U nedelju uveče, dok je vozio bicikl, u Kraljevu je napadnut Predrag Voštinić, jedan od osnivača i čelnih ljudi Lokalnog fronta, organizacije koja nam već nekoliko godina pokazuje kako politika može (i mora) biti drugačija, kako se voli i kako se radi za svoj grad, kako mogu postojati organizacije koje neće pojesti sujete, unutarstranačke borbe i birokratija i kako se ne odustaje, kako se veruje i kako se bori, bori i bori. Mi koji znamo Peđu možemo da kažemo i da nam je godinama unazad pokazivao šta znači biti pravi drug, saborac koji je uvek tu kad treba...
Dakle, te nedeljne večeri Peđu su, dok je vozio svoj bicikl, na izlazu iz Kraljeva ka Mrčajevcima sustigla dva automobila novosadskih tablica, vozač jednog od njih ga je vređao dok je prolazio pored njega, zatim ga je izgurao automobilom na bankinu, pa su, došavši do kružnog toka, oba vozila okrenula pun krug i vratila se da ga obore na zemlju. Nije im bilo dovoljno ni to što su ga oborili i što je Peđa s vidljivim povredama ležao na zemlji, jedan od putnika je izašao, nadneo se nad njega i pretio mu govoreći da se nada da će Peđa preživeti kako bi on lično mogao da mu presudi. Kasnije će vozač biti priveden, ali ne i zadržan, dakle, nakon davanja iskaza pušten, a biće ustanovljeno da je imao alkohola u krvi. On se branio time da je malo popio, da i ne zna ko je Peđa, da je Peđa vozio sredinom puta, te da je svojim biciklom nasrtao na njegov automobil. Ispostaviće se da su se u dva automobila nalazili budući i sadašnji policajci, što celoj priči daje novi ton. Zbog čega? Najpre, nije nevažno da li oni zaista ne znaju ko je Peđa ili samo tvrde da ne znaju. On je jedan od najistaknutijih opozicionih aktivista i ukoliko su ga s namerom i iz političkih razloga najpre izgurali s puta, zatim odlučili da se vrate da bi ga pregazili, pa mu potom pretili dok je ležao na putu, to bi celu stvar odvelo u potpuno drugom pravcu, koji zaslužuje i pažnju i nadzor međunarodne zajednice i sve druge pripadajuće stvari koje s tim dolaze. Ali mi to ne znamo. Istraga će možda utvrditi da li govore istinu kada to kažu.
Hajde da razgovaramo o onome što znamo. A znamo da je sedam pijanih budućih i sadašnjih pripadnika policije u dva automobila prolazilo pored jednog, kako tvrde, njima nepoznatog čoveka na biciklu, da su odlučili da im smeta način na koji on vozi, ali ko bi još trubio, ablendovao ili na drugi način upozorio biciklistu da se skloni s puta kada je tu dobro staro izgurivanje sa puta. Zatim je tih sedam pripitih pripadnika policije odlučilo da se na kružnom toku vrati do njega, da ga pregazi kolima, da mu još malo pripreti dok je ležao na zemlji, a sve to je prošlo, zasad, bez posledica za njih, budući da je nakon davanja iskaza svih sedam pripitih budućih i sadašnjih pripadnika policije pušteno da slobodno nastavi sa svojim aktivnostima, koje, možemo samo da se nadamo, u budućnosti neće uključivati namerno gaženje ljudi u pijanom stanju. I ne radi se ovde (samo) o tome šta budući i sadašnji pripadnici policije sebi dozvoljavaju. Radi se o tome i zbog čega misle da im je dozvoljena tolika količina bahatosti, osionosti i nasilništva, i to samo zbog toga što imaju značku. Radi se i o tome ko sve ima policijsku značku. Radi se i o tome ko im to dozvoljava. Radi se i o tome ko je uopšte bezbedan.
Jer da, s namerom su pregazili Predraga Voštnića, ali, pre svega, pregazili su čoveka.
NE PROPUSTITE
