Predsednik Aleksandar Vučić pre nekoliko dana zabrinuto je rekao da će Evroprajd, koji je trebalo od 12. do 17. septembra da se održi u Beogradu, biti otkazan, jer „imamo mnogo problema“, među kojima je predsednik posebno naveo „tešku krizu na Kosovu“i „Otvoreni Balkan“. Iako je teško razumeti zbog čega i kako tačno kriza na Kosovu, a posebno Otvoreni Balkan ugrožavaju i onemogućavaju održavanje Prajda, koji se od 2015. više nego mirno i uspešno organizuje svake godine, hajde da na trenutak zanemarimo razloge i da se pozabavimo terminologijom. Predsednik je, naime, rekao da je odluku da Prajd bude otkazan doneo u konsultacijama s većinom članova kabineta. Maleni problem je u tome što Prajd ne organizuju ni predsednik, ni kabinet, ni država, te oni Prajd ne mogu ni da otkažu, nego samo da ga zabrane, ali pretpostavljam da to nije zvučalo baš dobro, jer takva odluka vraća Srbiju daleko, daleko u prošlost i (opet) šalje poruku da Srbija nije u stanju da obezbedi poštovanje ljudskih prava svim svojim građanima, a ni bezbednost.
I dok Prajd nije mogao da se održi, jer bi takva šetnja zbog krize na Kosovu i Otvorenog Balkana bila veliki i nemoguć izazov za Srbiju, država nije videla nikakvu smetnju u tome da se održi jedna druga šetnja. Šetnja koja je okupila popove, pedofile, popove pedofile, tobožnje patriote, ratne zločince i njihovu decu, osuđene nasilnike, vajne opozicionare dojučerašnje okosnice pokojnog Saveza za Srbiju protiv kojih niko nije smeo da kaže ni reč da ne bi bio optužen da radi za Vučića, javne preljubnike, huligane, osuđivane kriminalce i ostale osvedočene borce za porodicu i porodične vrednosti, koji su svoje protivljenje da čitava jedna grupa naših sugrađana dobije ista prava kao i drugi građani ove zemlje izrazili noseći ruske zastave, Putinove slike, ikone. Svetog Savu i poneku poruku mržnje i pretnju.
Homofobi i mrzitelji se često pitaju kako oni, zaboga, da svom detetu objasne to da se dva muškarca ljube ili drže za ruke na ulici. Ja znam kako bih svom detetu objasnila da je ljubav ljubav, uvek i svuda, i da niko ne sme da pati, strada i trpi nasilje zato što nekoga voli. Međutim, ne znam kako bih mu objasnila zbog čega ljudi mrze nepoznate ljude, pozivaju na njihova ubistva, zaviruju u tuđ krevet, žele da im zabrane osnovna ljudska prava, organizuju skupove mržnje, opskurne proteste i šetnje protiv svojih sugrađana, komšija, prijatelja, članova porodica ili kolega, pa se još sve za porodične vrednosti bore sa osuđivanim nasilnicima, pedofilima, ljudima koji javno urušavaju porodične vrednosti i promovišući i noseći slike Vladimira Putina i zastave druge zemlje. Iako me ne bi pitao, ne znam ni kako bih mu objasnila državu koja ne dozvoljava onima koji se obre za svoja prava da se okupe, ali okupljanje dozvoljava nasilnicima koji žele da im ta prava uskrate i odjednom ne postoje sve te bezbednosne pretnje u vidu rata, sukoba na Kosovu i Otvorenog Balkana zbog kojih je LGBTI+ populaciji zabranjeno da urade ono što im Ustav Srbije garantuje. Iako me ovo poslednje ne bi pitao, to teško i sebi mogu da objasnim, a čini mi se da upravo od tog odgovora zavisi i njegov ostanak u ovoj zemlji.
NE PROPUSTITE
