Izbori u Crnoj Gori izbacili su na površinu političku opciju koja nema politički program, nikakvu viziju, nikakve definisane stavove. Ne zameram im što nemaju ideologiju, jer većina političkih opcija u svetu danas nema ideologiju. Ipak, osim što su protiv Mila Ðukanovića, društvo oko političkog pokreta Evropa sad nije ponudilo baš ništa za šta bi birač mogao da se uhvati i da kaže - zbog ove ideje glasam za ove ljude. Zapravo, ponudili su samo jedno i to je ono što je presudilo da im birači pruže podršku - ponudili su skroz nova lica, do sada neukaljana u političkim sukobima i brlogu. Ne bih da prognoziram konačan rezultat izborne trke u drugom krugu, ali realno je očekivati da mlađani Jakov Milatović postane predsednik Crne Gore, jer će drugi krug biti - za i protiv Mila.
Navijao sam svim srcem za Andriju Mandića, jer čoveka poznajem tolike godine. Ostvario je rezultat vredan pažnje, jer su Srbi u Crnoj Gori masovno njemu ukazali poverenje. Na njegovim plećima i teškoj borbi ovi poletarci iz Evrope sad domoći će se vlasti. Diskreditovan, udaran, hapšen, sve je to izdržao i stekao stabilnu političku popularnost, koja je za respekt, ali je limitirana. Možda to i nije najpravednije, ali tako je bog iz nekog razloga uredio. Došlo je do zasićenja i oni koji su decenijama prisutni aktivno na političkoj sceni Crne Gore voljom naroda očigledno će morati da ustupe mesto nekim novim licima. Za Mila Ðukanovića to će biti ozbiljno bolno.
Oseća se u vazduhu da se i u Srbiji nešto slično traži. Zato je od ogromne važnosti da najavljeni politički pokret profiliše upravo neka nova lica. Neukaljana. Građanima su se u Srbiji zgadile iste face i u vlasti i u opoziciji. Izuzimajući Vučića, koji je svoj legitimitet proverio tako što je dva puta pobeđivao više nego ubedljivo u prvom krugu, niko drugi od aktivnih političara ne zadovoljava ni minimum kriterijuma koji bi birače naterali da im pruže u nekoj značajnijoj meri podršku. Otuda, čak deset odsto svojevremeno za Belog Preletačevića nije slučajnost, već je to bio ozbiljan protest jednog dela javnosti prema kompletnoj ponudi na političkoj sceni. Novi pokret koji će Vučić svakako predvoditi mora da okupi skroz nova lica, novu energiju i da krene u borbu za Srbiju. Dobro je da je Vučić to na vreme shvatio, a verujem da su mu rezultati iz Crne Gore još više učvrstili uverenje da su promene političke opcije koju predvodi veoma važne.
Jedan od bitnijih razloga zbog kojih sam se lično distancirao od aktivne politike je baš to što osećam da sam se smučio narodu. Decenijama sam prisutan. Dobrim delom me je i vreme pregazilo, a i nemam tu energiju kao nekad. Vreme je da se neko željan borbe i pun energije uključi u političku borbu umesto mene. O tome koliko sam diskreditovan, naružen, raznim neistinama uprljan, besmisleno je da pišem. Jedan deo javnosti nikad me neće prihvatiti, jer sam za njih oličenje nečeg najgoreg što hoda zemljom. Kao takav ja sam ozbiljan balast stranci kojoj pripadam i nema potrebe da budem u prvom planu i aktivan, već je vreme da na moje mesto dođu neki novi ljudi.
NE PROPUSTITE
