Kad dođem prvi put u neki grad, uvek želim sama da prošetam ulicama. Svako mesto pamtim po mirisu. Sve te terase i prozori zgrada s kojih visi cveće, petonije i begonije, sećaju me na Novi Sad. Kod njega mi paše što tu ljudi nigde ne žure i sve će polako - kaže za Kurir Amira Medunjanin, koja je jedna od zvezda ovogodišnjeg festivala Egzit.
Nastupate večeras na Fjužen stejdžu, a najavljeni ste kao specijalna gošća festivala uz same zvezde poput Dejvida Gete i Snejka.
- Kad čovek sagleda situaciju koji smo imali u proteklih godinu i po dana, status zvezde se izgubi. Zvezde su na nebu, a mi smrtnici, koji hodamo zemljom, obični smo ljudi. Čast mi je što nastupam na Egzitu i što je došao poziv. Dogovori o mom nastupu traju poslednjih pet godina. Srećna sam što smo Bojan Zulfikarpašić i ja učesnici jubilarnog izdanja festivala. Konačno iz tišine ulazimo ponovo u polje muzike.
Da li vam je bilo teško da napravite set listu?
- Teško je za svaki koncert. Uvek volim da osetim prostor u kom nastupam. Na Egzitu sam prvi put. Bojan i ja smo razgovarali šta bismo mogli da izvedemo. Nemoguće je bilo doneti na binu veliki koncertni klavir i moraćemo da pravimo kompromis i s plejlistom. Sarađujemo već 12 godina i ne brinem se za repertoar.
Godinu iza nas obeležio je vaš album "For Him and Her", koji je posvećen Tomi Zdravkoviću i Silvani Armenulić. Da li će veći broj pesama biti s tog izdanja?
- Probaćemo. Bojan živi u Francuskoj. Nisam sigurna da ćemo to uspeti da napravimo sa ovim spojem instrumenata. Međutim, ne libim se da otpevam pesme bez pratnje i na suvo. Vrlo moguće da će se na repertoaru naći Silvana i Toma. Album je veoma svež i poseban za mene.
Koliko je bilo teško izabrati Tomine i Silvanine pesme?
- Vodila sam se time koje su meni najdraže pesme koje je napisao Toma za Silvanu, ali, naravno, i mojim prijateljima. Prva "Svirajte mi tiho, tiše" i poslednja "Umoran sam od života" pesma na izdanju nekako najbolje opisuju Tominu životnu priču, a "Šta će mi život bez tebe, dragi" je prva koju sam naučila kao dete. Nisam imala prilike ni jedno, a ni drugo da slušam uživo. Imala sam četiri godine kad je Silvana otišla, a za Tomine žive nastupe u Sarajevu bila sam mala. Kafana nije bilo mesto za mene, ali žalim što oboje nisam mogla da čujem uživo. Međutim, i danas sebi pustim njihove pesme. I Toma i Silvana su izvan svih muzičkih okvira i vrlo su unikatni i neponovljivi. Bilo je kod mene straha kako to snimiti ili raditi. U decembru 2015. snimila sam album u studiju, a tek vreme pandemije iskoristila sam za njegovu postprodukciju.
Niste prvi put u Novom Sadu...
- Pevala sam bezbroj puta u Sinagogi, u SNP i dvorištu SKC s Boškom Jovićem. Novi Sad i ja imamo neku posebnu vezu. Svaki put se radujem kad dođem. Nisam još Tvrđavu osvojila.
Da li ćete stići da odete na još neki nastup?
- Moram odmah dalje. Idem za Nikšić.
Koja je vaša poruka?
- Treba biti pozitivan i čuvati se. Zdravlje je najbitnija stvar u životu. Muzike će uvek biti.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
