Dve nedelje posle ponižavajućeg gubitka dogovora o izgradnji podmornica za Australiju i neočekivanog vojnog sporazuma Australije, Britanije i SAD (AUKUS), Pariz je saopštio da su postigli unosan dogovor sa Atinom.
"Evropljani moraju da se probude iz svoje naivnosti", rekao je francuski predsednik Emanuel Makron, opisavši dogovor kao deo dubljeg "strateškog partnerstva" dve zemlje koje imaju zajedničke interese na Mediteranu. "Kada smo pod pritiskom... pokazivanje da imamo moć i sposobnost da se branimo... doneće nam poštovanje", dodao je Makron.
Sporazum nije samo znak poverenja u francusku proizvodnju već i smeo prvi korak ka "strateškoj autonomiji Evrope".
Na osnovu sporazuma za koji grčki mediji tvrde da je vredan 5 milijardi evra, Francuska će do 2025. godine isporučiti tri vrhunsle Belhara fregate uz mogućnost isporuke i četvrte.
Tender za ratne brodove bio je vrlo napet. Britanci su pokušali da "zaslade" posao ponudivši dva ratna broda kraljevske mornarice Grčkoj na korišćenje dok fregate ne budu završene. I druge NATO zemlje su poslale svoje ponude. Iako je francuska ponuda bila najskuplja, posle propasti dogovora sa Australijom, ponuda je izmenjena i sada uključuje i vojnu pomoć po potrebi.
Iako ovaj ugovor ne može da se meri sa 56 milijardi evra vrednim sporazumom koji je Francuska potpisala sa Australijom, pre nego što se Kanbera odlučila za AUKUS partnerstvo, dogovor sa Grčkom je, svejedno, podstrek Makronu koji se već duže zalaže za unapređenje odbrambenih kapaciteta Evrope i da Stari kontinent prestane toliko da zavisi od SAD.
U grčkom premijeru Kirjakosu Micotakisu, Makron je pronašao saveznika. Micotakis je ideju evropske vojske nazvao "zrelim predlogom" i žestoko se zalaže za "pomirenje" geopolitičke i ekonomske moći kontinenta.
Micotakis je posle potpisivanja sporazuma rekao da mimo potreba Atine, bna ovaj sporazum treba gledati kao na prvi korak u ostvarivanju odbrambenih ambicija Evrope.
"Ovo je istorijski dan za Grčku i Francusku. Sa predsednikom Makronom delim viziju razvoja neophodnih odbrambenih kapaciteta i sposobnosti Evrope da reaguje nezavisno na izazove koji su pred nama", rekao je Micotakis. "Naš sporazum otvara put autonomnoj i snažnoj Evropi, Evropi koja može da brani interese svojih daljih suseda, na Mediteranu, Bliskom istoku, Sahelu", dodao je.
Uprkos tome što je među manjim evropskim zemljama, Grčka troši nekih 2,2 posto svog BDP-a na vojsku, mnogo više od drugih. Razlog za to je, pre svega, animozitet sa Turskom. Tenzije dve zemlje su stigle do tačke ključanja prošle godine i delovalo je da bi rat oko rezervi gasa u Egejskom moru i istočnom Mediteranu, mogao da izbije svakog trenutka.
Micotakisova vlada desnog centra odgovorila je najavivši program modernizacije grčke vojske i oružja i nabavke lovaca, fregata, helikoptera i projektila. Na osnovu tog 6,8 milijardi evra vrednog plana, u planu je i nabavka 24 francuska Rafale aviona.
Micotakis je lokalnoj televiziji ERT rekao da Grčka nema nameru da se uključuje u trku naoružanja sa Turskom, ali je isto tako poručio Francuskoj da nisu zaboravili na njihovu pomoć prošle godine, kada su poslali ratne brodove i avione.
Opremljene radarima širokog opsega, tri fregate će biti izgrađene na državnom brodogradiliđtu u Lorijenu, na severozapadu Francuske, u istoj kompaniji Naval Group, koja je trebalo da gradi podmornice.
Oba lidera insistiraju na tome da dogovor nije uperen ni protiv koga. Da bi pokazao da odnosi Grčke i SAD nisu uzdrmani ovim sporazumom, Micotakis je rekao da će Atina uskoro odnoviti vojnu saradnju sa Vašingtonom i to na pet godina a ne dosadašnjih godinu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
