Želimir Maštrović (81), doktor iz Zadra, bio je na setu ratnog spektakla koji se snimao 1968, gde se dogodio slučaj sličan na snimanju u Holivudu gde je Alek Boldvin slučajno ubio snimateljku.
Zadarski doktor fizijatar dr Želimir Maštrović i danas se živo seća snimanja filma “Bitka na Neretvi”. Kaže da nesreće na setu nisu bile retkost i da je snimanje tog filma odnelo sedam žrtava.
Neki su poginuli u saobraćajnim nesrećama kad su se vozili na set ili sa seta, jedan smrtni slučaj dogodio se baš na snimanju, kad je poginuo kamerman, a bilo je i nekoliko samoubistava među vojnicima koji su statirali, zbog teških, gotovo nemogućih uslova, kaže 81-godišnji dr Maštrović, koji je na set došao kao mladi doktor.
Imao je 26 godina i tek je diplomirao na Medicinskom fakultetu, pa otišao na služenje vojnog roka. Nakon što je prošao obuku za, kako kaže, vojnog "lekara" u Novom Sadu, poslali su ga u Mostar.
- Nas petorica iz Zadra odlučili smo da ćemo pre Mostara otići kući i proslaviti Božić s roditeljima, pa onda nastaviti u prekomandu. U Mostaru nas je dočekao major Golo i meni odmah rekao da idem sutra na autobus za Zagreb i da će mi vozač reći gde moram da idem - seća se Maštrović. Autobus je, kako kaže, zapravo bio prepravljeni kamion.
- Bio je 2. februar, vozili smo prema Gornjem Vakufu i nekoliko puta smo morali da izađemo kako bi pogurali autobus zbog snega. Negde usred noći vozač me pozvao da izađem, iskočio sam u mrklu, ledenu noć i u daljini vidio neko svetlo. Krenuo sam u tom smjeru i uskoro se našao na setu. Dali su mi krevet u nekoj improviziranoj kućici, ali već ujutro u tri me probudila galama. Pogledao sam kroz prozorčić, a vani je bilo sve puno vojnika odevenih u njemačke i italijanske vojne uniforme - priseća se Maštrović.
Kako kaže, najveći revolt među vojnicima koji su morali da statiraju izazvali su baš nehumani uslovi.
Glavni glumci, od kojih su mnogi bili stranci, stizali su na set vojnim helikopterom tek oko osam ujutro, tako da su se vojnici smrzavali četiri sata pre nego što bi krenulo snimanje, a temperature su znale biti i do minus 20, govori zadarski fizijatar, koji i danas čuva monografiju sa snimanja filma, ali i mnogo privatnih fotografija sa seta.
Kako kaže, seća se jako dobro i Borisa Dvornika, Hardija Krugera, Franca Nera, Silve Koscine...
- Silva je bila prava lepotica i ostvarila je veliku glumačku karijeru u Italiji. U "Bitci na Neretvi" glumila je Danicu, čija braća su partizani. Jedan dan trebalo je odigra scenu u kojoj partizani plešu kolo, ali je rekla da ne može jer ju je bolelo rame. Redatelj Veljko Bulajić nije želeo da snima tu scenu bez nje, a film je bio izrazito skup i svaki dan snimanja mnogo je koštao, pa mi je doveo Silvu. Dao sam joj analgetik i morao da joj masiram rame - sme se Maštrović prisećajući kako je pomogao lepotici i spasao redatelja od dodatnih troškova.
Međutim, nisu svi doživljaji bili smešni. Kako kaže, bilo je i tragičnih događaja jer je tokom skoro šestomesečnog snimanja stradalo sedmoro ljudi.
- Nekoliko ljudi je poginulo u saobraćajnim nesrećama. Teren na Maglaju bio je vrlo nepristupačan, a bila je zima s mnogo snega. Tako je nekoliko statista stradalo greškom vozača službenih automobila kojima su se vozili na set i sa seta. Meni su u najgorem sećanju ostale dve smrti na setu. U jednoj nesreći je stradao moj kolega iz saniteta, a u drugoj kamerman Đorđe Jolić. Obojica su bili mladi ljudi - govori i danas s tugom u glasu dr Maštrović.
Kao šef saniteta i glavni doktor na setu, dr Maštrović imao je u ekipi osam bolničara.
- Bili su to sve mladići koji su mi pomagali u poslu, a posebno se trudio jedan dečko iz Goražda. Visok, tanak, skakutao je za mnom i nosio mi torbu i sanitetski materijal, bio je marljiv i izrazito dobar. Ne znam jesu li drugi možda bili ljubomorni na njega, ali bilo mi je čudno kad su došli nadređeni i naredili mu jednog dana da seli na drugi set, negde u Hercegovini gdje su se snimale scene u kojima su bile jedinice četnika. Kako sam kasnije čuo, tamo su ga počeli omalovažavati, pa su mu umesto sanitetskih poslova terali da čuva konje i drži noćne straže. To ga je toliko pogodilo da je jednu noć na straži izvršio samoubistvo. Nikad neću prežaliti tog dečka, njegova smrt me bap rastužila kao da mi je umro član obitelji, priseća se zadarski fizijatar.
NE PROPUSTITE
Međutim, to nije bio jedini šok koji je doživeo na setu najvećeg i najpoznatijega ratnog spektakla snimljenog u bivšoj državi.
- Sećam se da sam jedno jutro pre snimanja stajao s kamermanom Đorđem Jolićem i da smo pili kafu. Ponudio me marlborom, što sam odbio jer nisam bio pušač. Čavrljali smo kao dobri prijatelji. Živio je u Sarajevu i pričao mi je da ima sina mangupa koji baš ne mari previše za školu, a ja sam pričao o svojim doživljajima iz vojske i kad je počelo snimanje, razišli smo se. On je taj dan morao biti u bunkeru na livadi kako bi snimio avione koji ispuštaju lažne bombe - priča Maštrović.
Kako kaže, bombe su bile izlivene od betona i obojene u zelenu boju da bi izgledale kao prave. On je s Bulajićevim pomoćnikom Stipom Delićem bio u tom bunkeru i snimao kamerom koju su producenti posudili iz Holivuda jer ih u Jugoslaviji nije bilo.
- Objektiv kamere snimao je kroz otvor u bunkeru promera možda kojih 20 centimetara. Da je neko navodio tu lažnu betonsku bombu verovatno ne bi bio tako precizan kao što se to dogodilo igrom slučaja. Uletjla je kroz taj otvor i pogodila kameru za kojom je stajao Jolić. Ostao je na mestu mrtav, a Stipe Delić, koji je bio uz njega, prošao je s lakšim povredama i rasečenom usnom. Njegov honorar producenti su namenili Jolićevom sinu, ali uz uslov da će novac dobiti tek kad maturira, priča Maštrović kojeg je Jolićeva smrt šokirala.
Seća se i Borisa Dvornika. Iako je bio jedan od važnijih glumaca, budući da je tad bio u vojsci, produkcija mu nije htela da isplati honorar.
- Boris je imao sreću jer je morao nakon sedam meseci dosnimiti jednu važnu scenu u kojoj je bio i Jul Briner. Rekao je da se ne vraća na set ako mu ne isplate honorar, pa se to na kraju i dogodilo. Svim vojnicima su obećali da će dati zahvalnice za rad na setu, i uz pomoć njih bi trebalo da skrate vojni rok za mesec dana, ali to se nikad nije dogodilo. Nisu dobili zahvalnice. Ja sam kao lečnik dobio zahvalnicu, ali nisam izašao ranije jer je ‘68. SSSR okupirao Čehoslovačku - smije se Maštrović.
Film redatelja Veljka Bulajića "Bitka na Neretvi" bio je konkurent za Oscara, a ostao je najskuplji film ikada snimljen. Procenjuje se da je koštao približno 65.500.000 evra.
- Za snimanje ovoga ratnog spektakla bilo je angažirano ukupno oko sedam hiljada vojnika JNA. Buđenje je bilo oko tri ujutro, a već u četiri su morali biti na setu - prieća se Maštrović.
kurir.rs/24sata.hr
NE PROPUSTITE
Bonus video:
