Lečenje počinje dijetom i vežbanjem, ali osobe sa većim rizikom od srčanog udara trebalo bi da koriste statine, neke druge lekove, suplemente.
Da li će da bude depo energije, što mu je osnovni zadatak, ili će holesterol da vas muči i podmuklo razara krvne sudove, pre svega srce - zavisi uglavnom od vas samih!
"Tačno je da holesterol održava normalan oblik ćelije, ali može da izazove i veoma štetne efekte u organizmu, kojih često niste svesni. Da se to ne bi dogodilo, potrebno je da redovno dajete krv na analizu i sledite zdrav stil život", poručuje čitaocima Lene dr Biljana Petrović, specijalista opšte medicine, koja je spremna da vas lično posavetuje šta da radite kada vam se nagomila loš holesterol i koji put je najbolji da nivo masti dovedete u red preko ordinacije na sajtu www.lekarinfo.com.
Ko treba da se testira?
"Poželjno je da to urade svi. Kontrola se radi kod dece u uzrastu od devet do 11 godina, a kad postanu adolescenti, između 17. i 21. godine. Stariji od 18 trebalo bi da se kontrolišu na svakih pet godina, korisno je da to čine i češće. Posebno se preporučuje muškarcima kad navrše 45, odnosno ženama od 50 godina. Pregled krvi tada treba da se radi jednom godišnje."
KRV SVE POKAZUJE Kako se uzima uzorak?
"Uzima se iz vene na ruci. Pacijenti treba da znaju da se hrana ne uzima od devet do 12 časova uoči vađenja krvi, ali da je voda dozvoljena.
Da li je teško da se odredi nivo holesterola u krvi?
"Nije teško, a veoma je korisno za svakog od nas. Najčešće se ukupan holesterol, odnosno HDL (ima protektivnu ulogu), LDL holesterol i trigliceridi određuju u sklopu lipidnog profila."
Na šta može da ukaže lipidni profil?
" Od velike je pomoći u proceni rizika od nastanka kardiovaskularnih oboljenja, posebno plakova u našim krvnim sudovima koji mogu, nekada vrlo brzo, da dovedu do njihovog suženja, pa čak i začepljenja. Od nastanka ateroskleroze pa do srčanog udara nije dalek put ako ne vodimo računa o svom zdravlju."
Koje još posledice ostavlja poremećen status masti u krvi?
"Uz srce, stradaju i mozak, jetra, bubrezi..."
Kako da znamo koje vrednosti holesterola su normalne?
"Nalazi krvi su veoma jasni. Normalne vrednosti holesterola podrazumevaju sve između 3,1-5,5 mmol/l. Snižene su one koje su ispod ovih normativa, a povećane vrednosti kad prelaze 5,5 mmol/l."
Neki se raduju sniženim vrednostima.
"Ne bi trebalo, moraju da znaju da je i ovo stanje problematično. Snižene vrednosti holesterola se javljaju kod pothranjenosti, malokrvnosti, u slučaju preterane upotrebe aspirina, estrogena, hormona koji su prepisani za bolji rad štitne žlezde, kad postoji teško oštećenje jetre (teški hronični hepatitis, ciroza)."
Šta se dešava kada skoče trigliceridi?
"Pre svega, da razjasnimo šta su trigliceridi. To su masnoće iz hrane koje se hidrolizuju u tankom crevu, potom se apsorbuju i resintetišu u ćelijama crevne sluzokože, nastavljaju put do limfnih sudova i putem cirkulacije stižu da jetre. Ako imamo višak triglicerida, deponovaće se u jetri u vidu masnih naslaga."
Kad nam trigliceridi ne prave problem?
"Normalne vrednosti su 0,46-2,28 mmol/l. Ako su smanjene, verovatno smo skloni i smanjenom unosu, ali i apsorpciji hrane. Povišene su znak da nas možda muči štitna žlezda, imamo dijabetes, nefrotski sindrom, opstrukciju žučnih puteva... Hronični alkoholičari takođe imaju ovaj problem. Naravno, i stres utiče."
Koja grupa pacijenata je najugroženija?
"To su svakako osobe kojima neko u porodici već ima ili je imao povišen holesterol, gojazne i fizički neaktivne osobe, dijabetičari, odnosno oni koji se nezdravo hrane, puše."
ŠTO NIŽE, TO BOLJE
"Srčani udar može da vas pogodi bez upozorenja jer visok nivo holesterola često protiče bez simptoma. Zato je veoma važno da redovno kontrolišete krv. Da li će doći do oštećenja arterija, ukazuje broj koji se dobija kada se od vrednosti ukupnog holesterola oduzme vrednost HDL holesterola. Što je broj niži, situacija po vas je povoljnija. Cilj je da bude ispod 130 mg/dL, a ako se već nalazite pod povećanim rizikom za kardiovaskularne bolesti - 70-100 mg/dL."
STANJA KOJA PODIŽU HOLESTEROL
"dijabetes - bolesti jetre - bolesti bubrega - neaktivna štitna žlezda - genetski faktor - trudnoća (rad hormona) - sindrom policističnih jajnika - neki lekovi (progestin, anabolički steroidi, kortikosteroidi, oralna kontraceptivna sredstva)."
TOP 10 ZA TOP ZDRAVLJE
- zob, ječam - integralne žitarice -pasulj - patlidžan, paradajz - riba bogata omega-3 masnim kiselinama (losos, tuna, sardine) - soja - koštunjavo voće (orasi, bademi, lešnici) - voće (jabuke, grožđe, jagode, citrusi) - maslinovo ulje - namirnice bogate vlaknima
ŠTA TREBA DA IZBEGAVATE
- crveno meso - peciva - mleko s punom masnoćom - mlečne proizvode s punom masnoćom - margarin - testeninu
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
