Na Tibet je najbolje otići u aprilu i maju, kad nema monsuna. Tamo je sve najviše na svetu: i planinski vrh, i železnička stanica, i hramovi, i jezera, i privatne sobe duhovnog vladara. Neko voli religiju, neko da zabode zastavu na Everest, a neko samo da vidi. I šteta je ne videti.
Kad na Tibetu ispružite ruku, možete dodirnuti Himalaje (u prevodu, "tamo gde sneg stanuje"). Dok udišete redak vazduh, ako se ne borite za dah, oseti se duh starine, večnosti i vide prirodne lepote od kojih je zadrhtao i Aleksandar Makedonski prelazeći planinske vence Hindukuš i Karakorum. Možda Tibet, "krov sveta", više nije onoliko u modi koliko je bio devedesetih godina prošlog veka, u poplavi budizma.
Ipak, i dalje je mnogo onih koji odvoje i popriličan novac i tri nedelje da obiđu najviši i najslikovitiji predeo na svetu. Osam najviših vrhova su na Tibetu, među njima carski Mont Everest i K2. Tibetanci zbog turista govore Everest, ali drevno ime ovog vrha je Čomolungma, "boginja majka svih planina".
Na Tibet je najbolje otići u aprilu i maju, kad nema monsuna. Većina putovanja uključuje Kinu i Nepal kao prethodnice Tibeta. Pošto je Tibet autonomna oblast koja najvećim delom pripada Kini, dok u Nepalu čekate vizu, obiđite Katmandu, glavni grad.
Nepal je siromašna zemlja, živi se od poljoprivrede i turizma, pa ćete za mali novac pronaći vodiča koji govori engleski jezik, kao i taksi koji će vas voziti po gusto naseljenom gradu. Ne očekujte udobnost - struje nema i po 12 sati svakoga dana. Trg Durbar i kuća žive boginje Kumari su mesta koja ne bi trebalo promašiti, uz mnoge hinduističke i budističke hramove.
Oprezno s Tibetom!
Uz obaveznu vakcinaciju protiv malarije i kolere, zbog niskog pritiska i razređenog vazduha potrebna je posebna pažnja. Moguća je pojava poteškoća s disanjem, vrtoglavice, ubrzan rad srca, nervoza, krvarenje iz nosa i bolovi u mišićima. Preporučuje se sporije kretanje s manje prtljaga, a u slučaju reakcije tela na nadmorsku visinu, i uzimanje kiseonika. Srčani bolesnici, astmatičari i putnici s hipertenzijom ne treba da se izlažu izazovima, već da ostanu u mestima s najnižom nadmorskom visinom.
Do Lase, glavnog grada Tibeta, stiže se za sat i po avionom, ili mnogo duže - vozom. U Lasi se nalazi Tangula, najviša železnička stanica na svetu, na 5.068 metara nadmorske visine. Izgradili su je 2011. Kinezi. Kratka šetnja je poželjna zbog aklimatizacije, a već ujutru vas čeka palata Potala, nekadašnje sedište vlade i dalaj-lame.
Zgrada ima 13 spratova i više od 1.000 soba. Na poslednjem spratu su lične prostorije dalaj-lame, neviđene lepote. Poseta je ograničena na sat vremena i mora da se rezerviše. Nakon Potale obilazi se letnja rezidencija Norbulingka, s prekrasnim vrtovima. Obe palate su pod zaštitom Uneska.
Poslednji dalaj-lama?
Tenzin Gjatso, 14. dalaj-lama, objavio je da više ne želi naslednika. Nakon šest vekova tibetanskog budizma - lamaizma, titula poglavara žute sekte Gelug neće više postojati. Prema verovanju, dalaj-lama je besmrtan i predstavlja reinkarnaciju Bude. Ali njegovo telo stari, a duh se prenosi u naslednika, koga traže među novorođenim dečacima. Oni treba da prepoznaju predmete koji su pripadali prethodnom vrhovnom lami i tako postanu naslednici. "Ne želim više da obilazimo porodilje", rekao je Tenzin Gjatso, koji danas ima 87 godina. Od 1959. i ulaska Kine na Tibet, lama Tenzin živi u Indiji, u Darmsali. On je prvi dalaj-lama koji je upoznao zapadni svet s budizmom, a 1989. je dobio Nobelovu nagradu za mir. Poslednji lama želi da se inkarnira u "nešto teško", kako bi najbolje služio svojoj veri.
Posete hramovima Tibeta su na vrhu liste turističkih želja. Na trgu Barkor nalazi se hram Jokhang, najsvetiji budistički hram u Lasi, uvek pun hodočasnika i meštana. U monaškom gradu Depungu impresivan je hram sekte Gelugpa, najmlađe, ali i najuticajnije budističke škole. U manastiru Seda, u blizini, svako po podne održavaju se filozofske debate monaha, kojima mogu da prisustvuju i turisti. Na putovanju do Gjancea, hrama koji je nekada bio centar Tibeta, silazi se na Jamdrok, jedno od četiri sveta jezera. U manastiru Šalu čuvaju se jedinstvene freske i 227 svezaka tibetanskog kanona.
Ko želi da se približi Everestu, za njega postoje posebni programi. Potrebno je nekoliko dana aklimatizacije u Lasi, jer do Everesta ima 627 km putem. Vozilima se stiže do tvrđave i sela Gjance, zatim do grada Šigacea, drugog po veličini na Tibetu, gde se nalazi čuveni manastir Tašilhunpo. Manastir je bio nekadašnje sedište pančen-lame, što je druga titula po važnosti na Tibetu. Deset sati vožnje potrebno je da se dođe do prelaza Nam La, a onda se stiže u manastir Rongbuk, najviši manastir na svetu. Kamp Čagace je poslednje mesto gde se ide bez alpinističke ekspedicije. Već ste na Everestu, njegovom severnom zidu!
Dodirnuti Everest!
Pešačenje, poznato kao "treking", posebna je vrsta turizma na Tibetu, rezervisana isključivo za izdržljive, hrabre i one avanturističkog duha. Jedno od najpoznatijih mesta za treking je Napredni bazni park Everest, na nadmorskoj visini od 6.500 metara. Smatra se najvišim putem na svetu, uz izuzetno oštro vreme. Ovo je trek svetske klase. Traje 18 dana. Nagrada je da se ujutru gleda izlazak sunca na Mont Everestu, prizor koji je malo njih doživelo.
Do Naprednog baznog parka pešači se osam kilometara. Noći se u hotelu "Gesthaus" ili u kampovima. Ujutru vas čeka vreli tibetanski čaj od maslaca, a jedu se vrući rezanci i pečeni ječam. Iako je prirodno bogatstvo Tibeta ogromno, zemlja puna zlata, srebra i cinka, stanovnici žive više nego skromno. Zbog turista su izgrađeni manji hoteli, hosteli, prenoćišta, razni oblici smeštaja. Tuševi su retki, vode nikad nema dovoljno.
Hrana je ukusna, iako s malim varijacijama. Najvažniji usev je ječam i ječmeno testo campa osnovna je hrana. Od njega se prave rezanci ili kuvane knedle "momo", koje se turistima najviše sviđaju. Meso je od jaka, koze ili ovce, često sušeno. Jakov jogurt, puter i sir smatraju se delikatesom.
Zvanična valuta je kineski renminbi juan, ali su dobrodošli američki dolari i evri. Teško da ćete videti zaštićene vrste - snežnog leoparda i crvenu pandu, ali ćete zato ukrasne figurice ovih životinja, uz figure Bude, sigurno doneti kao uspomenu i poklon. A možda i flašicu otopljenog snega s Himalaja.
Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
