Ministarstvo odbrane Rusije na svom Jutjub kanalu postavilo je snimak 448. raketne brigade iz Kurska. koja je naoružana raketnim sistemom Iskander.
Neko bi rekao, pa ništa novo, i onako je ova raketna brigada bila poznata da je naoružana ovim raketnim sistem, ali ne raketom dometa 500 kilometara, nego novom verzijom dometa 2.500 kilometara. To je za one neobaveštene raketa koja je postala tačka spora Rusije i SAD i konačne supsenzije INF sprazima o raketama srednjeg dometa koji je bio na snazi sve od 1987. godine.
Amerikanci su optužili Rusiju da je prekršila dogovor kada su rakete Iskander -K i M zamenje krstarećim raketama 9M729 firme Inovator, čije razvoj je završen 2014, a trestiranje 2016. Januara 2019. ova krstareća raketa po prvi put prikazana je pred stranim vojnim atašeima. Na Zapadu dobila je oznaku SSC-8.
Prema Amerikancima, radi se o kopnenoj verziji mornaričke rakete „Kalibar“, koju je ruska mornarica efektivno lansirala sa Kaspijskog i Sredozemnog mora na objekte islamske države u Siriji septembra 2015, a ima domet do 5.500 km. Pentagon veruje da je raketa ne samo prošla testove, već je bila raspoređena kao deo dva odeljenja kompleksa Iskander kada je puštena u upotrebu.
Rusija je prvobitno demantovala ovu informaciju, međutim snimak Ministarstva odbrane Ruske Federacije govori drugačije.
"Iskander" je dostupan u nekoliko verzija: u tri verzije za rusku vojsku - "Iskander M" dometa 400 km i "Iskander K" sa 5.000 km dometa, kao i "Iskander E" - izvozna verzija dometa 280 km, koja je uvedena u operativnu upotrebu 1999. godine. Razlog ovakvo malog dometa izvozne verzije "Iskandera" nalazi se u tome što Rusija poštuje zabranu izvoza raketa dometa većeg od 300 kilometara.
Osnovna taktička jedinica raketnog sistema "Iskander" je baterija od četiri lansirna vozila, četiri vozila za pretovar, četiri vozila za planiranje misija, održavanje i odmor posade.
Kuri.rs/A.Mlakar
Famozna 2018.
Sporazum o ograničenju raketa srednjeg dometa INF, koji su 8. decembra 1987. potpisali američki i sovjetski predsednik o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa od 500 do 5.500 kilometara bio je vremenski neograničen i pod strogom kontrolom. Sovjetski Savez je iz Evrope uklonio i uništio 270 raketa SS-20, svaku sa po tri bojeve glave dometa 5.000 km, 112 projektila SS-4 dometa do 2.000 km, 265 taktičkih raketa „luna" i SS-2 21 točka, 265 raketa „skad", SS-23 i SS-12. Amerikanci su uklonili 108 balističkih raketa „peršing II" dometa 1.800 km, 464 krstareće rakete „tomahavk" dometa 2.500 km i 72 balističke rakete „peršing I" te 163 projektila tipa „lens" dometa 110 km. U okviru sporazuma Gorbačov je pristao da se ne broje rakete, već bojeve glave na njima, čime je izašao u susret Amerikancima. Sovjetski generali su to nevoljno prihvatili. Sporazum o eliminaciji raketa malog i srednjeg dometa predviđao je uništenje ne samo aktivnih nego i rezervnih raketa i njihovih delova. Ali samo američkih i ruskih. Ugovor nije obuhvatao projektile oko 20 zemalja, među kojima su Velika Britanija, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Izrael i Severna Koreja, kao i Iran, koji pokušava da konstruiše rakete srednjeg dometa.
NE PROPUSTITE
