TRESLA SAM SE NAKON JEDNOG POZIVA SINIŠE PAVIĆA: Tijana Čurović otkrila zbog čega je voditeljka i koja glumica joj je KAO MAJKA

Prošlo je dve decenije otkako je prvi put stala pred kamere u "Lisicama", nakon čega su se nizale role u hit serijama "Stižu dolari", "Vratiće se rode", "Greh njene majke", "Ranjeni orao", "Moj rođak sa sela"... Glavna ženska uloga u novom filmu "Vučje bobice" donela joj je i novo iskustvo, s tim počinje intervju za TV Ekran.

Da li je najteže igrati za decu?

- Čim sam dobila poziv za ulogu i videla da je reč o dečjem filmu, znala sam da želim da igram. Moja generacija je odrastala uz bogat dečji program, dok sam ja kao majka suočena s problemom manjka sadržaja za taj uzrast. Nadam se da će se ovim filmom otvoriti put za kinematografiju koja nije samo dečji sadržaj, već društveno odgovorna tema podobna za celu porodicu.

Jeste li nekad bili u situaciji da poput Isidore, koju igrate u filmu, ne uspevate da se izborite s problemima?

- Kao žena, majka, ćerka i sestra, suočena sam s brojnim izazovima koje nameće moderan način života i društvo. Nemoguće je biti uspešna žena, savršena majka, dobra domaćica, uvek lepa, zdrava, nasmejana, negovana. Preveliki je teret stavljen pred modernu ženu, koja je samo jedno obično ljudsko biće puno strahova, mana, nežnosti, krhkosti, ranjivosti. U takvom svetu koji vrši teror nad ženom i porodicom, neko mora da strada. Nažalost, mislim da je danas porodica najviše ugrožena i da je atak na nju i njene vrednosti ogroman problem u društvu.

Vašu filmsku familiju spasla je ljubav. Smatrate li da će to osećanje sačuvati i neke porodice u realnom životu?

- Najveći utisak koji ostavlja film je ljubav između brata i sestre. U istoriji se nikad nije desilo da sestra naudi bratu. Imam starijeg brata i znam kakav je on heroj bio u mojim očima. Ljubav između sestre i brata se prepoznaje u "Vučjim bobicama", to je prikazano dirljivo i nežno, u nekim momentima čak i potresno i važno. Moj brat bi u šumi pravio luk i strelu od drveta da me brani i govorio: "Ništa ne brini, ja te čuvam!" Tu vrstu herojstva i oslonca prepoznaćete i u ovom filmu.

Koji vam je bio omiljeni dečji film u detinjstvu?

- Rođena sam Beograđanka i nas su sa školom vodili redovno u bioskop na dečje projekcije pa se sećam filma "Suncokret" i "Ptice koje nikad ne polete". To su divni filmovi, koju utiču na odrastanje. Moje dete, koje je takođe rođeno i odrasta u ovom gradu, nikad sa školom nije otišlo u bioskop. Na tome moramo svi da radimo i da snimamo više sadržaja za decu, a da u škole uvedemo obavezan odlazak u pozorište i bioskop.

Da li je među junacima vašeg detinjstva i Nada Blam, koja vam u filmu igra svekrvu?

- Nadu znam odmalena jer je ona naš kućni prijatelj. Spremala me je za akademiju. U filmu glumi moju svekrvu, ali mi je privatno više kao majka.

Prošle su dve decenije od vaše prve uloge na televiziji, računate li TV karijeru od serije "Lisice" ili "Stižu dolari", gde vas je, u ulozi Marine, zapamtila šira publika?

- "Lisice" su bile 2003. godine. Tada sam dobila i Marinu u "Stižu dolari". Ko bi rekao da su prošle dve decenije...

Šta za vas znači saradnja sa Sinišom Pavićem?

- Sećam se kastinga za seriju "Stižu dolari", gde me je baš Siniša zapazio. Beskrajno sam mu zahvalna i velika mi je čast. Čula sam da je novom serijom "Junaci našeg doba" hteo da spoji sve omiljene likove iz prethodnih serija, pa sam još više počastvovana.

Zimus, dok su išle nove epizode na RTS, vraćala sam se iz Budimpešte kad mi je zvonio telefon. Prepoznala sam Sinišin glas, pozvao me je da mi zahvali za neku scenu koja mu se baš dopala. Počela sam da se tresem, ostala bez teksta i nisam ni umela ni znala kako da se zahvalim.

Takvih pisaca više nema i bojim se da će proći još mnogo vremena dok se ne pojavi neko sličan. Bilo je lako igrati likove koje je Siniša pisao jer ima osećaj za svaki lik, tačnost i duhovitost u svakom dijalogu. On je majstor svog zanata.

Često ste oživljavali epohu pred kamerom. Volite li je?

- Volim i imala sam sreće da je radim često, ali je "Ranjeni orao" najviše pomerio granice. Nekako sve se poklopilo - i ekipa i reditelj i tekst i kostimi i uloge. Tu radost snimanja svih nas nikad neću zaboraviti, zaista je retka.

Na društvenim mrežama i dalje je viralan klip iz serije "Greh njene majke" i čuvena replika: "Dunjice pa to sam ja, Neda." Jeste li u kontaktu s koleginicom Ivanom Jovanović?

- Uvek mu se iznova nasmejem. Mir Jam jeste imala naivne dijaloge i u "Grehu njene majke" su došli do izražaja. Nisam u kontaktu sa Ivanom, mislim da je ona u Americi i da se bavi nekom drugom vrstom posla.

U seriji "Beležnica profesora Miškovića" delite lik sa Anicom Dobrom. Da li vam je imponovalo?

- Kad me je Sloba Terzić, naš TV mag, pozvao za "Beležnicu" i rekao da misli da ima ulogu za mene koju treba da delim sa Anicom Dobrom, šta sam mogla da kažem?! Pročitala sam u dahu i rekla da!

Koliko ste u karijeri bili spremni na čekanje i jeste li po prirodi strpljivi?

- Nisam, ali nekako se u našem poslu stvari dešavaju spontano i nekom magijom. Znam da ću ono što mi pripada i dobiti. Ako ne mogu da stanem iza nečega ili me se lično ne tiče, nije ni fer da igram i ne libim se da odbijem ulogu. Bolje je da uradim nešto što će biti upamćeno nego samo da se pojavim. Nisam previše snimala, ali ono što jesam, čini mi se, pamti se. Pažljivo biram uloge i gradim karijeru, jer je u ovom poslu najvažnije trajati i ne istrošiti se.

Nedostaje li vam voditeljski posao i da li ste ga smatrali samo malim izletom iz primarne profesije?

- U inostranstvu je normalno da glumac bude i muzičar i voditelj i reditelj i producent i za šta god ima više afiniteta, samo kod nas mora da se opredeli za jedno. Volim televiziju i vodila sam "Domaćine, oženi se" jer sam smatrala da je veoma važna tema vratiti ljude na selo i očuvati porodicu, tako i danas, evo već petu sezonu, vodim "Trenutak iz sna", gde pomažemo ženama da lakše prolaze kroz nedaće s kojima se u životu susreću. Sve su to odgovorne društvene teme koje me kao ljudsko biće zanimaju i želim da pomognem. To radim u svoje ime kao Tijana Čurović, a ne kao voditelj. To je moja misija.

Važite za nežnu plavušu na ekranu. Da li biste promenili boju kose zbog uloge?

- Boja kose je nebitna. Promenila bih je, ali mi to još niko nije tražio. Čak sam za ulogu u seriji "Jedne letnje noći" htela da budem crvenokosa, ali eto, reditelj je želeo da ostanem plava.

Možemo li kroz vaše likove da otkrijemo kakvi ste privatno?

- Ja sam večito dete željno igre. Mali maštar i neko ko bi u jednom trenutku želeo da leti u svemir, a u drugom da bude pravnik. Gluma čuva dete u meni. Omogućila mi je da mogu zauvek da se igram i hvala joj. Verovatno bi mi život bio veoma dosadan da nije tako. U svakoj ulozi ostaje i delić mog bića koji ne mogu ni na koji način da odvojim od svog uma i tela. Sve one u meni ostave trag.

(Kurir.rs / Tv Ekran)

Bonus video: