Iako im je karijera u nacističkim vazdušnim snagama bio slična, Hana Rajč i Melita fon Štaufenberg bile su dve potpuno različite osobe i međusobno se nisu podnosile.
Neretko se povlači tema istorijskih junakinja koje su nepravedno zaboravljene i sećanje koje je prepušteno na nemilost zubu vremena. No, šta je s onim ženama koje su se našle na drugoj strani? Žene koje su bile iza neprijateljskih linija. Knjiga "Žene koje su letele za Hitlera: Priča o ogromnoj ambiciji i velikom suparništvu" autorke Kler Mali bavi se upravo tom tematikom prateći biografije dveju žena, najodlikovanijih nacističkih pilotkinja. Jedna je završila kao nacistički apologeta, druga je želela da Hitlera vidi mrtvog.
Slične, a tako različite
Hana Rajč i Melita fon Štaufenberg bile su talentovane, hrabre i neopisivo lepe žene koje su se borile da njihova imena ostanu zapamćena uprkos činjenici da su karijeru započele u dominatno muškom poslu tokom tridesetih godina prošlog veka u Nemačkoj. Obe su postale pilotkinje i ubrzo su odlikovane gvozdenim krstom zbog službe Trećem Rajhu. Ipak, sve sličnosti između njih dve ovde se završavaju. Bile su potpuno različite i međusobno se nisu podnosile. Rajč je čak odbila da održi govor na sahrani poginule fon Štaufenberg.
Hana Rajč odrasla je u porodici srednje klase i izgledala je poput arijevaca s Gebelsovih propagandnih plakata. Melita fon Štaufenberg bila je poreklom iz pruske aristokratske porodice jevrejskih korena. Obe su bile gonjene duboko usađenim patriotizmom, ali dok je Hana u aprilu 1945. godine pokušavala da Hitleru spasi život preklinjući ga da sedne s njom u avion ne bi li ga odvela na sigurno, Melita je stala na drugu stranu i podržala poznati pokušaj atentata na nacističkog diktatora.
Apologeta nacizma
Autorka knjige nije se libila da se kritički osvrne na ulogu Hane Rajč u nacističkom režimu. Hana je, naime, bila jedna od poslednjih ljudi koji su Hitlera videli živog u njegovom bunkeru. Do svog zadnjeg daha negirala je holokaust.
Melita fon Štaufenberg dobila je posebno odlikovanje od šefa Luftvafea, Hermana Geringa pa se veruje da je njeno učestvovanje u ratu na strani nacista poštedelo njenu porodicu odlaska u koncentracione logore gde su Hitlerove snage sistematski ubijale Nemce jevrejskog porekla.
Operacija Valkira
Ipak, porodica u koju se Melita udala uskoro je bila na meti nacističkog režima. Naime, brat njenog supruga, Klaus fon Štaufenberg bio je ključna osoba u planiranju operacije Valkira kojom se planirao izvesti atentat na Hitlera. 20. jula 1944. godine Klaus je postavio bombu tokom sastanka s Hitlerom i potom otišao nadajući se da će uspeti da pokrene puč. Ipak, Hitler je preživeo s lakšim povredama, a cela porodica fon Štaufenberg, uključujuči i Melitu, bila je uhapšena.
Klaus je pogubljen, ali ostali članovi porodice su pušteni nakon što su rekli da nisu znali ništa o spremanju atentata. Istoričari veruju da je Melitin staž u Luftvafeu bio razlog iz kojeg su ostali članovi porodice preživeli hapšenje. Ona se vratila u aktivnu službu pa je poginula samo nekoliko nedelja pre kraja rata.
Kurir.rs/ Net.hr
Foto: Printscreen/ Youtube
NE PROPUSTITE
