Prošle su tri decenije otkako je glumica Milena Pavlović stekla ogromnu popularnost kao Marina u filmu "Mi nismo anđeli". Bila je to njena prva glavna uloga na velikom platnu i jedna od onih kakva se samo poželeti može. Za njom su se ređale brojne druge role u filmovima, serijama i pozorištu, gde se oprobala i kao reditelj.
Nakon pauze od dve decenije, filmu se vratila na najemotivniji način. U ostvarenju svog rođenog brata Nenada Pavlovića "Trag divljači", tumači jednu od uloga, a scenario za ovaj film nastao je po motivima dela njihovog oca, čuvenog Živojina Pavlovića.
Iako je kao mala imala tu privilegiju da bude u neposrednom dodiru sa sedmom umetnosti, zanimljiva je činjenica koju je Milena u vezi s tim otkrila u intervjuu za TV Ekran.
- Imala sam tremu od Šerbedžije, ali i Žike, kada smo radili "Dezertera". Ne zbog našeg poziva, već iz razloga što sam odrastala uz te ljude. Kada su snimali "Hajku" na Zlatiboru, Šerbedžija je bio moj drugar sa kojim sam pevala do besvesti "Ćihu - ćihu ćihu-hu" (Ivin voz - Dragana Lakovića). Tako da me je zbunjivao taj neophodni prelaz na profesionalnu relaciju sa njim i sa ocem. To mi je bio drugi film u karijeri i naravno želela sam da opravdam svoje mesto u takvom autorskom timu ' ispričala je Milena i osvrnula se na ostvarenje "Mi nismo anđeli" koje ju je učinilo slavnom preko noći.
- Marina i dalje živi na velikom platnu i u unutar mene kao jedno biće, ne više tako naivno, ali da neko ko i dalje veruje u čuda, u magiju i čaroliju postojanja. Ali, još ima filmova i elana, entuzijazma, poleta, naivnosti i iskrenosti kao tokom rada na "Anđelima". To je nešto što je neophodno za dobar film: dobra atmosfera, kolektivni duh, poriv svakoga da da svoj maksimum. Takvi projekti ne mogu da nemaju odjeka. To je ono detinje u nama, odakle i potiče mašta, kreativnost i radost. Nesputana igra.
Kad je već snimanje proticalo tako kako ga Milena opisuje, na njemu je sigurno bilo i mnogo anegdota.
- Nikola Kojo je mislio da sam uobražena tatina mezimica. Sjajno smo se dopunjavali kada sam ga razuverila svojom jednostavnošću. Od njega sam naučila kako se igra u krupnom kadru, kako u dvoplanu kako u totalu. Imao je strpljenja za moju nesigurnost i neverovatna je ta njegova lakoća postojanja ispred kamere. Njegov glumački šarm je ostao nepromenljiv i posle svih ovih godina. Divno ga je bilo ponovo videti u seriji "Radio Mileva". Zavređuje mnogo više pažnje kao glumac nego što je dobija. Cvija mi je doneo za prvi dan snimanja čokoladu, to me je oduševilo. Naučio me je kako da koristim svaku pauzu na setu da se odmorim - istakla je Milena.
Film "Mi nismo anđeli" doneo joj je nezaboravnu saradnju sa Brankom Katić.
- Drugačije smo - što je donelo dodatni šmek. Bez Srđana, naravno, ničega ne bi ni bilo. Bilo mi je teško da izgovaram izvesne replike, pa ih je foršpilovao - to je bilo mnogo slatko. Direktor fotografije Dušan Joksimović bio je takođe značajan za moje prve korake, jer samo on je umeo da kaže šta će se videti kroz objektiv. Tada nije bilo monitora i ta neizvesnost da se materijal vidi u montaži i radost isčekivanja su neprocenjive. Sada mnoge produkte, ne smo na filmu, možete videti odmah što umanjuje jedan deo efekta produžetka lučenja hormona sreće - endorfina - zaključila je Milena.
(Kurir.rs / TV Ekran)
NE PROPUSTITE
