JEFTINA I DOPADLJIVA PISANA REČ SE PRODAJE: Miloš Janković iskreno o savremenoj književnosti i otkrio KOLIKE PENZIJE IMAJU PISCI

Jubilarni, 60. Beogradski međunarodni susreti pisaca okupiće i ove godine brojne ličnosti iz sveta književnosti, koji će posetiti našu prestonicu u periodu između 20. i 23. septembra.

- Pokušavaćemo da održimo tradiciju koju su ustanovili Ivo Andrić i Crnjanski. Srž susreta je u tome da nas reč čini boljim nego što jesmo, da nas spaja i objašnjava. Posebnost ovogodišnjih susreta biće u takozvanoj debeogradizaciji. Jedan deo naših gostiju otići će na Mrčajevačke pesničke susrete, druga grupa na Zlatiborske pesničke vatre kod Ljubivoja Ršumovića, a neki će posetiti Sremsku Mitrovicu i bliže se upoznati s našom kulturom. Onaj deo koji ostaje u Beogradu učestvovaće na Sajmu knjiga.

Prvi put ćete biti predstavljeni na Sajmu knjiga.

- Verovali ili ne, tako je. Javno preduzeće "Pošta Srbije" omogućilo nam je da imamo svoj štand, odnosno deo "Poštinog" štanda. Okolnosti su nam išle naruku jer se sajam poklopio sa susretima, pa će naši internacionalni gosti doživeti tu atmosferu. Srbija će tokom nedelju dana biti mali književni centar sveta. Poslaćemo poruku u svet da nas reč spaja, nebitno na kom jeziku je izgovorena.

Članska karta počasne članice biće uručena Vesni Goldsvorti. Šta je iniciralo odluku da ona pripadne njoj?

- Vesna Goldsvorti je svojim književnim radom zaslužila počasnu kartu. Od 1986. živi i radi u Engleskoj, trudi se da približi naš jezik i književnost. Smatramo da je njeno celokupno delovanje, ne samo književni rad, bio dovoljan razlog da je primimo kao počasnog člana.

Najavljeno je 25 pisaca iz 16 zemalja. Koliko je teško organizovati dolazak književnika?

- Pokrili smo sve kontinente osim Afrike. Problemi su nastali u dolasku ljudi, situacija u svetu i vize su dosta uticale. Očekivali smo dolazak predsednika delegacije pisaca Uzbekistana, ali je problem sa vizama odložio njegov put. Takođe, planiran je bio i dolazak gostiju iz Italije, ali su neki morali da odustanu iz privatnih razloga. Ruskoj delegaciji takođe smo uputili poziv, sprečeni su da dođu, ali će se uključiti onlajn. Potrudili smo se koliko smo bili u mogućnosti da okupimo značajna imena.

Sve je više reči o tome kako se nikad više nije pisalo, a manje čitalo. Šta mislite o ovoj temi?

- To je paradoks koji ne znam da objasnim. Tržište ima svoje zakone, to što se prodaje i masovno piše uglavnom nije literatura. Prava književnost je u zapećku. Tehnološki napredak, internet, dostupnost i brz protok informacija skraćuju taj put i prave od nas jednu vrstu intelektualnih invalida. Jeftina i dopadljiva pisana reč se prodaje.

S druge strane, imate paradoks da kolege književnici, koji su ceo radni vek proveli kao samostalni umetnici, odlaze u penziju sa 20.000 dinara. Tu nešto nije dobro i treba menjati. Trebalo bi da se zamislimo dok još imamo vremena, a tu mislim na razvoj veštačke inteligencije.

Mislite li da će veštačka inteligencija zameniti pisce?

- Pisci će biti jedan raritet iz muzeja. Kažu da će i knjiga izgubiti na značaju. Ne verujem u to. Imam instalirane te programe za onlajn čitanje, ali je meni potrebno da osetim knjigu. To je navika, ali verujem da će uvek ostati zaluđenici koji će hteti da imaju knjigu, ali to nije budućnost. Biće to na nivou incidenta.

Kakvo je stanje u Udruženju književnika Srbije danas?

- Situacija je ista kao i u ostalim umetničkim udruženjima, novca uvek nedostaje. Imamo problema sa zgradom, koja propada zbog pravne peripetije koju još uvek ne možemo da rešimo. Nije jasno definisan titular zgrade i zbog toga ne može ništa da se uradi za nju.

Grad Beograd je u jednom trenutku pokušao da reši taj problem. Goran Vesić je naš počasni član i bilo je dosta polemika u javnosti zbog čega. Odgovor na to pitanje je zato što nam je izašao u susret i pokrenuo to pitanje. Skupština grada Beograda je izdvojila znatna sredstva za restauraciju zgrade. Međutim, trenutno smo na čekanju.

Kako biste ocenili stanje u našoj kulturi?

- Stanje u kulturi odražava stanje u društvu. Naše društvo je puno podela, koje su često bezrazložne. Postoje one koje se temelje i baziraju na nekim vrednostima koje bi trebalo negovati. Mi smo mala zemlja, ali imamo mnogo značajnih postignuća u kulturi. Pratim evropsku književnost, koja je trenutno u velikoj krizi. Vlada jedan vid jalovosti, a mi smo sačuvali vitalnost i mislim da imamo možda najbolju poeziju u Evropi. Filmska industrija nam je jako dobra i u usponu, na muzičkoj sceni imamo odlične umetnike, a pozorišta su vrhunska.

Kakva je pozicija pisca u današnjem društvu, ne samo na ovim prostorima nego i u svetu?

- U svetu vlada opšte moralno posrnuće, koje je uslovljeno tržištem. Pisac ne može da objasni svet, ali može da mu pomogne. Oni su oduvek bili moralna savest čovečanstva. Bilo je onih koji su grešili, ali većina je bila tu da podseti ljude na sebe i proba da ih učini boljim. Pisci treba da budu angažovani, greške su moguće, ali treba da podsećaju ljude zašto je nužno da budu ljudi. Razlike su među svima i one su naše bogatstvo.

(Kurir.rs)

Bonus video: