Najnovije vesti

TUŽNA SUDBINA GOTOVO ZABORAVLJENE I SIROMAŠNE EVROPSKE ZEMLJE! U njoj se ne umire samo od kovida, već i od gladi!
Foto: Mihai Karaush / Sputnik / Profimedia

nemaština

TUŽNA SUDBINA GOTOVO ZABORAVLJENE I SIROMAŠNE EVROPSKE ZEMLJE! U njoj se ne umire samo od kovida, već i od gladi!

Planeta
12:17h

Moldavija je od svih zaboravljena. Evropska unija je ne spominje, a Rusiji je služila i služi samo za potkusurivanje sa Zapadom. Čini se kao da je i susedna Rumunija od nje digla ruke. U najsiromašnijoj evropskoj zemlji, potpuno zavisnoj o energentima iz Ukrajine i Rusije, živi se očajno. Prosečna plata iznosi oko 300 evra.

Moldavska vlada, na početku pandemije, nije bila u stanju da nabavi vakcine, jer nije imala čime da ih plati. Pacijente koji su teško oboleli od koronavirusa nema ko da leči. Plate lekara su 500 evra, a hronično ih nedostaje jer su mnogi sreću potražili u zemljama EU, piše Slobodan Dalmacija.

0602429987, Moldavija, bolnica
foto: Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia

Korupcija, lokalni šerifi, želja za EU integracijama sa jedne i rusofilstvo sa druge strane, razdiru ovu malu državu na putu za nigde.

Raspadom SSSR-a, Moldavija ili Moldova zakoračila je u samostalnost sa 50 odsto manjim BDP-om. Zemlja je godinama bila u teškoj ekonomskoj depresiji.

Do 2006. godine čak trećina stanovništva bila je toliko siromašna da je među njima bilo i gladnih. U posljednjih 15 godina ekonomsko stanje se ipak nešto popravilo, prvenstveno zato jer se znatan broj Moldavaca odselio ''trbuhom za kruhom'', u EU ili Rusiju, pa novcem iz insotranstva pomažu svojim porodicama.

Moldavija "leluja" između Istoka i Zapada. Iako približavanje EU podržava oko 60 odsto stanovništva, na Moldaviju Brisel ne računa, a Moskvu u principu ne zanima, osim kad su u pitanju "bockanja" s NATO-om i EU.

Političku situaciju dodatno komplikuje činjenica da se Moldavija, nakon osamostaljenja od SSSR-a, suočila se sa separatizmom.

Oni koji nisu podržali put Moldavije na Zapad, osnovali su nepriznatu Republiku Pridnjestrovska sa oko pola miliona stanovnika uz granicu sa Ukrajinom.

Iako se nakon kratkog vojnog sukoba 1992. godine to područje faktički izdvojilo iz Moldavije, ono joj pripada po međunarodnom pravu.

Rumunija je Moldavcima dala mogućnost da uzmu njihovo državljanstvo, što koriste oni koji žele da rade u toj državi ili širom Evropske unije. Međutim, ni ta činjenica nije pomogla da se izvuku iz velikog siromaštva.

Od čega žive Moldavci, njih nešto manje od 3 miliona?

Najviše od vinogradarstva. Naime, Moldavija je nadaleko poznata po vrhunskim vinima. Tamo je najveći vinski podrum na svetu, dugačak čak 900 kilometara.

Radi se o hodniku nekadašnjeg rudnika napunjenog sa više od 2 miliona boca vina, pa ispada da se radi i o najvećoj vinskoj kolekciji na svetu.

Uz vinogradarstvo i voćarstvo, preciznije poljoprivredu kojom dominira i proizvodnja duvana, moldavsku ekonomiju čine još i uslužne delatnosti, što pored malaksale industrije u zemlji koja nema more i turizam nije dovoljno za golo preživljavanje.

Još jedna otežavajuća okolnost je to što je u Pridnjestrovlju ostala nekadašnja moldavska industrija u koju se ulagalo za vreme SSSR-a, a jedan od razloga za odcepljenje bio je i taj što je ona naseljavana radnom snagom iz Rusije i Ukrajine, pa je etnička struktura tog dela Moldavije delom promenjena.

Moldaviju danas vode žene, premijerka Natalja Gavrilitsa kojoj je ulogu mandatarke za sastav nove vlade dodelila prva predsednica Maja Sandu.

Kurir.rs/Jutarnji list

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track