Ove 2021. godine navršilo se tačno 57. godina od ubistva predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džona Ficdžeralda Kenedija, koji je likvidiran sa dva hica ispaljenih iz puške dok se vozio ulicama Dalasa, prilikom posete Teksasu. Ubistvo Kenedija nikada do kraja nije rasvetljeno, što se tiče samo atentatora, a ponajviše ko je naredio ubistvo predsednika najmoćnije države sveta. Upravo to omogućilo je da 57 godina od te tragedije koja je obeležila američko društvo i dalje kruže neproverene glasine, teorije zavere, koje je nemoguće dokazati.
Za atentat optuženi su bili mafija, antikasistri, komunisti, lično Fidel Kastro, Sovjetski Savez, vojni lobi, koji je po svaku cenu hteo rat u Vijetanmu, koji se tek zahuktavao. Svako je imao svoj motiv, ali konkretnih dokaza nije bilo. Pa ni nesrećni Li Hari Osvald, koji je obeležen da je atentator nije do kraja povezan sa celim slučajem iako se tvrdilo da je on kupio na lažno ime pušku sa kojom je Kenedi ubijen. U prilog njegove veze sa Kubancima išlo je i to što je godinu dana pre atentata tražio vizu za Kubu, ali je odbijen, pa je ta stavka delom spasla samog Kastra da ima čvrst argument da on nije krivac i naručilac atentata.
Sam Osvald je takođe ubijen, za koga je komisija utvrdila da je pucao, a dva dana posle antentata njega je ubio Džek Rubi, opskurni lik koji je obožavao Kenedija. I on je umro u zatvoru, a celu priču začinila je i serija misterioznih smrtnih slučajeva ljudi koji su na bilo koji način, posredni ili neposredni bili povezani sa atentatom na Kenedija.
Sve teorije zavere o ubistvu Džona Kednedija
Teorija o oubustvu američkog predsednika ima mnogo. Ogorman broj. Među njima je jako teško izdvojiti bine, jer je svako imao motiv za njegovu likvidaciju, počev od sada već pokojne Žakline Kenedi, potpresednika Lindona Džonsona, koji ga je nasledio i koji je SAD uveo u rat u Vijetanmu, CIA koja se osvetila za propalu operaciju "Zapata" invaziju antikasistra na Kubu, Mafije koja je ostala bez kockarnica, vojnog kompleksa zbog nabavka tehnike...... Lista je svakako dugačka i svako je imao neki razlog da puca u Kenedija.
1. Fidel Kastro i atentat na Kenedija
Istraga koja je pokrenuta o ubistvu Kenedija tvrdila je da je glavni naručilac atentata bio Fidel Kastro, zbog Kubanske krize i poniženja koje je doživeo jer su se SAD i Sovjetski Savez dogovorili da reše raketnu krizu iza leđa kubanskog lidera. Teoriju o Kastru kao naručiocu antenta prvi je lansirao tada potpresednik, a kasnije i predsednik Lindon Džonson. Naravno slamska spasa za Kastra bila je ta što su Kubanci odbili da bivšem marincu Li Hari Osvaldu daju vizu za Kubu. Osvald je vizu zatražio u Meksiko Sitiju. Mnogo kasnije isplivala je i teza da se u najvećoj tajnosti pripremao i susret američkog i kubanskog lidera i da je cilj atentata zapravo bio sprečavanje normalizacije odnosa dve zemlje.
2. Verzija o dva atentatora
Li Hari Osvald iako je u istrazi optužena da je iz karabina ispalio dva hoca od kojih je jedan Kenedija pogodio u vrat i glavu, teoretičari zavere smatraju da to osvald nije mogao sam da uradi i da je bio ispodrposečan strelac. U prilog tome navode se njegov vojni dosije, da je bio očajan strelac. Iz te teorije nastao je mit o drugom atentatoru. Ta teorija počiva na izjavi Marka Ouksa koji tvrdi da je postojao film na kome se vidi još jedan muškarac kako trči. Žena je čekala da filmskom kamerom ovekoveči dolazak Kenedija u Dalas.Film je navodno snimljen prekoputa Dili Plaze, sa brežuljka nazvanog Grisi Nol. Upravo ta zgrada je bila ključna odakle je pucala sa prozora u Kenedija. Interesantno je da sa tom ženom nije niko razgovarao, a još manje da je video film. Inače svi snimci koji su uzeti su pregledani, ali ni na jednom nije potvrđen taj dokaz o postojanju drugog atentatora.
3. Osveta mafije
Teorija da je italijanska mafija u SAD učestvovala u ubistvu Džona Kenedija se takođe provlačila kroz celu priču. Mafija je bila učestovovala u finansiranju pokušaja ubistva kubanskog lidera Fidela Kastra preko operacije "Mungos", ali i da je ubistvo Džona Kenedija bilo je osveta njegovom bratu Bobiju, koji je kao sekretar za pravosuđe preko FBI po svaku cenu hteo da uništi mafiju, obuzda njene aspiracije i uništi poslove zbog čega su međusobno vodili pravi rat. Navnodo Bobi je svo vreme dok je bio na čelu pravođua upozoravan da će mafija da mu dođe glave..... Tu priču još više pogrejao je holivudski film iz 2019. "Irac", koji govori o tom periodu, a ključan detalj važan za teoretičare zavere bio je kada Džimi Hofa poznati sindikalista, koji je takođe misteriozno nestao i ubine biva upozoren da mu mafija psrema odmazdu, jer ako su smaknuli predsednika Amerike, što ne bi mogli sindikalistu.
4. Osveta prevarene žene
To je jedna od najbizarnijih teorija zavere o ubistvu Kenedija, gde je sada već pokojna supruga Džona Kenedija, Žaklina Buvije krivac za ubistvo kenedija, jer je otkrila ljubavnu aferu i prevaru sa holivudskom glumicom i pevačicom Merlin Monro. Navodno toerija zavere kaže da je ona zapravo dokosurila Kenedija, kad je ispaljen hitac na njega. Teoretičari zavere tvrde da je sve vidljivo na snimku atentata na kome se Džeki ponaša čudno, da se u trenutku kada je prvi hitac pogodio Kenedija, ona podigla ruku i da drži nešto sjajno za šta teoretičari zavere tvrde da je pištolj, da se približava Kedniju i da puca i kao Kenedijeva glava pada u nazad na sedištu kabriolet limuzine.
Naravno tvrdnje za ovu teoriju nije bilo i sve je kako se ispostavilo plod mašte teoretičara zavere jer detaljnim pregledom filma ustanovljeno je da je Žaklina pokušala da dozove pomoć i da zaštiti supruga, ali je u tom trenutku usledio drugi hitac koji je američkog predsednika pogodio u glavu.
5. Kenedi i vanzemaljci
Američki teoretičari zavere tvrde da je Džon Kenedi ubijen jer je pokazivao veliko interesovanje za delovanje vanzemaljaca na tlu SAD i da je Kenedi tražio od CIA sve podatke na tu temu da pročita, a pošto CIA krije te podatke, njima se više isplatilo da ubiju Kenedija nego da mu predaju tajni meterijal u ruke, jer bi on možda te supertajne obelodanio o susretu Amerikanaca i NLO. Teorija je kao i ostale besmislica, ali je idealna bila da se raspreda priča o likvidaciji Kenedija.
Amerikanci ne veruju vlasti
Uprkos iscrpnoj, jednogodišnjoj istrazi o ubistvu koju je vodio vrhovni sudija Erl Voren sa zaključkom da je Li Harvi Osvald delovao sam, ankete godinama uporno pokazuju da većina Amerikanaca veruje da su bili umešani i drugi.
Kenedijevo ubistvo izazvalo je bujicu pitanja javnosti i istraživača, mnogo teorija zavere i tajnovitost vlade.
Tokom godina, objavljeni su milioni dokumenata u vezi s ubistvom, nudeći istraživačima priliku da prouče ne samo beleške vezane za ubistvo 35. predsednika SAD, već i za niz drugih tema. Prema Zakonu o prikupljanju dokumenata o ubistvu Džona F. Kenedija iz 1992, sva dokumenta o ubistvu trebalo je da budu objavljena u roku od 25 godina, odnosno do oktobra 2017, premda su odlaganja dozvoljena u slučajevima kada briga za nacionalnu bezbednost i privatnost nadvlada javni interes za njihovo obelodanjivanje.
Tramp je 2017. godine najavio da planira objavljivanje preostalih dokumenata, da bi odložio objavljivanje nekih dosijea iz razloga nacionalne bezbednosti, postavljajući novi rok do 26. oktobra 2021. Ipak je 2018. odobrio obelodanjivanje oko 19.000 dokumenata, od kojih je oko tri četvrtine donekle redigovano.
Prema Beloj kući, više od 94 odsto dokumenata u zbirci o atentatu u Nacionalnom arhivu već je objavljeno.
Bajdenova odluka znači da će naučnici i javnost morati još da čekaju da vide šta je zakopano u vladinim arhivama o jednoj od najvećih političkih misterija 20. veka, ističe Politiko, dodajući da pregled preostalih dokumenata znači da će Bajden moći dodatno da zadrži objavljivanje ako CIA ili druge agencije mogu da ga ubede da bi se time otkrili osetljivi izvori ili metode.
Preostali dokumenti mogu ponuditi uvid u tajne operacije tokom Hladnog rata, mada ne treba očekivati važne informacije o atentatu, navodi američki portal, i ukazuje da su dugogodišnji istraživači većinom saglasni da ono što je još zaštićeno od očiju javnosti neće ponovo otvoriti slučaj.
Ipak, mnogi eksperti veruju da agencije za nacionalnu bezbednost i dalje kriju informacije koje pokazuju kako su zvaničnici aktivno osujećivali istragu Kongresa i sudova, kao i da bi mogli da bace svetlo na ličnosti iz špijunskog sveta koje su mogle biti umešane u zaveru za ubistvo predsednika.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
