Glumac Visar Viška oživeo je lik lokalnog moćnika Halita Beriša u filmu Miroslava Lekića "Ruski konzul", koji je premijerno prikazan na Festu. Makedonski umetnik albanskog porekla godinama gradi međunarodnu karijeru, a bio je deo serija "Filantrop", koja se emitovala na NBC, i "Legende", u kojoj je glumio rame uz rame sa holivudskom zvezdom Šonom Binom.
Iako mu je reditelj dodelio rolu negativca koji surovim pritiscima iseljava Srbe sa Kosova, dramski umetnik smatra da je pred publiku stigla priča o ljudima. U razgovoru za Kurir glumac evocira uspomene na snimanje, priseća se druženja sa Žarkom Lauševićem, ali govori i o predrasudama sa kojima se često sreće.
Da li ste od onih glumaca koji vole sebe da gledaju na ekranu ili vam to stvara nelagodu?
- Nekoliko puta mi se desilo da je film urađen toliko dobro da ne vidim sebe kao glumca, već samo svoj lik. Mogu da se odvojim od toga, da zaboravim kako je bilo na snimanju i da ga pogledam kao obični gledalac, a ne kao neko ko je bio deo autorske ekipe. Teško je nekad da odvojiš sve što se dešavalo iza scene i da zaboraviš stvari koje znaš. Ono što me je fasciniralo da srpski glumci uglavnom čitaju samo svoju ulogu i da ih ostalo ne zanima.
Vi ste vrlo temeljno pristupili snimanju i pročitali ste roman Vuka Draškovića.
- Pa normalno, to moraš sve da znaš, ne možeš baš sve, ali ono što je tebi dostupno svakako treba da istražiš. Na primer, kad igraš u seriji, ne možeš da pročitaš baš sve epizode i da budeš upoznat sa svime što se desilo. To je već drugi proces. Nekoliko puta sam se šalio sa američkim kolegama kad sam radio njihove serije. Pitam ih nešto i oni se uplaše da ću im spojlovati nešto: "Ne, ne, nemoj da mi kažeš. Hoću da pogledam seriju." Tamo ne možeš sve pročitati. Na filmu je drugačije. On je kao jedan roman, kao jedno delo koje ima svoj početak i kraj. Naravno da moraš sve pročitati.
Da li ste mislili da ćete dobiti još jednu stereotipnu ulogu Albanca negativca?
- Tražio sam prvo da pročitam tekst, da vidim kako je i šta je. Postoje klišei, ali u mom slučaju nije tako. Kad igram negativce iz Albanije, to i nisu negativci, jer nemam takvo lice. Ljudi imaju jednu predstavu o Albancima koja je vezana za Jugoslaviju. Albanac ima veliki nos i takve stvari. A kad mene pozovu da glumim, znam da ne žele da naprave još jedan propagandni film. Zbog toga tražim da pročitam scenario, jer sam dosta uloga odbijao kad vidim kako je to napisano, naročito u Makedoniji. Ovaj film uopšte nije bio tendenciozan. Prijatno sam se iznenadio. Odličan ljudski film i drago mi je što sam bio deo ove ekipe.
Naslovnu ulogu odigrao je Žarko Laušević. Kako je protekla vaša saradnja?
- Nemamo previše zajedničkih scena. Super je prošlo. Uz njega i Svetozara Cvetkovića dodatno sam porastao kao glumac. Svetozara znam od detinjstva, a ostale sam upoznao na setu. Kad sam saznao sa kim ću igrati, rekao sam: "Vau!" Žarko je bio odličan čovek, pun energije i prijatan. Kad sam saznao da je bolestan, zapitao sam se kako može da dođe sa hemioterapije sa toliko energije i da bude toliko pozitivan. Ja nisam imao tu pozitivnost i energiju iako sam bio potpuno zdrav. Žarko je zračio dobrotom. Puno smo pričali i drago mi je što smo se upoznali.
Da li ste imali priliku da se bliže upoznate sa njegovom tragedijom, o kojoj je pisao u knjigama?
- Kupio sam sve knjige i tražio sam mu da mi ih potpiše. Na jednoj knjizi je napisao: "Ovaj čovek je platio, nisam mu poklonio." Hoću da sednem i da počnem prve. Žao mi je što nismo mogli da pogledamo zajedno film. Baš sam se nadao da će se izboriti, da će pobediti. Teško je pobediti takvu bolest, ali sam očekivao da će živeti bar još nekoliko godina. Bar da pregura taj najteži period i da ćemo još da radimo.
Pored glume, vi ste scenarista i reditelj. Šta vas je privuklo poslu iza kamere?
- Prvo sam režirao jedan dokumentarni film. To je bila izvanredna priča koju sam hteo da istražim, pa da nađem nekog scenaristu da to pretvorimo u film. I onda kad nisam dobio novac za istraživanje, odlučio sam da ja snimam svoj rad kao istraživač i da to pretvorim u dokumentarac. Našao sam dosta zanimljivih stvari. Film je pogledala i Albanska akademija nauka više puta, jer sam došao do nekoliko stvari koje im ranije nisu bile poznate. Lutao sam po arhivama Beča, Budimpešte, Transilvanije, bio sam i u Italiji. Pronašao sam dosta stvari za koje ljudi nisu znali da postoje.
Govorite i nekoliko jezika.
- Odrastao sam u albanskoj porodici u kojoj pola familije govori i turski. U početku smo govorili makedonski, pa srpsko-hrvatski i onda u školi engleski. Pet jezika sam znao od starta i zato mi je bilo lakše da glumim na drugom jeziku. Igrao sam u puno stranih filmova na arapskom, ruskom, paštu jeziku...
Nekoliko turskih serija koje se emituju na platformi Dizni plus snimljene su u Severnoj Makedoniji. Da li ste prihvatili neku rolu?
- U Makedoniji ne igram uopšte. Snimio sam jedan film koji je izazvao dosta kontroverzi. Već imam velike uloge za BBC, "Legende", i ne moram da idem korak unazad da bih igrao male, neznačajne uloge. Nije problem u malim ulogama, već u tome što nisu značajne. To su uloge bez kojih može film i, ako ih izbaciš, nikakvu štetu nisi napravio za celu priču.
Upoznao sam svog idola Garija Oldmana
Ko su vam bili glumački uzori?
- Od početka mi je uzor Gari Oldman. Rukovao sam se s njim u Londonu kad smo bili na Kritiks čojs avordsu. On je jedan od najboljih kameleona današnjice.
Da li vam je inspirativna balkanska scena?
- Ima dosta izvanrednih glumaca. Žarko je bio odličan. Igrao sam sa Vojom Brajovićem, odlično smo sarađivali na snimanju filma "Shangai Gypsy". Imamo dosta izvanrednih glumaca. Sada još više nego ranije, jer se snima sve više serija. Sada mnogo manje gledam domaću produkciju nego u vreme Jugoslavije jer su zastupljenije platforme poput Netfliksa i HBO.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
