"Bolje je od zlata", oduševljeno se smejao čuveni proizvođač automobila.
Nazdravio je njihovom uspehu i saradnji vrednoj 24 miliona dolara, a onda su agenti ustali i stavili mu lisice na ruke.
Američki preduzetnik, izgleda filmske zvezde i besprekornim osećajem za samopromociju, tog oktobra 1982. godine je gledao kako mu se čitav svet ruši.
Istog dana, vlada Margaret Tačer zatvorila je njegovu fabriku automobila u Belfastu na koju je otišlo na desetine miliona funti britanskih poreskih obveznika. Njegov automobil DMC-12, od nerđajućeg čelika i sa vratima koja se otvaraju poput galebovih krila, izgledao je kao da može da leti i svi ga pamtimo iz čuvenog filma "Povratak u budućnost".
Međutim, taj model postao je i najveća šala u istoriji automobilske industrije.
Delorijan je svojevremeno bio ikona američke moto-industrije. Sa visinom od 192 cm, atletske građe i reputacijom lošeg momka, on nije bio tipičan predsednik neke američke kompanije. Često je pričao više nego što bi trebalo, vozio je skupocene italijanske egzotične automobile i bio u vezama sa duplo mlađim manekenkama.
Ni danas nije poznato šta je tačno dovelo do toga da se odmota klupko njegovih nezakonitih radnji, ali se sumnja da je sve počelo kada je u Kaliforniji upoznao komšiju Džima Hofmana, pilota sa kriminalnom prošlošću i doušnika FBI.
Posle hapšenja usledilo je višegodišnje suđenje tokom koga su skriveni detalji o razuzdanom životu nekada najpopularnijeg inženjera isplivali u javnost.
Sa svojom visinom, grivom srebrne kose i ekscentričnom odećom, Delorijan je bio upadljiv koliko i njegov automobil.
Na početku karijere lako je sklapao prijateljstva sa holivudskim zvezdama, a usledile su i veze sa nekim od najpoželjnijih žena tog vremena - Kendis Bergen, Ursulom Andres i ćerkom Frenka Sinatre.
"Imam prilično jak seksualan nagon. Nijedan čovek koji je nešto postigao nije imao tu karakteristiku", hvalio se on jednom prilikom.
Ženio se četiri puta. Njegova druga supruga imala je samo 19 godina i bila je četvrt veka mlađa od njega, pa je "Dženeral motors" u najavi braka prepravio njene godine. Kada su se razvodili, hvalio se kako su ga holivudski prijatelji odveli na putovanje sa tri prostitutke koje liče na nju.
Kada su njegove ambicije prerasle poziciju u "General motorsu", pojavio se u Belfastu kako bi Severnoj Irskoj prodao svoj koncept "etičkog" automobila iz snova koji bi bio siguran, ekonomičan i zaštićen od rđe.
Iza sebe je imao impresivne rezultate u Americi, pristalice među brojnim poznatim ličnostima, od političara do rok zvezda, a tvrdio je da je već obezbedio 30.000 porudžbina novog automobila.
Zabrinuta da bi Delorijan mogao da otvori svoju kompaniju na drugom mestu, kao i zbog velike nezaposlenosti u okolini Belfasta, britanska vlada je odrešila kesu. Tadašnji sekretar Severne Irske Roj Mejson dao je 54 miliona funti, a ostatak novca za postrojenje od 2.500 radnika je pristigao od američkih privatnih investitora.
"Ponekad pomislim da me je bog poslao ovde da rešim krizu u Severnoj Irskoj", šalio se.
Vrlo brzo se ispostavilo da je harizmatični muškarac zapravo patološki lažov.
Iako je tvrdio da on i njegova supruga žive u vili u Dunmuriju, zbog iracionalnog straha od otmičara tu je proveo samo jednu noć. Umesto toga, godinama je odsedao po luksuznim hotelima, a astronomske račune i malu armiju sluga plaćali su britanski poreski obveznici.
Pravo bogatstvo ostavio je gatari bez čijih saveta nije povlačio nijedan poslovni potez, a nekoliko miliona joj je dao samo da bi učinila da njegova žena zatrudni.
Ni od njegovih obećanja o savršenom sportskom automobilu nije ostalo ništa, jer DMC-12 nije bio ni ekonomičan ni bezbedan kao što je tvrdio. Štaviše, njegova futuristička vrata nisu radila kako treba, pa su ljudi često ostajali zaglavljeni unutra.
Drugi problem je bio što je automobil koji je koštao 25.000 funti bio skup koliko i "porše", a izašao je u vreme američke recesije. U februaru 1982. godine, kada je britanska vlada stavila kompaniju na tržište, više od polovine proizvedenih automobila ostalo je neprodato.
Sve je počelo da se raspada rapidnom brzinom kada je na čelo britanske vlade došla Margaret Tačer koja je ostala imuna na Delorijanov šarm. Nakon što je firmi dala dve subvencije, zaustavila je finansiranje.
Nekoliko sati pre hapšenja, Tačerova je saopštila da vlada zatvara firmu. Više od 9.000 automobila ostalo je neprodato, a čitava radna snaga ostala je bez posla.
Na suđenju je Hofman otkrio da je očajni Delorijan, u pokušaju da spase firmu, zatražio od njega da sklope dogovor o švercu kokaina.
Hofman mu je čak pozajmio dva miliona dolara kojima je poručio drogu iz Kolumbije, a zatim ga je, kako se pretpostavlja, prijavio vlastima.
Delorijan je imao ludu sreću da je sud prihvatio njegovu odbranu da mu je bilo smešteno. Međutim, iako je izbegao krivično gonjenje, nije mogao da pobegne
od bankrota i javne sramote.
Britanska vlada je narednih deset godina provela tužeći njegove revizore, pre nego što se 1992. godine van suda nagodila za 18 miliona.
Poslednjih godina živeo je od socijalne pomoći. Umro je 2005. godine, u 80. godini života, od srčanog udara u jednosobnom stanu.
Kurir.rs/Dejli mejl Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
