Poslednjih dana se mnogo piše o tome što se srpska serija "Sablja" našla u takmičarskom programu u Kanu. U trenutku pisanja ovog teksta rezultati još nisu poznati. Na sajtu poznatog američkog filmskog časopisa Varajeti izašao je zanimljiv tekst u kojem je povučena paralela između atentata na Džona Kenedija i Zorana Đinđića.
To, naravno, nije bio prvi put i paralela ima više. Jedan od koautora serije, Vladimir Tagić, izjavio je da postoji mnogo teorija zavera u vezi sa Đinđićevim ubistvom i da u Srbiji ne postoje dve osobe koje će se u potpunosti složiti u vezi s tim događajem. Izraz "teorije zavere" ušao je u široku upotrebu posle ubistva Kenedija, a što se tiče drugog dela izjave... Kada serija bude prikazana, svi ti ljudi sa različitim pogledima na jedan od najvažnijih događaja moderne srpske istorije različito će tumačiti i ovu seriju, shodno svojim predubeđenjima. I biće razvijane nove teorije.
Trebalo bi imati u vidu da pre svake epizode piše da je serija "Sablja" dramska interpretacija stvarnih događaja, da je plod kreativne slobode autora i da ne predstavlja objektivnu istinu. To važi ne za većinu, nego bukvalno sve filmove i serije "zasnovane na istinitim događajima". Pogotovo ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo likove koji su pridodati priči i potpuno su izmišljeni, mada mi se javlja da će tokom emitovanja serije ipak mnoga imena biti guglana, bez očekivanih rezultata. Bez otkrivanja detalja i kvarenja gledalačkog doživljaja, upravo su ti izmišljeni likovi neka vrsta pripovedača i kroz njihove se doživljaje interpretiraju oni istorijski. Događaji su posmatrani njihovim očima i njima su ograničeni. Tri grupe ljudi pružaju gledaocima svoje vizure - dvojica policajaca koji vode istragu, uporna novinarka sa svojim okruženjem i momak koga prvi koraci u kriminalnim krugovima vode pravo u samo grotlo događaja pre, za vreme i naročito posle atentata. Oko ovih likova plete se komplikovana mreža odnosa, porodičnih, poslovnih i ličnih, baš kao što su komplikovani odnosi stvarnih ličnosti još od doba Slobodana Miloševića, preko petooktobarskih promena, akcije "Sablja" i svega što je usledilo potom. Ovi likovi su žanrom definisani i olakšavaju praćenje. Izvesnu zbunjenost može izazvati mladi kriminalac Uroš jer je njegov lik u seriji zamenio neke stvarne aktere događaja. Ali je namera autora potpuno jasna, Uroš svojim kretanjem kroz zemunski klan prati sudbine njegovih pripadnika, gledalac preko Uroša posmatra ono što je rekonstuisano da se zaista dogodilo.
Bitno je i to što seriju mogu bez teškoća da gledaju i oni koji o ubistvu Zorana Đinđića znaju malo, pa i strana publika. Opisani pristup upravo to i omogućava. Bolji poznavaoci će verovatno lako prepoznati ko je ko, čak iako likovi ponegde nisu imenovani - po izgledu, ponašanju i karakternim osobinama. Ovo poslednje je zanimljivo izvedeno u slučaju Sretka Kalinića, na primer. "Sablja" ima brz tempo, uzbudljiva je za praćenje i uložen je trud da epoha, mada vremenski bliska, bude verno dočarana. Zbog tempa i izuzetnog broja bitnih događaja i okolnosti koje je trebalo prikazati ili bar spomenuti u osam epizoda, a tiču se onoga pre atentata, serija mnoge likove samo ovlaš dotakne. Mislim da će to biti najveći izvor kontroverzi i tumačenja, pogotovo što je dobar deo njih i dalje s nama, a neki su još uvek deo političkog i javnog života Srbije. Ali to i jeste usud serije zasnovane na nedavnim događajima, o kojima svako ima svoje mišljenje i oko kojih ne postoji ni naznaka bilo kakvog konsenzusa u društvu.
Gledaoci "Sablje" trebalo bi da imaju na umu da pred sobom imaju jedan politički triler i da serija ne pretenduje da bude završna reč o stvarnim događajima. Mitovi su Srbima oduvek bili veoma značajni i naša je istorija, ma šta mi racionalno mislili o tome, neraskidivo vezana sa predanjima. Serija "Sablja" svrstava se u tu neku neodređenu kategoriju, a teoretisanje o tome koga je oblatila, oprala, šta je prećutala, a šta su autori između redova hteli da kažu... Pa, to ćemo prepustiti društvenim mrežama. Goreće.
NE PROPUSTITE
