Njeni obožavaoci su je opisali na razne načine, od vođe slobodnog sveta do savremene Jovanke Orleanke.
Od ćerke protestantskog pastora iz DDR-a do najmoćnije žene sveta, Merkel je prošla dug i fascinantan životni put.
Ćerka protestantskog pastora među komunistima
Angela Merkel rođena je u Hamburgu 1954. godine kao Angela Kasner, ćerka protestantskog pastora koji je ubrzo svoju porodicu zbog posla preselio u komunističku Istočnu Nemačku, u kojoj je proveo život u tihom opozicionom režimu. Mala Angela odrastala je u idiličnom domu družeći se i sa decom s posebnim potrebama, kojoj je pomagao njen otac. U školi je bila izuzetna učenica, a u tom periodu je naučila i da govori ruski jezik. Zanimljivo, iz predmeta marksizam imala je ocenu - dovoljan.
U Lajpcigu je diplomirala fiziku, a onda se 1978. preselila u Berlin i zaposlila na Akademiji nauka. Doktorirala je 1986. godine i objavila i nekoliko naučnih radova iz područja hemijske fizike. Njen prvi brak sa kolegom Ulrihom Merkelom trajao je od 1977. do 1982. godine, ali je nakon razvoda zadržala njegovo prezime. Svog sadašnjeg supruga Joakima Sauera upoznala je 1981., kasnije su započeli ljubavnu vezu, a venčali su se tek 1998. godine.
Prelomni susret sa Helmutom Kolom
Nepoznata doktorka fizike je shvatila da se padom Berlinskom zida 1989. stvorio jedan celi novi svet sa mnogo do tada nezamislivih šansi. Priključila se rastućem pokretu za demokratizaciju i postala zamenica glasnogovornika jedinog demokratski izabranog lidera DDR-a Lotara de Maizierea, koji je vodio Istočnu Nemačku u prelaznom periodu između pada komunističkog režima i ujedinjenja Nemačke. U tom razdoblju postala je i članica CDU, koji je tada vodio legendarni Helmut Kol, pa je na izborima za Bundestag krajem 1990. postala i zastupnica. Nije se dugo zadržala u parlamentarnim klupama jer ju je Kol imenovao ministarkom za žene i omladinu, izabravši je gotovo slučajno jer mu je u kabinetu bila potrebna žena iz Istočne Nemačke.
U Kolovom kabinetu nakon izbora 1994. postala je ministarka životne sredine i nuklearne bezbednosti, čime je podignut njen profil u nemačkoj javnosti, ali i dalje je bila političarka drugog ešalona. Njena dva ministarska mandata u vladama Helmuta Kola ponajviše se ističu time što nije proizvela nijedan značajan skandal, ali ni sprovela nikakve značajne reforme. Bila je kompetentna i neinovativna, što je ocena koja se u mnogočemu može primeniti i za njene kancelarske mandate.
Kako je Merkel preuzela CDU
Nakon Kolovog poraza na izborima 1998., Merkel je u pretumbavanju unutar CDU postala glavna sekretarka stranke, koja se uskoro našla u ogromnoj aferi kada je otkriveno da je Kol koristio crne fondove za predizborne kampanje CDU.
U tom trenutku je Merkel povukla jedan od najvažnijih poteza svoje političke karijere, koji pokazuje da nije sposobna samo beskrajno da taktizira. U uglednom konzervativnom dnevnom listu Frankfurter Algemajne Cajtung (FAZ) objavila je komentar u kom poziva CDU da se oslobodi Kolovog uticaja i krene u bolju budućnost, što je bio poziv koji je stranka željno čekala. Ubrzo je izabrana za predsednicu CDU, 10. aprila 2000. godine.
Ipak, nije odmah postala kandidatkinja za kancelarku CDU/CSU, nego je to na izborima 2002. bio bavarski premijer Edmund Štojber, koji je izgubio od socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera.
Zbog previranja unutar SPD koje je izazivala njegova reformska agenda i gubitka vlasti svoje stranke u pokrajini Nordrajn-Vestfalen, Šreder je 2005. nenadano raspisao vanredne izbore. Na njima je Merkel, sada konačno kandidatkinja za kancelarku, prezentovala prilično neoliberalan ekonomski program zalažući se za smanjenje poreza i privatizaciju. Nije bila baš uverljiva u kampanji pa je Šreder u furioznom finišu uspeo SPD - koji je mesecima loše stajao u anketama - da dovede do 34.2 odsto glasova, dok je CDU dobio tek jedan odsto više. Ipak, Merkel je prvi put postala kancelarka - i to velike koalicije demohrišćana i socijaldemokrata.
Kancelarka od 2005. godine
Prvi kabinet pod vođstvom Angele Merkel funkcionisao je prilično harmonično. Previranja su se događala samo u SPD, dok je ona kao kancelarka zauzela poziciju osobe koja lebdi nad svime time, nad vladom i nad strankama, odnosno poziciju osobe koja se samo brine o Nemačkoj dok se ostali bave sitnim prepucavanjima. Ključni trenutak prve Merkeline vlade bila je svetska finansijska kriza 2008., kada je jednim istupom sa svojim socijaldemokratskim ministrom finansija Perom Štajnbrukom (koji će kasnije biti jedan od propalih kancelarskih kandidata protiv Merkel) zaustavila pad Nemačke u ekonomski ponor. Njih dvoje su poručili da nemačka država garantuje depozite u bankama i to je sve što je bilo potrebno. Međutim, to je bila Štajnbrukova ideja, koju je kasnije Merkel prezentovala kao svoj veliki uspeh, što je takođe postalo stalno obeležje njene politike.
Na izborima 2009. opet je ostvarila solidan rezultat za CDU i ušla u željenu koaliciju sa liberalnim FDP, koji je u četiri godine mandata maestralno politički nadigrala. Merkel je u tom periodu CDU pomerila prema centru preuzimajući mnoge socijaldemokratske, zelene i liberalne politike kao vlastite pa su se politički suparnici žalili kako ona sprovodi njihovu politiku i za to dobija kredit kod birača.
NE PROPUSTITE
Merkel je na izborima 2013. ostvarila izvrstan rezultat za CDU od 41.5 odsto, ali je FDP nakon šezdeset godina iz Bundestaga ispao pa je Merkel opet sklopila veliku koaliciju sa SPD. Bio je to trenutak njene najveće političke moći, dobila je ogromnu podršku za treći kancelarski mandat i već bila ovenčana nadimkom Muti, s jedne strane ironičnim, a s druge izrazom strahopoštovanja. Merkel je tada zaista bila Muti, ne samo CDU nego i cele Nemačke.
Merkel kao svetska liderka
Što se tiče njene pozicije u svetu, Merkel je s pravom u jednom trenutku ponela titulu najmoćnije političarke sveta. Tokom svojih kancelarskih mandata sa svetske političke scene ispratila je Džordža Buša, Žaka Širaka, Tonija Blera, Nicolu Sarkozija, Dejvida Kamerona, Silvija Berluskonija, Baraka Obamu, Donalda Trampa i mnoge druge.
Jedini od velikih faca koji će je politički nadživeti je, kako se čini, Vladimir Putin, s kojim je imala istovremeno napete i dobre odnose. Osim donekle sa Obamom, sa ostalim svetskim liderima ciljano nije izgradila prisnije odnose, ali je zato privatno dobra sa šeficom MMF-a Kristin Legard, koju izuzetno poštuje i za koju skoro pri svakom službenom susretu ostavlja vremena za privatno druženje.
NE PROPUSTITE
Merkel će ostati zapamćena kao kancelarka koja je koliko-toliko uspešno i skoro uvek staloženo upravljala brojnim krizama.
Najveće krize
Neće se moći ispisati politička istorija Evrope 21. veka i politička biografija Angele Merkel a da se to ne spomene. Teško je reći da je u oba slučaja izabrala pravu politiku, ali je pogrešila na različite načine. Grčku krizu je trebalo preseći i što pre završiti umesto da se i ta članica Evropske unije i cela Evropska unija godinama mrcvare politikom malih koraka koja zapravo na kraju nije rešila nijedan uzrok te krize. Merkel je u svemu tome previše taktizirala i odugovlačila, umesto da je odlučno i jasno delovala, kao što bi učinio njen prethodnik Šreder. Na kraju svega je uspela da spase nemačke banke koje su Grčku kreditovale, a ne Grčku, a upadanje cele evrozone u krizu zapravo je zaustavio guverner Evropske centralne banke Mario Dragi.
U izbegličkoj krizi je, pak, nakon što je problem predugo ignorisala, u kasno leto 2015. donela naprasitu odluku da izbeglice i migrante koje je u Mađarskoj zlostavljala vlada Viktora Orbana pusti u Nemačku. Ovu hvale vrednu humanitarnu odluku, koja je onda zapravo legitimovala balkansku rutu kao validan put u Evropsku uniju, Merkel je u organizacijskom smislu posve kompromitovala - nije se konsultovala sa partnerima u Evropskoj uniji niti osigurala kapacitete u Nemačkoj za prihvatanje stotine hiljada izbeglica.
Njeno poznato "Wir schaffen das", odnosno "Mi to možemo", nije bilo dovoljno - bio je potreban konkretan plan koji je počeo da se osmišljava prekasno da bi sve prošlo bez skandala i napetosti. Na kraju je svoju politiku prema izbeglicama i migrantima potpuno promenila i sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom ispregovarala da ih za velike pare od Evropske unije drži u Turskoj.
Polagani odlazak iz politike
Sve to se odrazilo na rezultat CDU na izborima za Bundestag prošle godine, kada su demohrišćani dobili tek 32.9 odsto, skoro deset odsto manje nego 2013., a Merkel krenula u pregovore za svoj četvrti kabinet. Željena koalicija sa Zelenima i liberalnim FDP nije uspela pa je Nemačka još jednom završila sa vladom velike koalicije koju niko ne želi, pa ni stranke koje je čine, i sa kancelarkom koju mnogi više ne mogu da gledaju, nezavisno od toga priznaju li joj velike zasluge ili je smatraju najgorom štetočinom. Merkel je jednostavno predugo na sceni da se ljudi ne bi zaželeli novih lica, činilo se na početku njenog poslednjeg kancelarskog mandata.
NE PROPUSTITE
Merkel je 2018. dala ostavku na mesto šefice CDU i najavila da će odraditi četvrti kancelarski mandat do kraja i povući se iz aktivne politike.
Međutim, usledila je još jedna kriza tj. pandemija korona virusa. Nemačka je imala svoje uspone i padove u pandemiji, ali treba naglasiti da Merkel zapravo i nije imala ovlašćenja za upravljanje pandemijom, s obzirom na to da je proglašavanje mera u ingerenciji pokrajinskih premijera.
Uspon socijaldemokrata
Ipak, Merkel je i dalje među najpopularnijim nemačkim političarima, a očigledno je da Nemci na skorašnjim izborima traže nekoga što sličnijeg njoj. Tako je nenadani favorit postao vicekancelar i ministar finansija, socijaldemokrat Olaf Šolc, zahvaljujući kojem je SPD preuzeo vođstvo u anketama u odnosu na do sada uvek nadmoćni CDU.
"Iako su nominalno sa različitih strana političkog spektra, Šolc se lako prodaje kao njen prirodni naslednia, budući da je Merkel u suštini vladala kao socijaldemokrata. Koalicija koju je vodila uvela je prvu nemačku minimalnu platu - onu koju Šolc sada želi da poveća. To će, kaže, biti deo njegovih prvih 100 dana ako bude izabran. Oboje su vrhunski profesionalci, iskusni političari u karijeri koji se gotovo uvek čine samouvereno, dajući tako ljudima osećaj sigurnosti. Iznad svega, Šolc računa na svoju predizbornu kampanju: Sa mnom u kancelariji moći ćete da spavate jednako dobro kao i pod Merkel", napisao je nedeljnik Špigel o sličnostima odlazeće kancelarke i njenog najverovatnijeg naslednika.
Nemačka je ključna za stabilnost Evropske unije
Što se tiče Evropske unije, Merkel mnogi smatraju ključnom osobom za stabilnost ovog bloka.
Na kraju njenog četvrtog kancelarskog mandata mnogi građani Unije vide Nemačku kao pouzdanog partnera. To pokazuje istraživanje istraživačkog centra Evropskog veća za spoljne odnose (ECFR) u dvanaest zemalja Evropske unije: u proseku svaki treći ispitanik veruje da Nemačka zastupa evropske interese u ekonomskoj i finansijskoj politici, kao i u područjima demokratije i ljudskih prava. U globalnim političkim sporovima, međutim, poverenje Nemačke u odbranu evropskih vrednosti je manje.
Odlazeća kancelarka je zadobila veliko poštovanje u celoj Evropi, navodi se u ovoj studiji. "Angela Merkel postala je utelovljenje jake i stabilne Nemačke", objasnio je koautor studije ECFR-a Pjotr Buras.
U svakom slučaju, odlaskom Angele Merkel završava se jedna politička era. Uprkos brojnim manama, velike su šanse da će nam Muti ipak nedostajati.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
