Čini se da je ona jedna od onih koji ne završe "zauvek srećni u ljubavi". Ova 40-godišnja žena nikad nije imala dečka i odlučila je da anonimno podeli svoju priču. Ne zna najbolje da objasni ni kako joj se to dogodilo.
Činila je sve normalne stvari koje druge žene rade tokom života. Išla je u diskoteke, družila se s prijateljima, posećivala barove, svakodnevno je radila i komunicirala s mnogim muškarcima.
I dok se čini da ovaj normalan pristup upoznavanju drugih funkcioniše kod svih drugih koje je ikada poznavala - kod nje jednostavno nije. Pre mnogo godina pomirila se s činjenicom da se ne okreću za njom, da nikada neće biti ta devojka, ona koja će zapeti nekom za oko i oduzimati dah kad ušeta u prostoriju.
Osećala se kao prosečna žena, fina, normalna devojka, devojka koju isprva zapravo i ne primetite, devojka koja živi ili radi pored vas...
Međutim, ostala je nevidljiva, ona duhovita devojka među svojim tradicionalno zgodnijim prijateljima.
Noćni izlazak za noćnim izlaskom, njene prijateljice bi razgovarale i privlačile muškarce, a nju bi ignorisali. Sva njena nastojanja da flertuje ili komunicira s momcima bila su odbijena. Bilo je kao da je jednostavno nije bilo. Kao da nije postojala kao seksualno biće.
Ostala je devica do 27. godine, do jednog pijanog susreta za jednu noć. Otišla je na prvi pravi sastanak tek kasnije te godine. Od početka sastanka bilo je jasno da ona nije baš ono čega se on seća iz noćnog kluba prošlog puta.
Bila je toliko bespomoćno neiskusna u izlascima u to vreme, smešeći se i gledajući oko sebe.
Nažalost, sve joj je bilo teže da uspostavi odnos sa svojim vršnjacima u tom pogledu. Radi s mnogo žena sličnih godina, ali ona je jedini "samac" među njima. Većina njih već ima decu, neke su trudne...
Nikada ne spominje svoj privatni život na poslu, ta tema joj je previše neprijatna.
Teško je priznati drugima da nikada niste imali dečka ili uspeli da privučete partnera, u godinama kada je većini to uspelo, nekoliko puta, čak i ako trenutno nisu u braku ili partnerskoj vezi.
Drugima može da se čini kao "zatvorena knjiga", budući da se uobičajeni kancelarijski razgovori između žena, dece i partnera jednostavno ne odnose na nju, pa se nikad ne pridružuje sa svojim pričama.
Nemam baš nekih priča o sadašnjim ili prošlim vezama, nema anegdota koje su drugima svakodnevne. Te male stvari koje se slučajnim posmatračima čine tako običnim ili možda čak dosadnim, njoj su potpuno strane.
Mnogi koji su dugo sami često se naježe kada ih pitaju da li se viđaju s nekim, što ih tera da iznova potvrđuju svoj status samca, uvek iznova...
Ali postoji još nešto gore od toga - kada prestanu da pitaju. Kad poznanici, kolege s posla ili oni rođaci koje vidite samo jednom godišnje pitaju sve o poslu, hobijima ili odmoru, a izbegavaju da vas pitaju o momcima. I to u 40-im. Do srednjih, kasnih tridesetih, još je gajila neku nadu. Nadala se da će pronaći "njega", zaljubiti se... A možda čak i imati decu.
Ali šanse da se to dogodi sada su za nju vrlo, vrlo male. Nikada nije uspostavila romantičnu vezu s muškarcem, nikada nije upoznala nekoga za koga je znala da je voli, koga je ona volela i uz koga se osećala sigurno. Nikoga koga bi stvarno mogla da zamisli kao oca svoje dece. Nikada nije ni doručkovala s nekim.
Onih nekoliko muškaraca koji su spavali s njom nisu imali tendenciju da ostanu dovoljno dugo da nauče njeno prezime.
Sve što je mogla je i uradila.
Još uvek ništa, osim nekoliko veza za jednu noć... Otišla je na nekoliko onlajn sastanaka, samo jedan je želio ponovo da je vidi. I to samo zbog seksa.
Činjenica je da ne nađe svako nekoga, bez obzira na dobre osobine koje poseduje. Ima onih koji nikada ne nađu nekoga s kim bi podelili svoj život, uprkos svim naporima - istim onim naporima koji dovode do toga da njeni prijatelji i vršnjaci upoznaju nekoliko partnera i imaju zdrave, ili ne baš zdrave, odnose za odrasle.
Iako je svesna da ima dobrih strana kada ste samac, i ona ih zaista ima. Nemate kome da odgovarate, vikendima možete da radite šta god želite, i nikada ne morate da delite daljinski upravljač ili imate posla s teškom rodbinom. Ali iza nje je 20-ak godina odraslog doba potpune nezavisnosti, sve vreme. I sada samo jednom, želi da zna kako je to ne biti sam.
Želja joj je da samo jednom može da poseti roditelje ili prijatelje i kaže im da se viđa s nekim, kao i da ima s kim da podeli te godišnje prekretnice, rođendane, Božić, Novu godinu, Dan zaljubljenih. Želi da znati kako je otići s nekim na vikend ili na odmor. Upoznati nečije roditelje ili prijatelje. Osetiti nečiju ruku ili da joj neko skuva čaj kad je bolesna. Želi da skuva nekome večeru, da ima ljubavni, ispunjeni, smisleni seks.
Ali ne veruje da će se to sada dogoditi. I počinje da se miri s tim. Ne događa se svima. Nije jedina osoba na svetu koja je večno sama, iako se ponekad tako čini.
Pomiriti se s tim da nikada neće pronaći ljubav postalo joj je lakše u poslednjih nekoliko godina. Mora da se nosi s tim, jer koja je alternativa - život pun gorčine...
Pita se gde će je njena samoća odvesti tokom sledeće godine, dok duboko udiše i korača napred s osećajem prihvaćenosti, jer ponekad stvari koje prolaze pored vas mogu da vas odvedu stazama kojima inače ne biste išli, piše YourTango.
(Kurir.rs/ 24sata.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
