„Animal Reskju Serbia“ danas proslavlja „Svetski dan životinja“ i pored sumiranja rezultata započeli su novu kampanju koja će trajati naredna četiri meseca.
Ova kampanja se tiče životinja i njihovih vlasnika, a za ovo vreme će biti obavljeni edukativni razgovori sa vlasnicima kućnih ljubimaca. Ekipa redakcije je ovim povodom htela da sazna infromacije na globalnom nivou, jer izumiranje životinjskih vrsta nikada u istoriji planete Zemlje nije bilo brže.
Ekskluzivno za jutarnji program govorili su Doktor Arnulf Koenke direktor Svetskog Fonda za očuvanje Životinja, kao i Vanesa Veber fon Šmoler dokumentarista iz Nemačke.
Uticaj čoveka na izumiranje životinja je postao toliko jak da životinjske vrste zauvek nestaju sa planete Zemlje. Ubijanje životinja zbog hrane, ubijanje zbog prodaje kostiju koje služe za ukras ili modnu industriju, ali i globalno zagrevanje i klimatske promene dovele su do tačke gde je sve veći broj vrsta na listi ugroženih životinja ili su potpuno izumrle.
Doktor Arnulf Koenke – direktor za zaštitu vrsta Svetskog Fonda za očuvanje životinja WWF-a:
„Zabrinuti smo da je izumiranje životinjskih vrsta veće nego nego što viđamo na crvenim listama, jer je brzina izumiranja trenutno između 100 i 1000 puta veća sada u odnosu na vreme pre uticaja modernog čoveka na planetu. Mi iz Svetskog fonda za divlje životinje, procenili smo da je ovo najveće izumiranje od doba nakon ere dinosaurusa. - kaže dr Koenke.
Od oko 2 miliona životinjskih vrsta, od 200 do 2000 izumre na godišnjem nivou. Neke od vrsta su izumumiru zbog globalnog zagrevanja i klimatskih promena.
- Postoji studija koju su objavile naše kolege VVF-a iz Velike Britanije u kom se kaže da ako se globalno zagrevanje nastavi do stepena od 4,5 stepeni Celzijusovih, mogli smo izgubiti 50 odsto životinjskog sveta. Takođe ako globalno zagrevanje pređe preko 2 stepena Celzijusa, možemo izgubiti čak 25 procenata životinjskih vrsta, što je zaista mnogo - napomenuo je Koenke.
- Moramo da uradimo mnogo stvari. Ako pogledamo šta predlažu stručnjaci sveta, a to je ambiciozno očuvanje kao što je težnja sprovođenja zakona o prirodi, zatim zaustavljanje ubijanja životinja zbog profita. Takođe sprovodimo mere kako bi ljudi i životinje mogli da koegzistiraju na višem nivou. Nije dovoljno samo sprovesti zakone prirode, već i smanjiti emisije štetnih gasova i to po „Pariskom sporazumu“ koji je propisao do 1,5 stepena celzijusa - rekao je Koenke.
Jedan od najzabrinjavajućih podataka jeste o izumiranju pčela. Studija sprovedena u Sidneju i Kvinslendu ukazuje da bi trećina insekata na planeti mogla da izumre.
U nemačkoj je biomasa insekata opala za jednu trećinu. Upravo zbog ovog problema Dokumentarista iz Minhena, svojim filmom Let it Bee, želela je da ukaže i na problem, ali i na rešenja.
Vanesa Veber fon Šmoler - dokumentarista
„Ljude koje sam intervjuisala u mom filmu već prave dobre akcije i to jako uspešne. Problem je u tome što je to manjina kao i sa drugim ljudima koji podižu glas za prirodu. Mislim da mora da se napravi velika promena. Ako ljudi bili svesni da pripadamo prirodi, i da pčele nisu samo proizvođači meda, kao i da su nam potrebni insekti onda bi shvatili koliko zapravo zavisimo od njih. Potrebno je da Evropska Unija uradi mnogo više. Da, odličan je korak da se reintegrišu poljoprivradna dobra, ali zakoni o očuvanju pčela moraju da se primene što pre.“
Svetske organizacije upozoravaju da su hitno potrebna konkretna rešenja.
Svaki pojedinac može da se uključi u spasavanje životinja u organizacijama kako srpskim tako i stranim, jer su čoveku potrebna ta divna stvorenja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
