STOKHOLM - Higsov bozon donosi Nobela za fiziku!Šon Tulin s univerziteta Mičigen i Žeraldin Servon s Katalonskog instituta u Barseloni najozbiljniji su kandidati za Nobelovu nagradu u oblasti fizike (dodeljuje se sutra) zbog svog rada na izučavanju neuhvatljivog Higsovog bozona, pronađenog prošle godine.Uloge u svemiruPrema teoriji ovo dvoje fizičara, Higsov bozon imao je ključnu ulogu u „dodeli svemirskih uloga“ u ranom univerzumu, a „krivac“ je za nesrazmeran odnos čestica materije i antimaterije i faktor koji je odredio gustinu misteriozne tamne materije, koja čini pet šestina materije u kosmosu.Uzrok svega, po Tulinu i Servonovoj, jeste asimetrija u ranom univerzumu između Higsovog bozona i antimaterijske čestice koja mu je suprotna - anti-Higs bozon.- Kod nas je Higs glavni igrač, dok je u drugim kosmologijskim teorijama on samo nusproizvod - kaže Šon Tulin.Anti-HigsPo sadašnjoj teoriji, Higsov bozon trenutno nema antičesticu, ali standardni kosmološki model dopušta istovremeno postojanje oba Higsa u ranom univerzumu. Prema Tulinu i Servonovoj, postojala je nesrazmera u brojnosti ovih čestica. Pošto Higsov bozon reaguje s običnom materijom, a anti-Higs s antimaterijom, ovaj disbalans mogao je odrediti sudbinu celog univerzuma, proizvodeći asimetriju u količini materije i antimaterije.Ovaj proces Tulin i Servonova nazvali su higsogeneza, prema bariogenezi, procesu u ranom svemiru koji je stvorio više bariona (čestice u koje spadaju protoni i neutroni) od antibariona.DetekcijaTulin i Servonova pokazali su da, ako Higsov bozon reaguje s tamnom materijom (stvara čestice tamne materije prilikom raspada), mogao bi da proizvede odnos tamne prema vidljivoj materiji sličan onom koji danas imamo u svemiru. Dokaz za ovo mogao bi biti pronađen u velikom sudaraču hadrona, u budućnosti, pošto posle raspada Higsovih bozona još nisu detektovane čestice tamne materije, a radi se na tome da takva detekcija postane moguća.
