Verovatno ste primetili da poslednjih dana ne piskaram o politici, političarima i političkim temama. Ako ste primetili, dobro ste primetili. Što ne znači da sam se pridružio ogromnoj sivoj masi građana/ki Srbije koji ne bez ponosa kažu „mene politika ne interesuje, nikad nisam bio član nijedne partije“. O, ne! Nisam se depolitizovao. Daleko od toga. Samo gledam.
Ovo - „nikada nisam bio član nijedne partije“ - dođe mu kao ono što je za SFRJotovog vakta bilo „ja sam član partije“, dakle garancija ispravnosti, poštenja i preporuka za posao. Bilo kako bilo, moja neznatnost svima onima koje politika ne interesuje već dugi niz godina poručuje da je nezainteresovanost za politiku neotuđivo pravo na slobodu izbora, koje, međutim, u sebi sadrži neugodnu obavezu da podnose qwrčine obmotane bodljikavom žicom koje im surduknjavaju oni koje politika strasno interesuje i koji su članovi partija, poneki (i ponekad) svih koje su na vlasti.
Nisam otišao daleko da to uživo pogledam, ali sam se iz štampe obavestio o detaljima suočavanja dvaju bivših koalicionih partnera, JexS-a Tadića i notornog Dačića u jutarnjem programu nadzemne septičke jame u Takovskoj 10.
Verujem da je to na prvi pogled izgledalo kao sukob titana, ali se brzo ispostavilo da je to u stvari sukob Titanika. Naročito je Tadić izgledao kao Titanik - mada ni Dačić nije izgledao mnogo bolje, (i on je Titanik, samo u privremeno plovnom stanju) - kad je po ko zna koji put ponovio mantru da je koalicija sa Dačićem i SPS bio bingo, jer bi se u suprotnom - da nije stupio u koaliciju sa SPS - na vlast uspentrao Tonga Nikolić, i to u radikalskoj alotropskoj modifikaciji.
Dok ne ukači da je to zapravo bila najveća strateška greška u novijoj istoriji Srbije, Tadić (ali i cela Srbija s njima) sve će više i više ličiti na Titanik, a sve i da i stisne muda pa to ukači, džaba će krečiti, prošo voz, što reko „naš narod“, mleko se prosulo, itd.
Nije Tadić spasavao Srbiju - kako uporno mantra - nego sopstvenu guzicu, fotelju pod guzicom i guzne privilegije. Ðinđićev DS se nije pribojavao silaska s vlasti, nego je planirao prelazak u opoziciju nakon prve runde implementacije nepopularnih mera i prepuštanja pobedničkim poraženim snagama da se u koliko-toliko demokratizovanom i institucionalizovanom ambijentu olupaju - kao što se to dogodilo i u drugim postkomunističkim zemljama - a da se međuvreme u opoziciji iskoristi za kosolidaciju stranke, ponovni povratak na vlast i nastavak reformi.
Ali jbg, prošo voz. Nesporna je, međutim, činjenica - još jedna od Tadićevih mantri - da je za njegovog vakta medijska scena bila otvorenija za sve i malčice uglađenija nego današnja, mada JexS-ov bivši prijatelj Kid, krle22 (jesi pročito Kontraendorfin, Krle), nije bio s raskida da uređuje novine i televizore. Ali ipak ne do te mere da je Tadićev koalicioni ahbab Dačić - a tako je izjavio - mogao pojaviti samo u vremenskoj prognozi. Kamo sreće da se tamo pojavljivao. Prognoza bi bila bolja.
NE PROPUSTITE
