Najnovije vesti

NAJVERNIJI ARKANOV ČOVEK PRED SMRT ISPRIČAO SVE: Dao mi je najteži zadatak, a onda su me opkolili! U kolima bila i Legijina žena
Foto: YoutubePrintscreen

Rakonjac o malo poznatim događajima iz 1993.

NAJVERNIJI ARKANOV ČOVEK PRED SMRT ISPRIČAO SVE: Dao mi je najteži zadatak, a onda su me opkolili! U kolima bila i Legijina žena

Crna Hronika

Sa Miloradom Ulemekom Legijom i Srpskom dobrovoljačkom gardom (SDG), čiji je bio pukovnik, prošao je ratišta širom Hrvatske i BiH.

Čudom je izbegao smrt u "Interkontinentalu" zajedno s Arkanom. Radio je sve najvažnije poslove za Luku Bojovića i nosio kovčeg na sahrani Lukinog rođenog brata Nikole. Izrešetan je 2014. godine u kafiću "Mariki" u Zvečanskoj ulici.

Rade Rakonjac bio je jedan od poslednjih preživelih tvrdih momaka iz devedesetih godina. Nekoliko meseci pred smrt dao je poslednju ispovest novinaru Milomiru Mariću, iz koje su u proteklih sedam godina iznošeni samo fragmenti (osim za one koji su te 2013. odgledali emisiju kada je emitovana).

Ovo su najzanimljiviji delovi razgovora Marića sa Rakonjcem u kom je ovaj govorio o kriminalcima, ratovanju, likvidacijama u Beogradu, Arkanu i njegovoj porodici...

Sravnili kuću

Rakonjac je priču počeo malo poznatim događajima iz 1993. godine kada su u Benkovcu Milan Martić i bivši generali JNA pokušali Arkanovu likvidaciju. Komandant SDG čudom je preživeo.

Kad je počela "Oluja", Arkanove snage bile su u Velikoj Kladuši.

- Već je to počelo da pada tamo, Knin, redom. Legija je pozvao mene i Raju Božovića jer su njima došle supruge u posetu dva-tri dana pred "Oluju" pošto oni nisu mogli, bili su komandanti, da odvoje dane i dođu u Beograd. Normalno, žene su došle tamo da ih posete, nažalost, u loše vreme. Oni su mene pozvali i rekli: "Rade, evo ti žene, vozi".

Najteži zadatak sam dobio, realno. Maja, Legijina žena, i supruga Raje Božovića, već na izlasku iz Kladuše prema Vojniću opkolili su me neki koji su napustili Slunj. Marame, različite uniforme, ja nisam vozač neki, u džipu, dve žene iza mene, one su u civilu, a lepe su obe, video sam da nešto nije u redu, a pada i Knin, Benkovac, Petrinja, sve opšte rasulo, na sreću, jedan od njih me prepoznao, pozdravio me i popričali smo. Onda mi je on rekao da su napustili Slunj, da nema ništa u Slunju, gotovo sve. Za to vreme mi na radiju slušamo o velikom otporu naših snaga. Otišao sam brzo na Petrovu goru da natočim gorivo da ne ostanemo bez goriva. Sa njima sam se izvlačio 48 sati.

Stigli smo 1993. u Obrovac, koji je bio napušten, pa u Benkovac, koji je bio pred rasulom. Nije bilo linije u okolini Benkovca, Obrovac je bio napušten, samo dva policajca i jedna devojka, koja je samoinicijativno obukla policijsku uniformu. E onda komandant okupi predsednika opštine, komandanta te njihove vojne neke jedinice, načelnika policije i održi govor - kaže Rakonjac.

Garda u rasulu, Legija imao nesreću

O tome ko ih je zvao da odu i pomognu Fikretu Avdiću Rakonjac kaže:

- Garda je tada već rasturena, komandant je imao tešku situaciju, tj. za njega najlepšu, jer se zaljubio u Cecu, ja sam bio jedini sa njim stalno, Legija je imao udes, pa se oporavljao, garda ne postoji, ljudi su se vratili kućama, svom poslu, a ja sam svoju porodicu prebacio u Beograd. Nas pet-šest smo se okupili. Pokojni Šuca, Kajman, ide se u Bosnu, neki naši oficiri hoće da prodaju tamo nešto, linija će da pukne kod Doboja. Skupimo se na brzinu, nas stotinak. Legija je odabrao nas 40, otišli smo dva dana na Taru, on je došao drugi-treći dan gore kod mene na Petrovu goru i kaže: "Prevareni smo". U stvari, Peti korpus je proterao Avdićeve snage i sad mi treba da zauzmemo Kladušu, Cazin, Vrnograd, nekoliko mesta gde se stvarno skraćuje put za Knin.

Potom priča kako su pokušali da ubiju Arkana.

Na dan atentata trebalo je i ja da idem u "Interkontinental"

Rakonjac je čudom izbegao da ga ubiju zajedno sa Arkanom u "Interkontinentalu".

- Ja sam se tog 9. januara venčao sa suprugom Marijom. Sedam dana pred smrt, Arkan je bio na svadbi sa Cecom. Supruga i ja smo se dogovorili da idemo u "Interkontinental" te subote kad je ubijen Željko. Da idemo na kolače, ja, Marija, moja prijateljica advokatica i njen suprug. Sada, tu nešto malo je kasnilo, ne znam zbog čega, da li je bio sneg, hladno. Kako smo mi krenuli prema "Interkontinentalu", pošto sam ja u blizini Partizanovog stadiona, preko Gazele, video sam Arkanov auto i onda sam rekao ovom: "Ne ulazi jer će sigurno biti i Manda tamo". Tako se dogodilo da odem u neki restoran i bude Manda tamo i onda sve bude plaćeno i onda sam se mnogo glupo osećao da ljudi ne pomisle da ja dođem tamo da bi mi bilo plaćeno, kolač ili ručak sa ženom, koja mi je trudna. I onda sam rekao: "Ajmo u 'Hajat', nemoj tamo". Došli smo u "Hajat" i dobili smo meni da poručimo kolače i kafu, kad me je neko pozvao i rekao: "Pucali su na Komandanta". Ja sam bio sto metara od njega, stigao sam skoro prvi u Urgentni centar.

foto: Pritnscreen

O tome kako je došlo do sukoba između Arkana i Martića, Rakonjac počinje priču:

- Mi smo bili na Kopaoniku, komandant, Natalija, deca i ja sa njima. Počela je tamo u Krajini frka, javljaju da je pukla linija kod Benkovca. Ja sam bio u sobi preko puta apartmana, Komandant (to je bio nadimak koji su njegovi borci dali Ražnatoviću, prim. aut.) rekao mi je: "Rašo, spremaj se, idemo". Došli smo u štab, presvukli se, u Erdutu je bilo nekih naših 200 ljudi otprilike. Njih smo poveli. Otišli smo, tamo nas je sačekao Zečević, sačekao nas je Španović, ministar odbrane RSK, i bilo je sve u redu, Zečević nas je smestio u hotel "Benkovac". Sutradan smo imali prvu akciju. Išli smo Komandant, pokojni Vule, do njega ja, iza Arkana Legija. Osvojili smo desetak sela, vratili liniju - opisuje Rakonjac i nastavlja:

- Kuća tog nekog njihovog isturenog štaba, komande vojnika RSK, bila je nedovršena trospratnica. Kada smo pošli, Arkan je rekao: "Idi ti, Legija, povedi ove, ti, Rašo, povedi ove", ostao je samo pokojni Vule sa njim. Ušli su u tu kuću. Tog momenta, kako je on ušao u kuću, VBR (višecevni bacač raketa, prim. aut.) je gađao, dve cele ploče kuće skinuo, ostalo je samo prizemlje, gde su bili Željko i Vule. Ne znam kako su preživeli, bili su skroz beli od prašine, kao da je neko na njih bacio džak brašna. Ni u jednoj kasnijoj akciji, a mi smo ostali mesecima tamo, hrvatska granata nikad nije pala ni blizu. Tadašnje novine su pisale da je Martić naredio granatiranje kuće i da ubiju Arkana. I neki generali JNA. Mislim da je tako, tačno je.

Teške optužbe

Kako je rekao Rakonjac, Martić ih je tada napao da su lopovi.

- On nas je optužio da smo krali crepove, šporete. Jeste, došao sam ja na Velebit da kradem šporet. Šta ću, da ponesem šporet da ložim vatru u Bijelom Polju. Šta, bre, da kradem na Velebitu? Ne verujem da se Martić uplašio za svoju vlast, to su bili kompleksi.

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...