Kako je gojaznost jedna od najozloglašenijih bolesti, srpski naučnici su otkrili inovativan način da mast, ili salo pretvore u mašinu za mršavljenje, takozvanim procesom "brauninga".
Gosti programa Redakcija bili su dr Svetlana Stanišić, profesor fizičke hemije i profesor dr Momčilo Matić, nutricionista i profesor prirodne medicine. Razgovor su započeli pričom o fizičkoj aktivnosti koja je neophodna za održavanje dobrog opšteg stanja.
- Ako ne spavamo dovoljno trošimo sive masti koje su dobre, a bele masti se nagomliavaju. Od jedan sat noću, pa do ćetiri sata sive mase se čuvaju, a bele se izbacuju - rekao je Matić.
Kako ljudi uvek traže prečice, za rešavanje problema gojaznosti izjasnila se Stanišić.
- Da objasnimo to braon masno tkivo. Kako starimo gubimo to tkivo, a nakuplja se belo masno tkivo koje ne može da se troši. Braon tkivo može se vratiti hladnoćom i hladnom kupkom. On utiče na održavanje temperature u telu i to nije tako lako reštiti, a uglavnom ti pomagači utiču samo tako što pomeraju masno tkivo iz jednog u drugi deo tela - rekla je Stanišić.
Ona je ispričala da smo na generalnom nivou povećali unos ugljenih hidrata i masti i to je posledica.
Koja je razlika između dobrih i loših masti pojasnio je Matić.
- Imamo četiri vrste masti: Bele, masti u obliku celulita i masti koje su viselarne i najgore. Često ih imamo na jetri i trbuhu, i iz njih stalno cure te masnoće koje prave upalne procese u našem telu - rekao je Matić.
On je posebno istakao insulin koji ne može da razlaže masnoću ako je procenat unosa ugljenih hidrata velik.
- Problem su trigleciridi, ne masna hrana. Masti su sastavni deo organizma i treba naći alternativu. Greška je što nas upozoravaju da su masti iz badema, lešnika, avokada opasne- to nije istinito, to su dobre masti! - rekao je Matić i dodao da mi iz holesterola dobijamo sve dobrobiti jer je holesterol sastavni deo ćelije.
- Ja volim da delim masti na dobre, loše i neutralne: Dobre su omega 3 masti u plavoj ribi, korisne za imunitet, kod beba za razvoj mozga, biljna ulja, orašasti plodovi, laneno ulje i maslinovo ulje i to su masti sa kojima možemo da preteramo, i treče - neutralne masti koje su životinjskog porekla i ne donose nikakvo dobro samo će nas ugojiti.- rekla je Stanišić i u posebnu kategoriju ubacila trans masti.
- One dolaze iz margarina, lisnatih testa, putera i friteza ulja, koja se mnogo puta zagrevaju iznova i iznova - ispričala je Stanišić.
Kako su navike ljudi da zimi unose više hrane, da li u zimskom periodu ipak treba da povedemo računa o ishrani, ili da se "utoplimo" i iznutra?
Matić je ispričao da nije zdravo ni jedno ni drugo, nego da se cele godine vodi računa.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
