U naučnofantastičnom blokbasteru Fjodora Bondarčuka „Invazija“, nastavku „Sile privlačnosti“ koji 9. januara stiže u domaće bioskope, ponovo ćemo gledati Aleksandra Petrova.
On ima 30 godina, a već važi za najpopularnijeg i najplaćenijeg ruskog glumca. Mada su ga sa 15 godina iz rodnog grada Pereslavlj Zaleski u Moskvu doveli fudbalski uspesi, posle teške povrede lekari su mu zabranili da se bavi sportom. San o velikoj fudbalskoj karijeri zamenio je glumom, kojom je počeo da se bavi tokom studija ekonomije. Već sa prvom ulogom u seriji „Glasovi“ iz 2010. skrenuo je veliku pažnju na sebe, a onda je krenuo munjevit uspeh. Za samo 10 godina bavljenja glumom uspeo je da naniže skoro 50 naslova na velikom i malom ekranu, u kojima je igrao mahom glavne uloge. U ekskluzivnom intervjuu za Kurir, Aleksandar priča o filmu „Invazija“, predstojećem nastavku romantične drame „Led 2“, ruskoj kinematografiji i statusu koji uživa u bratskoj nam zemlji.
- „Invazija“ je prava atrakcija, ogroman korak za moju karijeru i rusku filmsku industriju. Još nisam video takav spektakl a da nije došao iz Amerike. Scene u kojima voda preplavi veliko platno u isti mah deluju moćno i zastrašujuće, tako da verujem da će publiku držati prikovanom za bioskopske fotelje. „Invazija“ se zasniva na filozofiji o čovečanstvu. Dolazi period u kojem će sve biti moguće - i da Zemlju posete vanzemaljci i da roboti zamene ljude. Kako ćemo se suočiti s tim, otkriva nam film Fjodora Bondarčuka.
Koja je najvažnija lekcija „Invazije“? Da li je to samo još jedan naučnofantastični spektakl ili ima i neku skrivenu poruku?
- Ljubav je najvažnije osećanje za svakog čoveka, a „Invazija“ govori o tome. I o praštanju. U današnjem svetu, kada je čoveku tako malo potrebno da mrzi, ova veština nam je neophodna. Ponekad deluje kao da je nemoguće oprostiti. A „Invazija“ nas uči tome da moramo da pokušamo. Biće mi drago ako gledaoci, napuštajući bioskopsku salu, poljube voljenu osobu, pozovu roditelje ili prijatelje i kažu im da ih vole, zatraže im oproštaj ili im oproste. Niko ne zna koliko koraka ko od nas ima. Život može nestati u sekundi, a mnoge stvari da zauvek ostanu nedorečene.
Šta je bio najveći izazov koji je uloga postavila pred vas?
- Pre početka snimanja filma, dugo sam razmišljao o Artjomu. On je na kraju „Sile privlačnosti“ upucao ženu koju voli. Pitao sam se zašto je to učinio, šta mu se u međuvremenu dogodilo i kakvo mu je trenutno psihičko stanje. Ozbiljno sam pristupio spremanju ove uloge i kao rezultat toga rođen je novi Artjom. Na licu može da mu se pročita sudbina, sve ono što je morao da preživi. Nećete ga prepoznati. I fizički se potpuno promenio. Na moju inicijativu, Bondarčuk je pristao da uradimo specijalnu masku. Njena priprema, koja uključuje nadogradnju kose, crtanje tetovaža i ožiljaka, trajala je najmanje tri sata. Ali nije mi bilo naporno. I ubuduće želim da radim lude stvari u karijeri. Gledaoci koji su me kritikovali da sam u poslednjim projektima fizički skoro svuda isti, trebalo bi da pogledaju „Invaziju“. Neće me prepoznati.
Može li Rusija da uđe u trku s Holivudom?
- Sa „Invazijom“ naučili smo kako se to radi. Zanimljivo je to da smo je radili u Budimpešti, baš u trenutku kada je u studiju pored nas sniman poslednji deo „Terminatora“. Njihovi budžeti jesu veći, ali u Holivudu je skoro sve 10 puta skuplje nego u Evropi. U kvalitetu nema velike razlike. Uskoro ćemo ući na međunarodno tržište i ceo svet će se uveriti u to. Serija „Černobilj“ je proglašena za najbolju ove godine. Nismo smeli da dozvolimo da nam naša priča promakne, mi smo morali da uradimo seriju ili film o toj temi.
O novcu NE SANJAM JAHTE I SKUPE AUTOMOBILE
Iako važite za najplaćenijeg ruskog glumca, kažu da se niste promenili od početka karijere i da živite skromno?
- Nisam materijalista. Važno mi je da moji roditelji i sestre imaju sve što im je potrebno. Meni je dovoljno da mogu da putujem, platim smeštaj, odem u restoran s devojkom ili prijateljima. Ne trebaju mi jahte, luksuzni automobili, skupe nekretnine i firmirana garderoba. Novac više doživljavam kao slobodu u kretivnom smislu, mogućnost da jednog dana mogu sam da uložim u neki projekat i da ne moram od bilo koga da tražim dozvolu. To je jedina moć koju novac može da pruži, a koja me zanima. I mali stan u Rimu, to mi je stari san.
Nastavak „Leda“ bez Bikovića IGRAM FUDBAL S MILOŠEM
Za Dan zaljubljenih stiže „Led 2“, nastavak popularnog ljubavnog filma. U nastavku nema Bikovića.
- Biković je moj divni kolega. Ponekad zajedno igramo i fudbal.
Da li vam prija uloga romantičnog heroja?
- Volim romantične komedije, ali Sašu ne doživljavam kao heroja. Realan je lik. On je običan momak, jedan od onih koje svakog dana srećete na ulici. U središtu nastavka filma je odnos između oca i ćerke. Zanimljivo je videti kako se do juče vragolasti momak prihvata najvažnije uloge u životu. Smatram da smo napravili odličan film i da će ga publika obožavati.
(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto:Profimedia)
NE PROPUSTITE
