Tokom tog samita pojavila se zajednička tema. Postoji direktna linija koja smanjuje nedostatak vakcina da bi zaključila ekonomsku depresiju do ponovnog oživljavanja islamističkog terorizma.
Do danas je manje od 2 procenta doza vakcine protiv COVID-19, koje se primenjuju širom sveta, bilo u Africi, iako je na kontinentu živelo oko 1,3 milijarde ljudi (ili oko 16 procenata svetske populacije). U Ugandi je vakcinisano samo 1 procenat stanovništva. Na kontinentu nedostaju sopstveni uspostavljeni centri za proizvodnju vakcina i zbog toga zavisi od dobara iz ostatka sveta. Međutim, međunarodne inicijative COVAX, osnovane kako bi se osigurala jednaka isporuka vakcina zemljama sa niskim prihodima, imale su problema sa zubima.
Princip među njima bio je neprekidni porast virusa u Indiji, što je rezultiralo ogromnom ljudskom patnjom i ozbiljnim oštećenjima u snabdevanju Afrike prijeko potrebnim drugim dozama vakcine AstraZeneca. Drugi izazovi su se mogli izbeći i, što je najvažnije, i dalje su rešivi.
COVAKS se oslanja na otkup iz zemalja sa visokim dohotkom kako bi subvencionisao vakcine za svoje siromašnije kolege, osiguravajući da vakcine nisu dostupne samo u bogatijim zemljama. Ali većina bogatih vlada zaključila je zasebne bilateralne ugovore sa farmaceutskim kompanijama, što je rezultiralo nedostatkom sredstava za COVAKS i viškom vakcina u tim bogatim zemljama.
U međuvremenu, pod maglom COVID-19, bauk sukoba raste. Sa afričkim vladama i njihovim ograničenim resursima koje zauzima pandemija, terorističke grupe širom kontinenta postale su ohrabrene. Već vidimo ponovno oživljavanje napada. Oko jezera Čad, Boko Haram se oživeo, iako je pre samo nekoliko godina u velikoj meri poražen zahvaljujući zajedničkim vojnim naporima zemalja u okruženju. U severnom Mozambiku napadi islamističkih militanata naglo su se povećali. A preko Sahela mnoštvo grupa povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom teroriše zajednice. Ove grupe uspevaju u ekonomskoj nestabilnosti, profitirajući od siromaštva pretvarajući očajne, izgladnele ljude u regrute.
Bez dovoljnog pristupa vakcinama, nestabilnost se može samo pogoršati. Vlade širom Afrike svedene su na tupe instrumente, kao što su ekonomski štetne blokade, radi zaštite građana. Posle toga, preduzeća i sredstva za život i dalje su u zastoju, što ozbiljno utiče na ekonomije nekih od najsiromašnijih zemalja sveta.
Ove nacije rizikuju da postanu leglo militantnih i terorističkih grupa. I dok grupe sa međunarodnim podružnicama jačaju svoja uporišta na kontinentu, nekada lokalizovani problemi postaju izvori za opstanak globalnih mreža terora. Sve ovo će samo pogoršati loše ekonomske probleme. Opservacija da je sukob loš za posao je banalna. Ali to bi takođe moglo da prekine globalne lance snabdevanja. Troškovi mnogih ekstraktivnih supstanci mogu porasti, a s obzirom na oslanjanje visoke tehnologije na minerale ispod kontinenta, ovo je zabrinjavajuće.
Čak i bez faktoringa sukoba, troškovi globalne ekonomije ako siromašne zemlje ostanu necijepljene su ogromni. Nedavna studija koju je naručila Međunarodna privredna komora predviđa da bi svet mogao pretrpeti gubitke veće od 9 biliona dolara, od kojih bi najmanje polovinu apsorbovale bogate, vakcinisane države.
Ukratko, ako se nedostatak vakcine u Africi i drugim zemljama sa niskim prihodima ne reši hitno, troškovi zapadnih država - i u pogledu finansija i sigurnosti - biće znatno veći od deljenja nagomilanih vakcina ili ulaganja u ubrzanu proizvodnju. Štedljivost sada troškove odlaže tek kasnije. Kada sukob zaglavi, kao što je slučaj u Africi, posledice ne trpe samo oni koji su direktno umešani u to. I kao što je nedavno napisao predsednik najveće afričke ekonomije, Nigerija, "širom sveta sukobi i koronavirus nikada nisu bili daleko razdvojeni".
Čini se da su neke države konačno počele da uvažavaju predstojeću pretnju. Američki predsednik Džo Bajden najavio je samo prošle nedelje, na primer, da će Sjedinjene Države podeliti glavninu svojih neiskorišćenih vakcina putem COVAKS-a, a očekuje se da će na samitu G-7 najaviti da će kupiti još nekoliko stotina miliona vakcina za istu namenu. Ako je tačno, ovo je početak koji obećava. Ako druge bogate, vakcinisane države slede taj primer, to možda nije slučaj "premalo, prekasno".
Situacija je užasna. Ali bez obzira na to, Afriku ne treba gledati kao tempirajuću bombu. Umesto toga, to je prilika koja čeka da se iskoristi. Kontinent se može pohvaliti najmlađom populacijom bilo koje na svetu. U Ugandi je 77 odsto od 47 miliona građana u zemlji mlađe od 25 godina. Ova sve više tehnološki pametna, obrazovana,a demografija orijentisana prema inostranstvu čini globalne potrošače i preduzetnike sutrašnjice. Dakle, kako svet počinje provizorno da izranja iz ruševina pandemije, svi bismo trebali ponovo da se obnovimo i obnovimo zajedno u korist svih.
Kurir.rs/FP
NE PROPUSTITE
