Ksiomara Kastro položila je zakletvu kao prva žena predsednica Hondurasa, što je prikladna kulminacija značajnog uspona na vlast koji je počeo pre nešto više od 12 godina, kada je predvodila masovne proteste zbog zbacivanja sa vlasti njenog supruga, bivšeg predsednika. Manuela Mela Zelaju, u vojnom udaru.
Ubedljiva pobeda Kastrove na izborima 28. novembra probudila je nadu da je stigla nova era za žene u zemlji sa najvećom stopom femicida u Latinskoj Americi i nekim od najdrakonskih zakona u regionu u vezi sa reproduktivnim pravima.
"Uzela nas je u obzir u svom planu za vladu", rekla je Gardijanu Regina Fonseka, direktorka Centra za prava žena u Hondurasu. "To nam daje ogromnu nadu da se vratimo u život", dodala je ona.
Aktivisti se nadau da će Kastro, iz levičarske stranke Libre, ne samo preduzeti akcije koje će odmah pomoći da se poboljšaju uslovi za žene, već će i ubrzati šire promene u kulturi.
"Ovaj mali prekid u patrijarhatu koji predstavlja njena pobeda može postati sve veći i veći, u smislu da može da otvori još više prostora za učešće u vladi i političko učešće uopšte za žene u zemlji“, rekla je Karmen Hejde, pravnica, borac za ljudska prava i predstavnica feminističke grupe Lučemos.
Očekuje se da će Kastro odmah poništiti zabranu hitne kontracepcije koja je doneta nakon državnog udara. Honduras je jedina zemlja u Latinskoj Americi sa apsolutnim zabranama i abortusa i hitnih kontraceptiva. Zbog toga, žene koje su žrtve silovanja bile su prinuđene da traže hitnu kontracepciju na crnom tržištu.
Pošto je hitna kontracepcija zabranjena dekretom, Kastro će moći jednostrano da poništi zabranu. Međutim, kada je reč o abortusu, situacija je mnogo složenija.
U svoj predizborni plan Kastro je uključila predlog da se legalizuje abortus u slučaju silovanja, kada je život majke ugrožen i kada fetus ne može da preživi.
Međutim, prošle godine, konzervativni zakonodavci su odobrili ustavnu reformu koja je podigla prag potreban za izmenu zakona o zabrani abortusa na 75 posto glasova Kongresa. Kada je mera slična predlogu Kastrove stigla pred Kongres 2017. godine, samo osam od 128 poslanika glasalo je za.
Iako je stranka Kastrove od tada "napredovala" u Kongresu, zakonodavnu vlast i dalje kontrolišu konzervativci - uključujući mnoge iz njene partije.
"Čini mi se da će naša borba da se ovo promeni i dalje biti unutar pravosuđa", rekla je Fonseka. "Sa ovim kongresom kakav jeste, to neće biti moguće".
Predlog Kastrove – prvi takav predlog predsednika Hondurasa – je ipak značajan. "Verujem da nam Ksiomarina otvorenost za tu mogućnost omogućava da stvorimo prostor za dijalog, razmišljanje, svest i diskusiju“, rekla je Fonseka.
Po pitanju femicida, postoji mnogo više političke volje za delovanje, ali izazov nije ništa manje zastrašujući. "Znamo da se to neće rešiti za četiri godine, ali smo takođe sigurni da se mnogo toga može posejati kako bi procvetala budućnost bez nasilja za devojke i žene“, rekla je Fonseka.
Grupe za ženska prava radile su sa članovima tranzicionog tima Kastrove na izradi zakona o nasilju nad ženama koji će se baviti nedostacima u pravosudnom sistemu koji su doveli do uznemirujuće visokog nivoa zločina koji prođu bez kazne.
Kastro je takođe predložila osnivanje skloništa za žene žrtve nasilja u porodici, inkluzivniji ekonomski razvoj i implementaciju integralnog programa seksualnog obrazovanja u školama.
"Ovde je stvar da se u školama ojačaju vrednosti poštovanja, vrednosti jednakosti, vrednosti pozitivnih identiteta za devojčice, da se podrazumeva da su i žene ljudi, ništa više i ništa manje“, rekla je Fonseka.
S tim u vezi, samo postojanje Kastrove kao predsednika nacije moglo bi da ima pozitivan efekat. Bezbroj devojka i mladih žena videće kako uzima predsednički pojas i stavlja ga preko ramena.
"Mislim da će devojke neizbežno pomisliti da mogu da budu kao ona, da mogu tome da teže, a to otvara čitav svet mogućnosti u pogledu vašeg mesta u društvu“, rekla je Hejde.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
