Završetak rata retko kada reši centralno pitanje oko kojeg je konflikt započet. Tako su i Prvi i Drugi svetski rat godinama tinjali u delovima Istočne Evreope i Azijsko-pacifičkom regionu, piše Newsweek.rs.
Čak i kada su puške zanemele na zapadnom frontu 1918. godine, SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo nastavile su da se nadigravaju za vodeću poziciju. Krajem 1920. i početkom 1921. godine tenzije su dostigle paničan novo, a naročito napeto bilo je u kanadskoj Otavi.
Iscrpljenost od rata omogućila je rešavanje otvorenih pitanja i uspostavljanje Anglo-Američkog partnerstva koje je obeležilo 20. vek. Ali šta da se stvari nisu odigrale kako jesu i da su SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo zaratili tog proleća 1921. godine?Amerikanci ne bi bili Amerikanci da nisu imali unapred osmišljenu strategiju "za svaki slučaj".Granica SAD i Kanade verovatno bi bila glavna linija fronta. Iako je Vašington održavao dobre odnose sa Otavom, ratni planovi obe strane predviđali su invaziju na najseverniju državu američkog kontinenta, pripremljenu tako da teritorija bude brzo okupirana pre nego što stignu britanska (ili japanska) pojačanja. Planovi za napad uključivali su zauzimanje Vankuvera, Vinipega, Nijagarinih vodopada i većeg dela Ontarija.
Glavna bitka vodila bi se oko Nove Škotske, Nju Brunsvika i luke Halifaks koja bi Britancima služila kao najvažnija pomorska baza za Kraljevsku mornaricu. Američki vojni planeri shvatali su da je Halifaks ključ brze pobede u ratu i ispitali su nekoliko opcija za zauzimanje luke.Iako bi Otava i Toronto bili verovatno preveliki zalogaji za "brzo varenje", presecanje njihovih veza sa Atlantikom pretvorilo bi predaju u pitanje vremena.
Sa druge strane, ni Britanci ne bi bili nespremni da je došlo do sukoba.Ratni stratezi kraljevine razmatrali su opciju kontrolisanog povlačenja iz Kanade radi preusmeravanja snaga ka Karibima. Istovremeno, Kraljevska mornarica lako bi ostvarila pomorsku nadmoć nad Amerikancima i mogla bi neko vreme da održi logističku poršku Kanadi preko Atlantika.Na Pacifiku, ipak, situacija bi bila malo neizvesnija. I SAD i Velika Britanija očekivale su da će se Japan uključiti u rat na strani Londona. Saradnja britanske Kraljevske mornarice i Imperijalne japanske mornarice (IJM) trajala je godinama, a Tokio je bio "gladan" novih teritorija na Pacifiku.
Imajući u vidu superiornost japanske flote i američku "Atlantik na prvom mestu" strategiju, SAD verovatno ne bi zadržale Filipine, Guam, Vejk, Midvej i ostala pacifička ostrva. Havaji bi možda odoleli napadu, a do zapadne Kanade, Japanci gotovo sigurno ne bi stigli, iako bi rat totalno poremetio ravnotežu moći na zapadnom Pacifiku.Na kraju, rat bi doveo do toga da SAD zauzmu veći deo Kanade, po cenu pacifičkih teritorija, a u godinama koje bi usledile, politički proces rehabilitacije i obračunavanje sa gerilskim snagama zamenili bi otvoreni konflikt.Na novoj mapi, Sjedinjene Države prostirale bi se do Arktika, Kvebek bi bio nezavisan, a Japan bi suvereno vladao zapadnim Pacifikom i kao takav, izašao bi kao najveći pobednik - sposoban da održi hegemoniju i ograniči međunarodni pristrup Kini.Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:Noć kada je Erdogan umalo izgubio Tursku: Zašto je došlo do puča i kako je propaoNEWSWEEK PREDSTAVLJA Tajna analiza: Svetski lideri na kauču psihologa CIANEWSWEEK OTKRIVA Srpski modeli za šeike: Zabave, droga i orgije u DubaijuTradicija stara vekovima: Evo zašto je baš nedelja dan za odmorKod njega ljudi dolaze da umru: 12 životnih lekcija čoveka koji je video 12.000 smrti
