TEL AVIV – U senci tenzija između Irana i Zapada u javnost je procureo video snimak izraelskih višenamenskih borbenih aviona koji su leteli hiljade kilometara daleko nad Mediteranom, punjenje gorivom i simulaciju vazdušne borbe.
Izraelska avijacija u poslednjih nekoliko dana sprovela je seriju vežbi dugih letova, punjenja letelica gorivom u vazduhu i simulaciju vazdušnih borbi. Komandant vežbe čije ime se ne navodi zatražio je od pilota da detaljno prate sva ponašanja i postupke na dugotrajnim letovima, kako bi se kasnije obavila detaljna analiza.
Jedan od pilota kome je bilo dozvoljeno da komunicira sa medijima rekao je da je cilj vežbe bio upoznavanje posada sa nepredvidivim vremenskim uslovima u nepoznatom prostoru kao i odbrana od nepoznatih pretnji.
Mediji u Izraelu smatraju da bi se to moglo podvesti pod uobičajene vojne vežbe, da se ne dešavaju u osvit novih pregovora između Irana i zapadnih zemlja o spornom nukelarnom programu. Neki novinari navode da je zapravo cilj vežbe da se pokaže kako Izrael ima uključene sve opcije uključujući i vojnu da bi zaustavili iranski nuklearni program.
Poznati po dugotrajnim letovima
Iskustvo stečeno u tri operacije u kojima je učestvovalo izraelsko ratno vazduhoplovstvo operacija Vavilon 1981, operacija Drvena noga 1985 kad je gađano sedište PLO u Tunisu i operacija Voćnjak 2007 kada je bombardovan i do temelja uništen objekat koji se dovodio u vezu sa sirijskim nuklearnim programom u dubini Sirijske teritorije, kao i brojne vežebe na Mediteranu pružile su Izraelcima dodatna iskustva koja bi im navodno pomogla u misiji bombardovanja Irana.
Tako posade imaju obavezu temeljnog proučavanja maršute leta, tačke napajanja avionagorivom, aero-foto snimke ciljeva i detaljnu meteorološku situaciju u rejonu izvođenja borbenih dejstava. Iskustvo prethodnih operacija pokazalo je da posade na dugotrajnim letovima pored sebe moraju imati osvežavajuće napitke i voće, a neizbežne su kese za urin.
Piloti su dosada u nizu vežbi i priprema za napad na Iran naprezani do krajnjih granica upotrebe. Piloti su obično imali dnevno do četiri naleta u ukupnom trajanju od četiri do četiri i po časa. Posle svakog sletanja angažovanje pilota je usledilo posle tri sata odmora.
Karakteristično je i to što piloti nisu unapred zanali cilj misije. Vežbe koje su trajale nekoliko dana pokazale su da je kod polovine posada zamor i pad koncentracije usledio posle druogog dana vežbe, a to je posebno bilo izraženo već trećeg dana.
Mali broj pilota je uspešno podneo četvrti dan vežbe i pretpostavlja se da će oni zaparavo činiti jezgro pilota koji će učestvovati u mogućem napadu na Iran.Zanimljivo je reći i da piloti prilikom ovakvih dugotrajnih vežbi nisu nikada sletali na svoj matični aerodrom nego su koristili druge aerodrome u blizini kojih su se zadesili.
Sve promene udara po ciljevima i sletanja dobijali su u vazduhu. Značajnu ulogu odigrali i lekari, psiholozi i psihijatri koji su u dogovoru sa komandantima letačkih jedinica odrđeivali koje pilote odmarati, a sa kojima nastaviti dalju vežbu jer su pokazali veću izdržljivost.
Tačnije radilo se o preletu celog Sredozemlja od Izrael pa sve do Gibraltara i nazad put dugačak skoro 2.500 km u jednom smeru što donekle odgovoara rastojanju Izraela do ciljeva u Iranu.
Posebne vežbe obavljane su i sa pilotima letećih cisterni KC-130 i KC-135 koje su zasnovane na putničkim avionima Boing B-707 koje su Izraelci sami redizjanirali. Tačka na kojoj je vršeno prvo pretakanje bilo je u obično zoni Krita, a drugo uz Balearska ostrva u blizini Španije.
Zanimljivo je spomenuti da poslednja tačka pretakaknja je ujedno i tačka kada se rezervni par vraćao nazad u Izrael dok ostali su odlazili prema zadatom cilju i nije bio moguć više nikav povratka bilo zbog tehničkih ili emocionalnih prilika. Upravo zbog složenosti misije sporvođene su dosada dve vežebe u kojima su se izdvojile posade koje su spremne za učestvovanje u ovakvoj misiji.
U tehničkom pogledu za oružanu platformu izabrani su avioni F 15 ra am ( grom) zbog svoje izdržljivosti, jačine i mogućnosti nošenja velike količine ubojnog tereta. Kao i za F-16 Sufa ( Oluja) u operacijam se isključivo traži da budu uključeni dvosedi tj uključivanje navigatora kako bi se smanjilo optrećenje pilota i olakšala samoća za vreme dugog putovanja avionima u potpunoj radio tišini.
Avioni koji su leteli na vežbi
F-16I Sufa ( Oluja)
F-16I Sufa predstavlja dvosednu poslednju verziju aviona F-16 čija je nabavka Izrael koštala 4,5 milijardi dolara za koji je nabavljeno 102 letelice najmodernije varijante modifikovanog F-16 Blok 50/52.
U ovu letelicu ugrađen je jači motor Prat end Vitni F100-PW-229, koji je dobio brojna unutrašnja i spoljašnja poboljšanja isključivo rađena u Izraelu. U nosu aviona nalazi se Flir senzor za osmatranje prednje polusfere u IC spektru, kao i novi višemodni radar AN/APG-68 ( V)9 koji u odnosu na prvobitni radar ima veći domet za 30 odsto. Na avionu dopunski rezervoari goriva su izgrađeni na samom trupu letelice tj na gornjem delu omogćavajući visok dolet, a time i oslobađanje podvesnih tačaka ispod krila za montiranje dodatnog naoružanja.
Izaelci su F-16I prilagodili za nošenje širokog spektra naoružanja sredstava vazduh-zemlja: vođenih avio bombi GBU-31 JADAM, AGM-154 JOSOW, CBU-103/104/105, vođene rakete vazduh- vazduh: Rafael Piton 5 i AIM-120AMRAAM. Za dejstva po ciljevima u vazduhu letelica korsiti izraelske rakete srednjeg dometa RAFAEL Derby koja je slična američkoj raketi v-v AIM-120 AMRAAM .F-15I Ra am ( Grom)
Posle rata u Zalivu 1991 godine, kada su izraelski gradovi bili zasuti balističkim raketam tipa Skad, Izraelska vlada odlučila je da je potreban avion dugog doleta koji će biti sposoban eliminsati sličnu pretnju.
Izraelska verzija aviona F-15E pod nazivom F-15I Ra am (Grom) poletela je 12.septembra 1997 godine, a u naoružanje prve leteice uvedene su 1998 godine.Avion je u odnosu na američku verziju F-15E napredniji i urađen je isključivo prema strogim izraelskim zahtevima. Na avionu u odnosu na klasični F-15 smanjen je radarski odraz, a motroima Prat end Vitni F100-PW-299 povećan potisak.Osnov ovog aviona čini taktički sistem za elektronsku borbu izraelske proizvodnje SPS-2100 koga čine aktivni ometač, signalizator radarskog snopa, signalizator dolazećih projektila i bacač mamaca. Dodatnu opremu aviona čine: sistem LATRIN, radar AN/APG-70, holografski HUD, litonov INS sa laserskim žiroskopom, data link i kontrolni računar VHSIC. Oprema aviona uključuje i četiri sistema za planiranje zadataka.Od naoružanja F-15I nosi celu paletu raketa vazduh vazduh izraelske proizvodnje Piton 3, Piton 4, američke AIM-9 Sajvajnder, AIM-7 Sparov i AIM -120 AMRAAM. Letelice imaju šetocevni top getling konstrukcije kalibra 20 mm. Od bombi avion je predviđen da nosi laserske i satelitske vođene avio bombe: GBU-28, GBU-30, 32 JADAM.
Svi F-15I operativni su u 69. Skavdronu .
