Kojom brzinom će se razvijati nove tehnologije, kako ljudi reaguju na veštačku inteligenciju i da li je moguća emotivna veza između čoveka i androida samo su neka od pitanja o kojima se govorilo na promociji romana "Energokinetički gambit" autora Ivana Đikovića u Biblioteci grada Beograda.
Događaj je okupio brojne istinske ljubitelje SF romana. Reč je o naučnofantastičnoj imaginaciji društva u 2089. godini, koja se pred čitaočevim očima pretvara u antiutopiju s apokaliptičnim završetkom.
Pored autora Ivana Đikovića, o romanu i temama koje otvara govorili su Igor Rill, zamenik glavnog urednika Politikinog zabavnika, ujedno i moderator, i Marko Braković, psihoterapeut i pisac.
- Nekakav oblik realnosti iz "Energokinetičkog gambita" može nam se dogoditi veoma brzo i pomislićemo: pa kasno je da bilo šta učinimo da to sprečimo.
Aktuelizacija i referenci na naše doba, u lokalnim i globalnim okvirima, naravno ima, nekih očiglednih, nekih manje primetnih, ali potka, čini mi se, tkana je iz rečenice: "Demokratiju nisu ugasili nikakvi predvidljivi negativni dijalektički ishodi. Demokratiju je do trivijalnosti dovela informatička i komunikaciona revolucija" - rekao je Igor Rill, istoričar umetnosti, dugogodišnji glavni i odgovorni urednik Nešenel džiografika Srbija, sada zamenik glavnog urednika Politikinog zabavnika.
- Šta je alternativa, ako preživimo još sto godina? Verovatno neka vrsta simbioze između neurona i USB, da to tako laički nazovem, gde će zapravo zaista biti samo naša sećanja.
Ako preživimo nuklearni rat, idemo verovatno u simbiozu s mašinom, tako da će moja sećanja moći da se prebace u drugo telo, recimo, i da ta osoba budem ja, to jest, imaće svest da sam ja, a kad pričamo o svesti, pričamo praktično o suštini ovog romana - kaže Braković.
Nadovezujući se na izlaganje Marka Brakovića, autor romana je spekulisao o odnosu ljudske i mašinske ili neke druge inteligencije.
- Kako bismo mi ljudi doživeli drugu inteligenciju? Da li bismo imali strah od nje? Da li bismo mogli s drugom inteligencijom da budemo u bilo kakvom emotivnom odnosu, ako je ta inteligencija takva da može da ima emotivni odnos? Jer ako nama emocija nije uzvraćena, mi nećemo moći da je imamo na bilo koji način, bilo da je prijateljska, ljubavna, poslovna čak, jer nas vode emocije - zaključio je Ivan Điković.
Na kraju promocije romana "Energokinetički gambit" za sve posetioce usledilo je pravo filmsko iznenađenje. Naime, poslednje poglavlje knjige "Vreme" pretočeno je u svojevrsnu kratku filmsku priču. Maestralnom glumom Tatjana Kecman, mladi glumci Nikola Palavestra i Ana Mitrović oživeli su i dočarali svet i život posle apokalipse.
(Kurir.rs / Lj. Radanov)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
