Prema tvrdnjama medija, oni će se boriti protiv proizvodnje droge u Avganistanu, a Dojče Vele donosi priču o nečemu što se za njih može pokazati daleko unosnije.
U izveštaju američkih vojnih stručnjaka i geologa 2010. godine procenjeno je da Avganistan, jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, ima skoro 1 milijardu dolara mineralnog bogatstva, zahvaljujući ogromnom gvožđu, bakru, litijumu, kobaltu i retkim mineralima.
U narednoj deceniji, većina ovih resursa ostala je netaknuta zbog stalnog nasilja u zemlji. U međuvremenu, vrednost mnogih od tih minerala je naglo porasla, podstaknuta globalnim prelaskom na zelenu energiju. Naknadni izveštaj avganistanske vlade 2017. procenjuje da bi novo rudno bogatstvo Kabula moglo dostići čak 3 triliona dolara, uključujući fosilna goriva.
Litijum, koji se koristi u baterijama za električne automobile, pametne telefone i laptopove, suočava se sa nezapamćenom potražnjom, sa godišnjim rastom od 20% u poređenju sa samo 5-6% pre nekoliko godina. U memorandumu Pentagona Avganistan je nazvan Saudijska Arabija litijuma i predviđeno je da bi se nalazišta litijuma u zemlji mogla izjednačiti sa Bolivijom - jednom od najvećih na svetu.
Više od četvrtine budućeg rudnog bogatstva Avganistana moglo bi se ostvariti proširenjem rudarskih aktivnosti.
Dok je Zapad pretio da neće sarađivati s talibanima nakon što je tokom vikenda efektivno preuzeo kontrolu nad Kabulom, Kina, Rusija i Pakistan se postrojavaju kako bi poslovale s militantnom grupom, dodatno pojačavajući poniženje SAD i Evrope.
Kao proizvođač gotovo polovine svetske industrijske robe, Kina podmiruje veliki deo globalne potražnje za robom. Smatra se da će Peking, koji je već najveći strani ulagač u Avganistanu, predvoditi trku za pomoć zemlji u izgradnji efikasnog rudarskog sistema za podmirivanje nezasitnih potreba za mineralima.
"Kontrola talibana dolazi u vreme kada dolazi do krize u snabdevanju ovim mineralima u doglednoj budućnosti i Kini su potrebni", rekao je za DW Majkl Tančum, viši saradnik Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku. "Kina je već u Avganistanu u poziciji da vadi ove minerale."
Jedan od rudarskih giganata azijske elektrane, Kineska metalurška korporacija (MCC), već ima 30-godišnji zakup za vađenje bakra u avganistanskoj provinciji Logar.
Visoki talibanski zvaničnici prošlog meseca sastali su se sa kineskim ministrom inostranih poslova Vang Đijem u Tianđinu, gde je talibanski lider Mula Abdul Gani Baradar rekao da se nada da će Kina "igrati veću ulogu u budućoj obnovi [Avganistana] i ekonomskom razvoju".
U ponedeljak, dok su se talibani pripremali za povratak na staro ime zemlje - Islamski emirat Avganistan - Kina je saopštila da je spremna za "prijateljske i kooperativne odnose" sa novim vladarima.
Kineski državni mediji su u međuvremenu opisali kako Avganistan sada može imati koristi od masovne Inicijative "Pojas i put“ (BRI)-kontroverznog infrastrukturnog plana Pekinga za izgradnju drumskih, železničkih i morskih puteva kroz Aziju do Evrope.
Ipak, zabrinutost u pogledu regionalne bezbednosti mora da se reši. Prelivanje nasilja u druge zemlje centralne Azije moglo bi ostaviti ranjivom mrežu gasovoda koji snabdevaju veliki deo kineske nafte i gasa.
Peking je takođe zabrinut da bi ratom razorena zemlja mogla postati skrovište kineskih manjinskih ujgurskih separatista i da će njeni ekonomski interesi biti narušeni nastavkom nasilja u Avganistanu.
"[Kineska kompanija] MCC -ove rudarske operacije muči nestabilnost u zemlji zbog sukoba između talibana i bivše avganistanske vlade", dodao je Tančum, koji je takođe nerezidentni saradnik Instituta za Bliski istok.
"Ako talibani mogu Kini da pruže stabilne radne uslove, onda bi samo operacije bakra potencijalno mogle proizvesti desetine milijardi dolara prihoda, podstičući razvoj rudarskih operacija za druge minerale u zemlji", rekao je Tančum.
Do danas, avganistanska vlada nije ostvarila profit od svojih postojećih rudarskih projekata. Prema izveštaju Al Džazire, vlada gubi 300 miliona dolara godišnje.
Avganistanski sused Pakistan takođe će imati koristi od avganistanskog rudarskog bogatstva. Vlada Islamabada, koja je podržala prvo zauzimanje Avganistana od strane talibana 1996. godine, održala je veze sa tom grupom, a SAD su je optužile za skrivanje talibanskih militanata.
Pakistan će takođe biti veliki korisnik kineskih infrastrukturnih investicija - često nazvanih Novi put svile.
"Pakistan ima privatni interes jer bi se materijali potencijalno mogli transportovati komercijalnim tranzitnim putem od Pakistana do Kine", rekao je Tančum za DW, dodajući da bi sporazum sa talibanima dao Islamabadu podsticaj da podrži stabilno bezbednosno okruženje u regionu.
Novi talibanski lideri Avganistana i dalje se suočavaju sa teškom bitkom u vađenju rudnog bogatstva zemlje. Stvaranje efikasnog rudarskog sistema u jednoj od propalih država u svetu moglo bi potrajati mnogo godina, što znači da bi avganistanska ekonomija mogla ostati u velikoj meri zavisna od strane pomoći nekoliko godina.
Čak i ako se sigurnosni izazovi mogu poboljšati, korupcija - koja je i dalje prisutna, a navodno je pogoršala brzo zauzimanje zemlje od strane talibana - mogla bi nastaviti da koči strana ulaganja. Avganistanska infrastruktura i pravni sistem su u lošem stanju.
SAD i Evropa, koje se oslanjaju na uvoz retkih zemalja iz Kine, sada se suočavaju sa novom dilemom o najboljem načinu saradnje sa talibanima. Mnogi zapadni investitori nisu bili voljni da se jave na tendere za projekte prirodnih resursa, navodeći zabrinutost za bezbednost i vladavinu prava.
Ako pokušaju da stupe u interakciju sa talibanima, biće kritikovani zbog ignorisanja rušenja demokratije od strane islamističke grupe u zemlji i kršenja ljudskih prava. Ako to ne učine, isključiće Kinu i tradicionalne saveznike talibana.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
