icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

JEDAN MOMAK JE 1984. RONIO BLIZU IZRAELSKE OBALE: Odjednom je otkrio nešto što je PROMENILO ISTORIJU (FOTO, VIDEO)
Foto: Printscreen Youtube/Facts Verse

zapanjio naučnike

JEDAN MOMAK JE 1984. RONIO BLIZU IZRAELSKE OBALE: Odjednom je otkrio nešto što je PROMENILO ISTORIJU (FOTO, VIDEO)

Planeta

Nedaleko od obale sela Atlit Bej u Sredozemnom moru, u blizini Haife u Izraelu, nalaze se potopljene ruševine drevnog grada iz doba neolita pod nazivom Atlit Jam. Iako je samo otkriće pružilo uvid arheolozima u to kako su drevne civilizacije funkcionisale, podvodno arheološko nalazište skrivalo je mračnu tajnu.

Praistorijsko naselje, koje datira iz 7. milenijuma pre nove ere, peščano dno je sačuvalo od propadanja, a otkako ga je otkrio Ehud Galili 1984. godine, otkriveno je mnogo ljudskih kostura koji su ležali u njihovim grobovima, tajanstvena kamena statua i još mnogo toga. Atlit Jam je jedno od najstarijih i najvećih potonulih naselja ikada pronađenih.

 

Danas, Atlit Jam se nalazi između 8 i 12 metara ispod nivoa mora i pokriva površinu od 40.000 kvadratnih metara. Podvodne iskopine su otkrile brojne kuće, kamenom ograđene bunare, niz dugih nepovezanih zidova, ritualne instalacije, kamenom popločana područja, hiljade ostataka flore i faune, desetine ljudskih ostataka i brojne artefakte od kamena, kostiju, drva i kremenja.

U centru naselja postavljeno je sedam stubova (visine od 1,0 do 2,1 metara) u polukrugu. Oznake šoljica su uklesane u kamenje  pa se pretpostavlja da je nekada kamenje bilo postavljeno oko izvora slatke vode i korišćeno kao mesto za obožavanje vode.

 

Bunar dubine od 5,5. metara je arheolozima bio jako zanimljiv a najviše zbog taloga koji je sadržavao životinjske kosti, kamen, kremen, drvo i artefakte kostiju. To upućuje na to da je bunar prestao da funkcioniše, vrlo verovatno zbog podizanja nivoa mora što je uprljalo izvor pitke vode, pa mu je promenjena namena u jamu za odlaganje.

 

Drevni artefakti otkriveni u Atlit Jamu pokazuju kako su praistorijski stanovnici živeli. Istraživači su pronašli tragove više od 100 vrsta biljaka koje su rasle na tom mestu ili su prikupljene iz divljine, a životinjski ostaci sastoje se od kostiju divljih i pripitomljenih životinja, uključujući ovce, koze, svinje, pse i goveda, što upućuje da su stanovnici su uzgajali i lovili životinje za prehranu. Osim toga, pronađeno je više od 6.000 ribljih kostiju.

 

Stanovnici su bili neki od prvih koji su napravili prelaz od lovaca-sakupljača do više naseljenih poljoprivrednika, a naselje je jedno od najranijih dokaza o pripitomljenom govedu. Međutim, stanovnici Atlit Jama skrivali su nešto neočekivano.

Pronađeno je desetak grobova u glini prekriveni gustim slojevima peska, kako unutar kuća tako i u blizini grada, a ukupno je otkriveno 65 kompleta ljudskih ostataka. Jedno od najznačajnijih otkrića ovog drevnog mesta je prisutnost tuberkuloze unutar sela. Kosturi žene i deteta, pronađeni 2008. godine, otkrili su najranije poznate slučajeve tuberkuloze u svetu. Veličina kostiju novorođenčeta i opseg oštećenja tuberkuloze sugerišu da je majka prenela bolest svom detetu nedugo posle rođenja.

 

Jedna od najvećih arheoloških zagonetki Atlit Jama je kako je potopljen i to je pitanje koje je dovelo do žestoke rasprave u akademskim krugovima. Italijanska studija koju je vodila Marija Parešči iz italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju u Pizi upućuje na to da je vulkanski kolaps Istočnog brda Etne pre 8.500 godina verovatno uzrokovao 40 metara visoki cunami koji je potopio neke mediteranske obalne gradove za nekoliko sati. Neki naučnici ukazuju na to da ostaci hiljada riba i napuštanje grada u to doba potvrđuje tu teoriju.

 

Međutim, drugi istraživači sugerišu da nema čvrstih dokaza koji bi ukazivali na to da je cunami izbrisao naselje. Uostalom, kameni krug ostao je na mestu gde je bio izgrađen. Jedna od alternativa je da je klimatska promena uzrokovala da se led na poluloptama istopi, što je podiglo nivo mora, a naselje je poplavio spori porast nivoa Mediterana, što je dovelo do postupnog napuštanja sela.

 

Bez obzira na uzrok potapanja grada, prisutni su bili jedinstveni uslovi, glina i peskoviti sediment pod slanom vodom, što je omogućilo ovom drevnom naselju da se tako dobro očuva hiljadama godina.

 

Kurir.rs/AncientOrigins

Foto: Printscreen Youtube/Facts Verse

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.