ARKAN OVO IME NIJE SMEO DA SPOMENE, SAMO SE NJE PLAŠIO Čuveni glumac otkrio, Željko mi se poverio: Moraš da čuvaš! To smo mi! SRBI

Za Željka Ražnatovića Arkana mnogo toga je poznato, iako je ubijen pre 23 godine, ali gotovo nikad niko nije pričao da je ubijeni komandant Srpske dobrovoljačke garde imao slabu tačku.

Neki su tvrdili da bi on uradio sve što je Ceca zahtevala od njega, ali da pevačica nikada nije koristila tu njegovu slabost. Naprotiv, ona je oduvek bila divna, kako prema Željku, tako i prema svim ljudima koji su im bili bliski, ili su radili za njih.

Ipak, kako kažu, jedino što u njenom prisustvu nije smelo da se pominje su druge žene, jer bi u protivnom napravila haos. A, da je ova tvrdnja tačna, moglo bi da se zaključi i po priči koju je u svojoj novoj knjizi objavio legendarni glumac Žarko Laušević.

Prenosimo vam odlomak, u kome Laušević opisuje svoj susret sa Arkanom, koji mu je nudio pomoć kada je bio u bekstvu zbog dva ubistva koje je počinio u samoodbrani.

Domaćinska atmosfera. Limunada i voda. Pitam Cecu kako je zadovoljna snimanjem „Koštane“ sa Stojanom Stojčićem.

Draganu Gagi Nikoliću, koji je bio sa mnom, je nekako pošlo za rukom da iskamči votku od konobara, ne bi li džentlmenski izbegao pogled sa Cecinog dekoltea. Malo kasnije Željko me izvodi na teren da prošetamo.

– Znaš da me jedan majmun pitao je l’ ovo stadion po onom glumcu Milošu Obiliću? I kako je izgledao Obilić? Ko ti, brate! Moraš to da čuvaš! To smo mi! Srbi! Nije Srbija šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar! A? – zagrli me.

Osmehnuh se. Ne osećam se prijatno, mada on sve radi da bude drugačije.

– Znaš, puno mojih je tetoviralo tvoju facu na grudi, mišku, jedan i na... – smeje se.

– Bog i Šotra su to tako namestili… – skroman sam, kao da polažem prijemni za Hilandar. Arkan šutnu jednu od fudbalskih lopti koja mu se našla na putu. Odlete preko ograde stadiona.

– Treba malo da se skloniš, sve će to da se zaboravi.

– Ja… ne mogu.

– Šta, ku*ac, ne možeš? – daje znak jednom momku u trenerci da nađe loptu.

– Da zaboravim.

Može, može, sve se zaboravi! Idi, otputuj negde na par godina…

– Nemam ni pasoš još uvek – naglo mi se pripušilo, ali em sam na sportskom objektu, em u društvu poznatog antialkoholičara i protivnika pušenja.

– J*bo pasoš, ‘oćeš to sad da završimo? Tapi? Sad, dok šetamo? – uzima telefon.

Odmahnuh glavom. Pogleda me, a njemu uzvratiti takav pogled nije lako. Ni zdravo. A lep je dan inače, pomislih. Čak i ovakav, bez nikotina.

– Ja ne volim sise! Mislim da ti nisi! Jesam se z*jebo, možda?

Slegnuh ramenima, jednako gledajući vedrinu iznad stadiona Obilića. Kad dobro razmislim, ja sad stvarno ne znam da li sam sisa ili maša. Pogotovu kad stojim pred ovim mašom…

Pored aut-linije stoji parkiran džip. Iza gola još jedan. U oba ima ljudi. Dotrčava momak u trenerci sa kapije, spasao je onu loptu.

– Evo ti moj broj, twenty four / seven! Šta god treba! To ti je moj dug, zbog Natalije (Arkanove supruge, s kojom je bio u braku pre Cece prim.aut). Uvek je lepo govorila o tebi. Nisam hteo pred Cecom.

– Hvala ti, Željko!

– I, z*jebi ove glumce! Gaga je legenda nad legendama, ali svi puše, piju, j*bote. Al’ ti živi svoj život. Niko to drugi neće. Glavu gore! Sad je sve gotovo! Don’t be cloud on a sunny day!

Odlomak iz Lauševićeve nove, četvrte po redu, knjige „Padre idiote“, koju će promovisati 26. maja. u Studentskom kulturnom centru

(Kurir.rs)