kalas i Lučanom Pavarotijem.
Prvi korak ka uspehu kao tenora došao je 1992, kada je snimio demo "Miserere", pesmu napisanu za velikog Pavarotija. Pavaroti je pohvalio glas mladog pevača, upoznali su se i postali prijatelji, a Bočeli je čak proveo i nedelju dana kao gost u Pavarotijevoj kući.
Dve godine kasnije Bočeli je učestvovao i osvojio prvu nagradu na čuvenom festivalu u Sanremu, koji prati svaki treći Italijan. Međunarodnu slavu je stekao sa pesmom "Con te partiro" 1995, a pesma je zahvaljujući duetu sa Sarom Brajtman 1997. postala veliki hit kao "Time to Say Goodbye".
Od tada je Andrea Bočeli svetski poznato ime, a 2017. je urađen i film "Muzika tišine" o njegovom životu. Snimio je 15 studijskih albuma, tri s najvećim hitovima i devet kompletnih opera. Prodao je albume u 90 miliona primeraka. Za njega kažu da je "maestro za mase". Pre 11 godina dobio je zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih. Nastupao je ili snimao duete sa mnogim velikim svetskim zvezdama, od Boba Dilana do Arijane Grande.
U baru u kome je svirao 1992. upoznao je i deset godina mlađu Enriku Ćencati. Prelepa učenica se prvo zaljubila u glas, pa u pijanistu. Venčali su se i dobili sinove Matea i Amosa, a razveli posle 10 godina braka. Ostali su u odličnim odnosima, a od 2007. žive blizu jedno drugog i zajedno su odgajali decu. Dečaci su živeli s majkom, ali redovno provodili vreme sa ocem.
Ubrzo je Bočeli počeo da se viđa sa 26 godina mlađom glumicom Veronikom Berti, koja mu je u međuvremenu postala menadžer, a 2014. i žena. Prema Bočelijevim rečima, brak je počeo u trenutku kada su se sreli. Upoznali su se na jednoj zabavi, a Andrea je za 18-godišnju glumicu otpevao ariju "Occhi Di Fata" - oči vile. "Svi su bili tamo i među nama se desio predivan trenutak ", rekao je u intervjuu za Gardijan.
"Bio je to najbrži start jer smo odmah iste noći počeli da živimo zajedno." Razlika u godinama između njega i Veronike za Andreu stvari čini lakšim, a ne težim. "Velika razlika u godinama je tradicija u mojoj porodici - postoji i između mojih roditelja. Plus, veoma sam religiozan i razlika u godinama je nešto što često viđate u biblijskim brakovima", rekao je tenor. Ono što ih tako dobro spaja je muzika, od slušanja do izvođenja. Te 2012, kada su dobili ćerku Virdžiniju, Veronika mu se pridružila na bini, gde su zajedno otpevali ljubavnu pesmu "Qualche Stupido".
Nakon što je profesionalno debitovao sa ocem 2018. godine u pesmi "Fall On Me", 24-godišnji Mateo Bočeli je nastavio Andreinim stopama i nedavno objavio singl "Solo", za koji je spot snimao na Dolomitskim Alpima. Tim povodom, otac mu je napisao posvetu: "Sada je red na mene da sedim u prvom redu i radujem se tvom putovanju, tvojoj pesmi, kao što si ti toliko godina činio, ponosan što aplaudiraš svom ocu. Moraću da odolim iskušenju da kažem bilo kome ko sedi pored mene: 'Znate, ono tamo je moj sin'."
I mala Virdžinija takođe kreće očevim stopama - prošle godine je s njom snimio duet, obradu pesme Lenarda Koena "Hallelujah". U proleće 2020. Italija, a naročito Toskana, bile su žestoko pogođene pandemijom koronavirusa.
Bočeli je za Uskrs pevao u pustoj Milanskoj katedrali, a poslednja pesma "Amazing Grace" nosila je poruku nade. "U velikim arenama osećam energiju mase, naravno, ali u crkvi za to nema potrebe. Dok sam pevao u katedrali, znao sam da dajem glas molitvama tolikog broja ljudi", rekao je Bočeli. Ono na šta je najviše ponosan je što je uticao na popularizaciju opere i što u njegovoj publici često ima i male dece. U životu je dostigao sve čemu je težio. "Nemam više snova. Stvarnost je prestigla moje snove", kaže Bočeli.
Kurir.rs/ Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
