Prvi oktobar 1949. označio je početak najturbuletnijog perioda u istoriji moderne Kine, koji vodi od slabe i osiromašene zemlje do jedne od najmoćnijih sila u svetu.
Kinezi, koji u utorak pune 70 godina, zajedno sa komunističkom državom, doživeli su glad, politički haos, ubrzan ekonomski rast i, sada, nezapamćeno bogatstvo.
Uoči godišnjice, CNN je razgovarao s trojicom Kineza rođenim 1949: biznismenom i autorom stripova Ma Đijanguom, poljoprivrednikom Vu Šijingom i bivšim službenikom državnog preduzeća Sjao Đijanvenom.
Kada je Mao proglasio Narodnu Republiku Kinu 1949., zemlja je više od 20 godina bezmalo neprekidno bila u ratu, počevši od građanskog rata između nacionalista i komunista 1929., a kasnije, 1939. rata protiv Japana.
Narod je jedva dočekao obećanje mira i stabilnosti, ali nove kampanje komunističkog režima gotovo su odmah dovele do novog krvoprolića. Kada je Komunistička partija sprovela reformu za povraćaj zemlje siromašnim zemljoradnicima, oko dva miliona "zemljoposednika" likvidirano je širom zemlje.
Mračna vremena
Krajem pedesetih godina XX veka Mao je počeo da pravi planove za radikalne promene, sa ciljem da sustigne industrijalizovane svetske nacije. Skup radikalnih mera bio je poznat kao Veliki skok napred.
U govoru pred sovjetskim liderima 1957. Mao je izjavio da "ćemo za 15 godina sustići, ako ne i prestići Veliku Britaniju".
Posledice nove politike bile su pogubne. Kinom je zavladala masovna glad, koja će prouzrokovati smrt destina miliona Kineza. Godine 1958. kineska vlada je pokušala da ubrza industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju tako što je eliminisala privatna poljoprivredna dobra i osnovala ogromne zadruge.
Međutim, radikalne i ubrzane promene dovele su do naglog pada proizvodnje. Ma, pripadnik kineske etničke manjine Hui, koji je u to vreme stanovao u četvrti Niuđije, na jugozapadu Pekinga, seća se da je svakog dana posle škole s drugovima išao u potragu za hranom. Za njih je to bila igra.
"Skupljali smo jestive divlje biljke... Život je bio težak u to vreme, ali to nismo tako doživljavali dok smo bili deca", kaže on.
Čak i bogatije porodice nisu bile imune na veliku glad. Sjau su od gladi umrli i baba i deda. Njegova porodica, koja je nekada lagodno živela, preživljala je na otpacima od biljke pasulja, koji se obično koriste za ishranu svinja, a Sjaova odeća je bila sve odrpanija.
"Hranili smo se u velikoj kantini u komšiluku. Tri godine nije bilo žita, a kamoli mesa", kaže on.
Vu je odrastao u siromašnom selu kod Šijan Sitija, u provinciji Hubej. Osam generacija njegove porodice bili su farmeri i osetili su posledice Velikog skoka napred na svojoj koži. Još se seća kako su u selu razmenjivali recepte za jela od lišća i klica, a u nekim delovima zemlje ljudi su jeli travu i koru drveća da bi preživeli.
"Komunistička partija Kine nije htela da izgladnjuje ljude, ali su ipak mnogi umrli od gladi", kaže on.
Na kraju je Mao obustavio industrijske i poljoprivredne reforme, ali je, strahujući da će izgubiti uticaj, ubrzo prešao na najradikalniju politiku do tada: Kulturnu revoluciju.
Kult ličnosti
Da bi se održao na vlasti, Mao je izgradio kult ličnosti, ali suprotstavljene frakcije njegovih mladih pristalica, poznatih kao Crvena garda, uz blagoslov svog vođe, doslovno su pocepale Kinu uz blagoslov svog lidera.
Kulturna revolucija je počela 1966. godine, kada su Ma, Sjao i Vu imali 17 godina. Vu kaže da se rado pridružio Crvenoj gardi, jer je verovao da obavljaju patriotsku dužnost prema narodu i državi.
Sjao je u početku učestvovao u pokretu, crtao je postere i prisustvovao mitinzima, ali je vremenom primetio da stare zajednice propadaju pod uticajem masovnog pokreta. Njegovog oca su svakodnevno saslušavali, pošto su ga lažno optužili da je prevodilac sa japanskog.
"Sve je počelo da se menja i postalo haotično posle Kulturne revolucije", kaže on.
Ma je najviše brinuo kako da sačuva svoju dragoceni strip od podivljalih bandi Crvene garde. Deo njihove misije bio je da unište "Četiri stara" (način razmišljanja, kulturu, navike i običaje koji su prethodili pobedi komunista), a tu su spadali i njegovi stripovi.
"Moj najupečatljiviji utisak u vezi s Kulturnom revolucijom bilo je uništavanje knjiga", kaže on.
Ma je na kraju morao da preda stotine danas vrednih stripova, koji su uništeni, strepeći od odmazde nad njegovom porodicom. Međutim, nekoliko najdragocenijih sakrio je ispod dušeka, znajući da će biti spaljene, a on kažnjen, ukoliko budu nađeni.
Maova smrt 1976. okončala je Kulturnu revoluciju, koja je bila toliko destruktivna i kontroverzna da je danas jedan od malobrojnih spornih elemenata Maove vladavine koji su zvanično označeni kao greške.
Bogati i srećni
Posle Maove smrti usledila je kratka borba za vlast, koja je na kraju dovela do uspona Deng Sjaopinga 1978. Njegova vizija će podstaći Kinu da prigrli tržišne reforme i kapitalizam pod nazivom "socijalizam sa kineskim karakteristikama".
Delimično zahvaljujući Dengovima reformama, Kina se brzo oporavila od trauma Kulturne revolucije i u roku od 40 godina postala druga ekonomija na svetu.
Kada je shvatio da su stripovi, koje je brižljivo sačuvao tokom Kulturne revolucije postali veoma vredni, Ma je počeo je da ih prodaje. Danas ima privatnu prodavnicu stripova u centru Pekinga.
Veruje da je Deng "najmudriji i najbriljantniji" od svih kineskih vođa.
"Iskustva koja sam stekao za vreme Maove vlasti bili su velika glad i kulturna revolucija. Deng je oslobodio potencijale pojedinca", kaže on.
Sva trojica se čude brzim promenama u Kini. Sve je počelo sitnim promenama, kao što su dozvole poljoprivrednim proizvođačima da zadrže i prodaju višak proizvoda, a završilo se oblakoderima, berzama i nezapamćenim blagostanjem.
Sjao kaže da je bio najsrećniji kada je najzad položio čuveni prijemni ispit "gaokao", koji je ukinula Kulturna revolucija. Iako je taj ispit danas ozloglašen zbog toga što svake godine izlaže stresu hiljade mladih Kineza, za Sjaoa je to bila šansa da započne novi život.
Iako je imao više od 30 godina, položio je prijemni i diplomirao ekonomiju u Pekingu. Našao je dobro plaćen posao u državnoj ofšor naftnoj kompaniji, gde je radio do penzije.
Vu, koji i dalje živi skromnim životom na svojoj farmi u Hubeju, odavno više ne radi. Njegova deca i unuci žive u gradu, ali ga posećuju kad god mogu.
Sedamdeset godina promene nije uzdrmalo njegovu veru u Mao Cedunga i Komunističku partiju. Oduševljeno priča o predsedniku Siju, njegovoj administraciji i svemu što rade.
"Osam generacija moje porodice bilo je nepismeno, ja sam prvi koji je naučio da čita i piše", kaže on.
Kurir.rs/CNN
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
