Do polovine prošlog veka nije postojala kriza srednjih godina. Samo bi se govorilo da se neko "promenio", da "nije isti kao nekada", a neretko i da je "poludeo".
Uvek je reč o ljudima od 45. do 60. godine, mada srednje godine danas mogu da budu i ranije i kasnije od ovih. Osoba koju drmaju srednje godine u sličnom je stanju kao u pubertetu, pa pojavu zovu i "srednjescencija", kao suprotnost adolescenciji, piše magazin Lena.
Kriza srednjih godina zapravo je suočavanje sa sopstvenom smrtnošću.
Mladost je prošla, naišli su možda zdravstveni problemi i čovek počinje da razmišlja da je prešao polovinu života. To ga uznemirava, iz podsvesti mu dolaze razna pitanja na koja nema odgovora, posmatra svoju porodicu, način života, svoj izgled, položaj u društvu i među prijateljima... obraća pažnju na stvari koje je smatrao da su definitivno završene.
E, za njega nisu. Čovek u ovim godinama želeo bi da redefiniše svoj život, da postane neko drugi. To može da bude loše, ali i veoma dobro za njega. U svakom slučaju, postoje nepobitni znaci da je neko ušao u priču kojoj se nije nadao. Oni se prepoznaju u emotivnoj, fizičkoj i mentalnoj promeni nečije ličnosti.
GDE SAM BIO, ŠTA SAM RADIO
Neminovno je da u srednjim godinama razmišljamo o prošlosti i da se presabiramo šta smo sve uradili u životu. Počinje preispitivanje jesmo li uspeli u onome o čemu smo sanjali. Svakodnevica je tu da nas podseti kako nam je, da li smo gospodari ili robovi, bogati ili siromašni, srećni ili tavorimo. Nije lako ovo suočavanje sa svojim dometima. Gledamo svog bračnog partnera drugačijim očima, merimo mu svaki potez, svaku manu, brojimo mu bore i sede vlasi, poredeći ga sa onom osobom na dan venčanja. Ni deca nisu pošteđena ove "inspekcije" - njihovi neuspesi jako bole, a onda neprijatne misli idu i do roditelja, njihovih stavova i poteza prema njima.
U mnogim ovakvim situacijama, ukoliko postoji nezadovoljstvo, traži se krivac za život koji ne odgovara očekivanjima. Često se krivica traži u drugima koji su nekome "stali na put", ogrešili se o njega, natovarili mu tonu obaveza zbog kojih nije ispunio snove... A čim je drugi kriv, kreće se u osvetnički napad, menjaju se navike, odnosi i emocije zahladne. Međutim, ako čovek samog sebe pažljivo zagleda i krivicu pronađe u sebi samom, svojoj nedovoljnoj posvećenosti ciljevima, velika je verovatnoća da će pokušati da spase ono što se može, postane bolja i kvalitetnija ličnost. Sve zavisi kakav ste čovek i od kog materijala ste napravljeni.
DUNULO, I ZBOGOM
Tokom krize srednjih godina dolazi do brojnih razvoda. Čini se niotkuda, iz čista mira, jedan od partnera u braku više nema ni sreće ni radosti. Njemu se i dalje živi kako je živeo u mladim godinama, a partner je umoran, ostario i nema snage za romantiku. Ni seks nije kao što je bio, pa je to jedan od glavnih razloga da neko od supružnika zatraži rastavu.
Ove odluke često su proizvod nagomilanih problema koji su se gurali pod tepih, ali ima i onih krajnje impulsivnih. Treba da se vodi računa o dalekosežnim posledicama naglih odluka kao što su davanje otkaza ili razvod. Kajanje kasnije neće pomoći.
SAMO DA JE NOVO
Od krotkog čoveka iznenada dobijamo osobu koja autoritativno govori "ne" svemu i svačemu, kao da se u njegovoj glavi napravio kopernikanski obrt šta hoće, a šta neće. Ova osobina u srednjim godinama može da bude dobra, jer osoba konačno uvažava sopstvene želje i ne želi da živi po tuđim pravilima. Primamljive su nove stvari, novi stan, auto, propuštena putovanja, dijeta, novi izgled, novi imidž. Za takve ljude kažemo da imaju novi život i da su "kao novi". Krasi ih posebna vrsta amnezije za događaje koji su se dešavali u prošlosti.
JAO, ŠTA ĆE BITI
Strah od budućnosti je jedna od temeljnih pojava u krizi srednjih godina. Dok smo mladi, budućnost gledamo ružičasto, kao da ništa loše ne može da nam se desi. U zrelim godinama znamo da život nije bajka i sve više loših vesti smenjuje one dobre. Klonemo pred neminovnostima, a osećaj straha je jeziv i uvlači se u našu dušu hteli to ili ne. Ukoliko imamo snage da barem malo povratimo optimizam mladosti i da ne razmišljamo o ružnim stvarima, na dobrom smo putu da nađemo životne motivacije za svoje srednje godine koje mogu da budu i prelepe.
NEMAM VOLJE NI ZA ŠTA
Tužno je kada nekad aktivna osoba počne da gubi interesovanje za milion stvari koje je nekada volela da radi. Apatija preuzima svaki entuzijazam. Ne šeta nam se, ne pratimo vesti, ne uživamo u filmovima, sve manje čitamo, sport nam postaje dalek i veliki broj stvari prosto više ne razumemo. I nije nam stalo. Prepustili smo se. Nedostatak interesovanja je već ozbiljno upozorenje da smo zreli da se predamo. Ukoliko primetite gubitak volje za ono što ste voleli, to znači da ne želite sebi da pomognete i izgubili ste instikt za samopomoć. Odmah nabrojte šta sve imate, šta ste postigli, glavu gore i gledajte napred!
BOLI ME GLAVA, MUKA MI JE
Česte glavobolje, čak do migrenoznih, samo su rezultat napetosti i anksioznosti koju donose brojna neprijatna pitanja srednjih godina. Psihički problemi vode do fizičkih, a tu su glava i stomak najugroženiji. Ispitivanja kod lekara pokazuju da je sve u redu, ali glavobolja i bol u želucu su prisutni bez zdravstvenog razloga. Rešenje problema ne dolazi preko noći jer su u pitanju emocije koje bez prestanka kljucaju dušu i šalju loše signale našim organima. Ne treba da trpimo, već da se uz savet doktora potpomognemo blažim lekovima za smanjivanje napetosti, pa će se i fizički simptomi povući.
KILOGRAMI, KILOGRAMI
Ukoliko se jedemo zbog pluseva i minusa u životu, onda ćemo da jedemo plus i minus količine hrane. Pošto kriza srednjih godina nalikuje depresiji, mnogi se u ovom periodu naglo goje ili mršave. Znamo da emocije i prave i skidaju salo, zato na svako odstupanje od normale potražite stručnu pomoć.
IDI, IDI, NESANICE
Poremećaj sna kao što je teško zaspivanje ili brzo buđenje često se povezuju sa krizom srednjih godina, jer se smatra da čovek ne može da spava od silnih preispitivanja, nezadovoljstava i briga zbog budućnosti. Trebalo bi ipak da isključimo kod žena problem menopauze, kao i depresiju koja pogađa oba pola. Ako nemamo problema sa mentalnim zdravljem i ne patimo od nuspojava klimakterijuma, tek onda možemo da kažemo kako je kriza srednjih godina uzela svoj danak i našem snu.
Ne prepuštajte se dosadi, uživajte u novim aktivnostima
Odjednom više ne želimo da vidimo stare prijatelje, ne družimo se, izbegavamo izlaske... Otuđujemo se od onih koji nas najbolje znaju. Njihove šale više nam nisu smešne, znamo unapred šta će da kažu i izlazak se pretvara u carstvo dosade. Tako nam bar deluje, a verovatno je u pitanju i izvesna doza zasićenja starim odnosima. Međutim, uvlačenje dosade je prilika da tu dosadu razbijemo novim aktivnostima! Krenimo da učimo neki strani jezik, pokušajmo sa šivenjem, pletenjem, pravljenjem neobičnih jela ili nekim umetničkim radom - slikanjem, vajanjem grnčarije ili odlaskom na koncerte muzike koju niste slušali. I družite se. Verujte nam, nema boljih terapija!
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
