Najbolja serija na Sarajevo film festivalu po glasovima publike je "Frust", nastala u produkciji "Fajerflaja" i Telekoma Srbija, kreatora Srđana Vuletića i Gabora Kriglera i u režiji Danisa Tanovića, s prosečnom ocenom 4,7. Njegov tvorac i čuveni scenarista Vuletić za Kurir otkriva kad se rodila ideja da napiše ovu neobičnu priču i zašto je snimana baš u Sarajevu.
- Još kao klinac sam bio fasciniran jednim slučajem iz Njujorka, kada je jedan čovek sam ustao protiv nasilja upucavši četvoro napadača. Pratio sam taj slučaj pomno kao tinejdžer. On je kasnije postao visoki gradski funkcioner, a stigao je u Ameriku kao azilant. Društvene mreže su oružje novih generacija, jer ne morate imati pištolj da biste pokrenuli revoluciju. To je bila polazna tačka ove priče, ali u jednoj reči to je pravda.
Šta znači naziv "Frust"?
- Frust je skraćeno od frustracija. Na taj način smo Gabor i ja pokušali da publici otključamo čime se bavi ova serija. Frust će se pojaviti i kao reč od kraja prve sezone.
Niste slikali Sarajevo kakvo poznajemo?
- U svojim radovima težim da bežim od razglednica i vizuala na koji su ljudi navikli. Ekipa serije je prihvatila taj moj koncept. Sarajevo je mnogo uzbudljivije od Baščaršije i deset ćevapa. Mislim da smo dobro preneli tu energiju.
Kako to da niste i režirali seriju?
- Hteo sam sarađujem i s drugim ljudima i nisam želeo da budem i scenarista ove priče, i reditelj i producent. Mislim da se to pokazalo kao dobra strategija. Prvi put sam je predstavio 2018. godine na SFF i bila mi je želja da svaku epizodu režira drugi reditelj iz jedne od republika bivše Jugoslavije. Prodao sam prava Mađarima, pa se "Fajerflaj" uključio i onda se serija opet vratila u Sarajevo. Bio je plan da se snima u Beogradu ili Rijeci.
Jeste li zadovoljni kako je ispala?
- Serija ima neku dobru energiju, a da sam je ja režirao, čini mi se da to ne bih uspeo da dobijem. Mislim da je to ono što će privući mlađu publiku. Ključno za "Frust" je što ne pati od lokalizama, već ima radnju koja se lako razume. Mladi momak željan ljubavi i uspeha, policajci koji su demotivisani, devojka koja ne može da materijalizuje ljubav... Mislim da smo dobili seriju koja će igrati na prostoru bivše Jugoslavije, ali koja će moći da se gleda i u Evropi.
Glavni junak Vedran odmah priznaje da je počinio zločin. Da li je vam je ta odluka bila teška?
- Gabor me je terao da stalno pišem tako da izneverim očekivanja publike serije krimi-žanra. Pitanje priznanja smo pretvorili u lajtmotiv i pitanje koliko naš junak nema poverenje drugih ljudi, jer mu niko ne veruje da je ubica. Istina više nije važna, nego njena prezentacija. Za ovu seriju nije važno ko je ubica.
Pišete li uloge za određene glumce?
- Za "Frust" nisam pisao, a za druge serije uvek imam u glavi ko bi to mogao da igra.
Šta ovu seriju izdvaja od mnoštva drugih?
- Mi ništa nismo prepustili slučaju. Pisao sam je tri puta. Prvo na našem jeziku, pa na engleskom, pa opet prevodio na srpski. Kad se tekst prevodi na engleski, nekako otpadnu sve stvari koji mi na Balkanu podrazumevamo. Drugi jak faktor koji radi za ovu seriju je energija.
Dobro ste prikazali medije?
- Upoznao sam medije i zavoleo ih još kao mlad čovek. Ljudi ne znaju da je rad na televiziji ili u novinama rudarski posao. Svaki dan morate da donosite nove informacije. Pokušao sam to da prenesem na seriju. Veb-portali su postali glavni, ali posao je isti.
Koliko kroz vas progovara glavni junak Vedran?
- Pokušao sam da ga prikažem kao pripadnika samozaljubljene generacije. On je dobar, ali je i sebičan. Star sam ja da budem baš on.
Radite kao profesor na akademiji. Kakav je položaj pisca u Bosni?
- Niko kod nas ne razume poziciju kreatora serije. Bosna sad prolazi kroz ono što je Srbija već prošla.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
