Koliko je vode neophodno da bismo normalno funkcionisali, a koja količina će negativno uticati na zdravlje, otkrijte u nastavku teksta... Preporuka je dnevno unositi 1,5 do dve litre vode, čak i ako ne osećamo žeđ. Kao i obroke, unos vode je potrebno rasporediti kroz dan.
Dobro je započeti dan s tri decilitra vode na prazan stomak. Također se preporučuje da nakon svakog obroka popijete tri decilitra vode, što nas kroz dan dovodi do optimalnih 1,5 do dve litra vode. Naravno, unos vode je individualan i zavisi od nekoliko faktora: od količine hrane koju jedemo, pola, težine, visine, zdravlja, starosti i od stepena fizičke aktivnosti. Krupnije osobe i sportisti imaju veću potrebe za vodom.
ŠTA SE DEŠAVA AKO POPIJETE PREVIŠE VODE
Odrasla zdrava osoba teško će se "otrovati" vodom. To je stanje pri kojem zbog prevelikog unosa vode (otprilike deset do 15 litara vode u kratkom roku) dolazi do razređivanja svih telesnih tečnosti. Posledica je smanjenje koncentracije natrijuma u krvnoj plazmi. Natrijum je vrlo bitan elektrolit koji direktno učestvuje u regulaciji krvnog pritiska i u slučaju kada mu je koncentracija smanjena s obzirom na količinu vode u telu može dovesti do otkazivanja srca i bubrega.
Početni simptomi su glavobolja, mučnina, grčevi i koma. Višak vode koji bubrezi ne mogu dovoljno brzo izbaciti direktno ulazi u ćelije koje onda bubre, što je posebno opasno za moždane ćelije. Preterani unos bilo koje namirnice, pa tako i vode, ne utiče blagotvorno na zdravlje. Vrlo je bitno unositi dovoljno vode, kako bi organizam mogao pravilno obavljati životne funkcije. No svako opterećivanje telesnih organa vodom, dugoročno može dovesti do neželjenih posledica.
(Ordinacija.hr)
