Njihovo putovanje, kroz 15 kanjona, kako kaže Durdana, ostavilo je velike posledice na njena stopala.
-Nisam imala dana mira u proteklih 40 godina. Morala sam da dođem u Tursku jer nisam imala izbora, rekla je ona za Gardijan.
Ona je imala srčani udar kada je njen muž preminuo pre pet godina tokom bombardovanja Kabula i verovala je da će ona i njena tri sina umerti takođe ako ne odu iz svog doma u provinciji Gazni u sigurnu kuću u istočnoj Turskoj.
Dardana, koja koristi samo jedno ime, jedna je od desetine hiljada Avganistanaca koji su napustili zemlju. Procenjuje se da je između 500 i 2.000 ljudi dolazi u Tursku svakog dana. U zemlji koja je primila već 4 miliona izbeglica, situacija je postala alarmantna.
Glavna opoziciona Republikanska narodna partija u Turskoj (CHP) glasno je bila protiv dolaska izbeglica, a lider Kemal Kiličdarolu prošlog meseća je obećao da će ih "poslati kući" ako njegova stranka preuzme vlast.
-Veliki problem za našu zemlju su izbeglice. Sada su je preplavile izbeglice iz Avganistana, rekao je on u videu koji je objavljen na sruštvenim mrežama, dodajući kako veruje da ih ima između 500.000 i milion.
On je kritikovao vladu što se sporazumela sa EU 2016. godine da zadrži izbeglice u zamenu za finansijsku pomoć.
U julu, gradonačelnik grada Bolu koji je iz stranke CHP Tanju Ozkan objavio je program po kom će svi koji su strane bnacionalnosti da plate 10 puta više vodu i druge usluge.
-Želimo da odu. Ovo traje previše dugo, napisao je na Tviteru istakavši da je Turska postala ''đubrište za izbeglice''.
Ovaj predlog je izazvao i bes i podršku, a rezultirao je pokretanjem istrage protiv Ozkana od strane glavnog tužilaštva.
Humanitarne organizacije podržavaju raseljavanje ljudi iz Avganistana jer se pogoršava bezbednost tamo. Talibanski borci ponovo osvajaju teritorije, te tako ističu da su povratili najmanje 85 odsto zemlje, skoro 20 godina nakon što ih Amerikanci svrgnuli sa vlasti.
Oni prete primenjivanjem ekstremne islamističke prakse, isključenjem žena sa posla i obrazovanja, progonom etničkih manjina i nasiljem prema onima koji krše pravila.
Posvećenost Turske izbeglicama bila je dugogodišnja i već je dom za 3,6 miliona Sirijaca sprečenih da odu u Evropu sporazumom o izbeglicama iz 2016. godine, ali neprijateljstvo prema migrantima često se pojavljuje, ponekad nasilno, a kako se Turska bavi svojim ekonomskim problemima, nije dovoljno opremljena za suočavanje sa novom migrantskom krizom.
Krajem jula, sedam članova kurske porodice je ubio naoružani azilant u gradu Konji što je porodični advokat nazvao ''potpuno rasističkim napadom''.
-Razlog za našu trenutnu situaciju je što je odluka donesena naglo, rekao je u parlamentu predsednik Avganistana Ašraf Gani optužujući naglo povlačenje američkih trupa za povećanje borbi.
U Evropi je takođe bilo kontroverzne retorike. Austrijski kancelar Sebastian Kurc rekao je pre nekoliko sedmica da je Turska pogodnije mesto za migrante.
Kao odgovor, Meral Akšener predsednica "Dobre stranke" ponudila je Austriji 3 milijarde evra (2,6 milijardi funti) da uzme Avganistance.
Mnoge izbeglice koje su došle iz Avganistana u Tursku žele da se presele u Evropu. Kažu da su im uslovi u zemlji loši i da se suočavaju sa diskriminacijom od strane stanodavaca i poslodavaca.
U proteklih mesec dana takođe je povećan broj policijskih operacija, pri čemu je više od 1.500 migranata, uglavnom Avganistanaca, privedeno oko Vana, provincije na istoku Turske u blizini granice sa Iranom.
Krijumčari ljudi kažu da im posao napreduje.
Dardana, koja je stigla u Tursku četiri dana pre nego što je govorila za Gardijan iz sigurne kuće u Vnau, istakla je da je njen plan da se domogne ne,ačke gde može da dobije lekove koji su joj ptrebni za njeno srce.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
