"STRAH ME I DA PREĐEM ULICU" Godišnjica smrti malog Stefana na Karaburmi, BOL PORODICE NE JENJAVA: Noćima nam se vraćaju misli!

Pre tačno dve godine, u Ulici Marijane Gregoran dogodila se stravična saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo desetogodišnji Stefan Balić, a povređeni su njegov brat Luka, koji je tada imao četiri godine, kao i otac Mihailo. Dve godine kasnije, rane na duši porodice Balić ne zaceljuju, a Stefanov deda Slobodan i dalje ne može da prođe ulicom u kojoj je nastradao njegov unuk.

"Čovek nauči da živi sa takvom tugom"

Kako kaže, čovek nauči da živi sa takvom tugom. Dani su manji problem, oni su ispunjeni, pronađe način da skrene misli sa tragedije koja je zadesila porodicu. Noći su, ipak, mnogo drugačije. Tada se vrate misli o svemu što se desilo i one su izuzetno teške.

- Oni koji su to doživeli znaju kako je kada izgubite nekoga i kakav je to bol. Bar da se promeni zakon, da ubuduće budu oštrije kazne... Barem da neko, kada udari nekog na pešačkom prelazu, stane i pomogne umesto da pobegne. Kad sam ja radio u Hitnoj pomoći, naravno, događale su se nesreće, ali se nikada nije dešavalo da vozač pobegne sa lica mesta, već su ljudi uredno čekali Hitnu i policiju. Sada samo gledaju kako da pobegnu. Dobiju kaznu koliku dobiju i onda još izađu ranije zbog dobrog vladanja. Kada sam čuo da je kazna smanjena sa 10 na osam godina, kao da me je neko udario maljem u glavu. Posle nesreće nisam mogao da pratim šta se dešava. I sina sam zamolio da mi ne govori šta je bilo na suđenjima, jako mi je to teško padalo. Do te mere sam se isključio iz praćenja vesti, da isprva nisam ni znao za onu decu na Vračaru... Samo hoću da se isključim - dodaje deka dečaka.

Kako kaže, nakon smrti unuka, prilično se povukao.

- Imam ljude iz komšiluka koji me gledaju sa sažaljenjem, ne znaju šta da mi kaži, ni šta da me pitaju. Bolje da me ne pitaju ništa. Izbegavam kontakt sa ljudima, uhvatim sebe kako izlazim napolje kao duh, da me niko ne vidi i ne čuje. I ta suđenja dodatno utiču na čoveka. Sve se proživljava ispočetka. Ako mislite da je teško kada se tako nešto desi, verujte da je još teže kada se sve ponovo proživljava.

I nakon dve godine strahuje kada sa unukom prelazi ulicu

Slobodan ističe da je Lazar G., koji je automobilom udario njegovog sina i dva unuka, na istom pešačkom prelazu udario njegovu komšinicu i za to dobio šest meseci zatvora.

- Kad izađe, voziće, čak i ako mu je oduzeta dozvola. Ako je vozio u alkoholisanom stanju, zašto ne bi vozio i bez dozvole? Šta će da ga spreči? Svi su znali da pije, zvali su ga pijanac, znalo se u kom lokalu sedi. I svi su znali i kako vozi. Više puta je u istoj ulici udario ljude. Više niste bezbedni ni kada idete trotoarom, a nekada ne možete ni da idete tuda jer su svuda parkirani automobili, pa treba da idete ulicom i da se non-stop okrećete da neko ne naleti na vas - kaže Stefanov deka.

Kako kaže, i posle dve godine strahuje kada ulicom ide sa unukom.

- Pretežno ja čuvam njega. Ne možete ni da zamislite koji strah imam kad prelazimo preko ulice. Više puta mi je rekao da ga boli jer sam mu u strahu previše stegnuo ruku. Dete je živahno, pa ume da ode dalje od mene kad se igra, a ja se odmah uznemirim kada vidim da ga nema i mislim o tome šta je moglo da se desi - dodaje.

Luka se, posle preloma butne kosti i operacije, potpuno oporavio. Kako kaže njegov deka, on će uskoro da krene u školu, a operacija je uspešno obavljena i ne primeti se da je ikada došlo do povrede.

- Luka je svestan da je Stefan nastradao. Čak je tražio da ga vodim na groblje, ali ja sam mu rekao da kaže mami i tati da ga oni vode. Ja to jako teško podnosim. Kada idem na grob svoje supruge, to podnesem lakše. Kada krenem do Stefanovog groba, nije mi dobro. Mnogo se teže podnosi kada je u pitanju dete, naročito kada mu je život prekinut na takav način - zaključuje Stefanov deka Slobodan.

Pijan na pešačkom pokosio malog Stefana i njegovog brata

Podsetimo, 18. jula 2021. godine došlo je do stravične saobraćajne nesreće kada je Lazar G., koji je vozio u alkoholisanom stanju, na pešačkom prelazu udario u Mihaila, Stefana i Luku Balića, pri čemu je Stefan zadobio teške povrede usled kojih je preminuo nekoliko dana kasnije, njegov mlađi brat zadobio prelom butne kosti i morao je da bude operisan, a otac zadobio lakšu povredu rebara.

Stefan je od siline udarca odbačen oko 10 metara od mesta udara, a zadobio je povrede levog kuka, butine, vrata, potiljačnog predela glave i grudnog koša sa leve strane, koje su mogle da nastanu prilikom nabacivanja na vozilo i odbacivanja sa njega, a tokom pada je najverovatnije nastala povreda čeka i oderotine.

U svom iskazu pred sudom, Stefanov otac Mihailo rekao je da je dete ležalo malo iza oznake za autobusko stajalište i da je krkljalo.

- Pošto sam doktor medicine, pretpostavio sam da je u pitanju prelom baze lobanje. Zenice su bile raširene, što u našem poslu nije dobar znak. Ustima sam mu vadio krv iz usta i nosa, kako se ne bi ugušio - ispričao je otac.

Stefana su lekari reanimirali jer je bio klinički mrtav. Vratili su ga u život. Nažalost, on je preminuo četiri dana kasnije.

Galić je pobegao sa lica mesta, a, kako je kasnije ispričao na sudu, u jednom momentu je zaustavio automobil i vratio se na udaljenost od oko 20 metara od mesta nesreće, te da je tu čuo da su povređena deca. Ipak se ponovo okrenuo i otišao.

- Bio sam u stanju nekog ludila, nisam znao šta bih. Otišao sam kući i nikom ništa nisam govorio te noći, nisam spavao. Hteo sam sutradan da ispričam sve supruzi i da se predam policiji, ali je policija sama došla i odvela me - rekao je optuženi.

Lazar G. je u septembru 2022. godine osuđen na 10 godina zatvora, ali je u aprilu ove godine, odlukom Apelacionog suda, kazna smanjena na osam godina zatvora.

Kako je sudija navela u presudi, Galić je osuđen zbog nesreće na osam godina, dok za nepružanje pomoći je dobio kaznu tri godine zatvora, nakon čega mu je izrečena jedinstvena presuda od 10 godina u koju je uračunato vreme koje je proveo u pritvoru.

Kako je navedeno u saopštenju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno od olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio činjenicu da je isti porodičan čovek, dok je sa druge strane, pravilno od otežavajućih okolnosti cenio činjenicu da je okrivljeni do sada deset puta osuđivan, između ostalog dva puta za krivično delo iz oblasti javnog saobraćaja koja su takođe izvršena u Ulici Marijane Gregoran, na pešačkim prelazima, uz prisustvo alkohola u krvi od 1,84, odnosno 2.24 promila, te da su u oba slučaja povređeni pešaci koji su prelazili pešački prelaz, a da je saobraćajna nesreća za koju je okrivljeni oglašen krivim i osuđen presudom takođe izvršena u Ulici Marijane Gregoran na obeleženom pešačkom prelazu.

Prvostepena presuda je preinačena samo u pogledu odluke o kazni zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. U sticaju sa krivičnim delom nepružanja pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi Galić je pravosnažno osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam godina.

Kurir.rs/Telegraf.rs