Ester Polard, supruga Džonatana Polarda, čoveka koji je svojom špijunažom uzdrmao odnose SAD i Izraela zbog čega je iza rešetaka proveo 30 godina, preminula je u 68 godini u subotu zbog komplikacija izazvanih koronavirusom. Na njenu sahranu na groblju Har Hamenuhot u Jerusalimu došlo je hiljade ljudi koji smatraju da je ovaj bračni par herojski i da su mnogo učinili za Izrael.
„Bila je neverovatan borac“, rekao je Džonatan Polard za Džeruzalem post ubrzo nakon što je umrla.
Polard joj se zhvalio što ga je Ester naučila da voli zemlju Izrael, jevrejski narod, jevrejski zakon i Toru. Rekao je da ga je, kada je bila izložena lažnim napadima, naučila da ni ona ni jevrejski narod ne moraju da odgovaraju na laži. Rekao je da nikada nije sreo nikoga tako hrabrog .
Ovo je svakako bio dovoljan povod da se napiše nešto o operaciji "Polard"
Džonatan Džej Polar, američki državljanin jevrejskog prekla uhapšen je 21. novembra 1985. u Vašingtonu. bio je po zanimanju analitičar u Anti terorističkom centru u Sutlandu, Savezna država Merilend, koji je pripadao inače obaveštajnoj službi Američke mornarice. Ovo hapšenje odjeknulo je u američkoj javnost, jer je saopšteno da je Polard delovao kao izraelski agent. U celu stvar upetljala se i politika, jer je došla u vreme, jer je baš nekako u to vreme eksplodirala faera "Irangejt".
Afera je toliko eksplodirala da je pretila sa prekidom diplomatskih odnosa SAD i Izraela.
Džonatan Polard rođen je u Galvestonu u Teksasu avgusta 1954. u porodici jevrejskog porekla. Sebe je smatrao vatrenim pristalicom cionizma, ali i lojalnim Amerikancem. U mladosti je najveći deo života proveo u South Bendu gde se nalazio najveći jevrejski kulturni centar. Na Stenford koledžu izučavao je međunardone odnose, a kada je 1976. završio upisao je diplomatiju univerziteta Tufa kod Bostona. U 1979. Polard je primljen u Ratnu Mornaricu i u njenim obaveštajnim ustanovama radio je kao analitičar. Kada je osnovan centar ATAC njegov zadatak bio je da prati i analizira sve pretnje po bezbednost ratne mornarice. U ovom centru imao je pristup svim informacijama i sadržajima koji su pripadali Obaveštajnoj službi Ratne Mornarice. Kao analitičar i nosilac "kurirske kartice" omogućen mu je pristup do najpoverljivije arhive i dokumentacije. Takođe Polard je 1977. konkurisao za rad u CIA, ali je iz nekih razloga bio odbijen.
Kako je počela špijunaža
Cela priča počela je kada je sekretar za odrbanu Vajnberg doneo odluku da započne rad na interresorskim aktivnostima i povezivanju obaveštajnih službi radi bolje koordinacije. Na tim poslovima angažovan je bio kao provereni kadar i Polar. Prema njegovim svedočenjima u istrazi na sastancima i u dokumentaciji, koju je čitao video je neke stavove protiv izraelske države. Na primer pritiske da Izrael zbog priprema napada na Liban, pretnje SAD, pokretni snaga SAD. Kao američki Jevrejin i cionista bio je poražen i uplašen. Jedino što mu je palo na pamet bilo je da pomogne Izraelu.
U maju 1984. upoznao je biznismena pod nazivom Štern koji je bio veza između Polarda i izraelskog vazduhoplovnog pukovnika koji se zvao Aviem Sela, koji se nalazio na funkciji atašea i na specijalističkom školovanju.
Polard mu je saopštio u nizu razgovora koje su imali da američke obaveštajne službe ne daju sve informacije Izraelu, a koje bi jevrejskoj državi bile preko potrebne i da je on zbog toga ljud. Pukovnik je posle serije susreta sa Polardom obavestio svoju nadležnu službu, a oni vojnu AMAN i MOSSAD kao i LAKAM koji su se bavili obezbeđenjem nuklearnog programa.
Prvi dokumenti koje je Polard poslao Izraelu odnosili su se na vojne projekte arpaskih zemalja: sirijski razvoj hemijskog oružja, Irački pokušaj oživljavanja nuklearnog progrma, spisak sredstava za hemijski rat koje su SAD poslale Saudijskoj Arabiji i Egiptu.
U Oktobru Polard je unapređen na viši položaj i od tad je imao pristup apsolutno svim tajnim podacima sekretarijata odbrane SAD. Posle Izrela u Pariz, kupovinu nakita i raznih dragocenosti za Polarda i tadašnju njegovu verenicu, kad se vratio u SAD, on je još više prionuo na posao. Počeo je sve veču količinu informacija da prikuplja, selektujr i presnimava. U njegove ruke došla je velika dokumentacija NA, analiza DIA, elaborati, satelitski snimci. Posebno je markirao one dokumente na kojima je stalo zabranjeno. Polard je tako Izraelu ostavio podatke o kretanju mediteranskih flota, a isplivalo je kasnije i da je zahvaljujući njemu Izrael izveo maestralnu operaciju bombardovanja štaba PLO u Tunisu. Novac na Polardov račun je sve više stizao. Međutim, kako svaki agenturni rad i ma svoj početak i kraj, tako je bilo i u ovom slučaju. Njegov prekomerni entuzijazam nije ostao zapažen u centru gde je radio. Pažnju nadležnih privukao je ogormnom dokumentacijom koja se nalazila na njegovom radnom stolu. Kolege su zapazile da popušta u svom radu.
Taj petak 25. oktobar 1985. bio je presudan. Kada je Polard napustio kancelariju sa dva velika peketa pod rukama, proverom je utvrđeno da je nestao materijal pod radnim nazivom "Saobraćaj na Srednjem istoku".
Njegov nadređeni u naredna dva petka primenio je pojačane mere nadzora uočile su da je Polard odnosio materijale koji nisu imali nikakve veze sa njegovim poslom. Tako je 18. novembra te godine poslan na salušanje, Njegova supruga napravila je kobnu grešku umesto da je po Polardovim uputstvima sklonila torbu sa dokumentima, onaj je dala svojoj komšinici i zamolila je da je odnese u hotel "Čeitri godišnja doba". Komšinii inače ćerki mornaričkog oficira sve je to bilo sumnjibvo i odmah je zvala policiju i vlasti i predala im torbu i porodični album Polarodvih koji joj je dala surpuga. Polardova supruga saopštila je muževljovoj vezi da su provaljeni, posle čega je veza nestala. Polard je narednog dana pušten na slobodu. Pozvali su zatim izraelskog diplomatu i od njega tražili da ih prebaci u Izrael. On je tvordio da postoji plan i da polako i neupdljivo krenu do izraelske ambasade. Polard i njegova žena su se uputili, ali su zaustavljeni od strane agenata FBI i oboje su uhapšeni pred vratima ambasade.
Hapšenje polarda izazvalo je šok u Izraelu, da su u vrhu američke obaveštajne zajednice otkrili izraelsku krticu.. Zahvaljujući jako jevrejskom lobiju Polard je predstavljen kao čovek koji je prikupljao dokumentaciju jer je verovao da je Izrael u opasnosti, ali i da SAD nisu bile lojalne kako najbližem savedniku. Kako je kasnije utvrđeno Polard je špijunirao protiv SAD zbog iznevrene lojalnosti. Tokom istrage utvrđeno je da je Polard predao Izraelcima 163 dokumenta. Tokom suđenja stavovi Izrela i SAD su doveli do međusobnih optužbi. Federalni sud je maja 1987.osudio Džonatna Polarda na doživotnu robiju, a njegovu suprug zbog pomaganja u špijunaži na pet godina robije.
Bivši američki obaveštajni analitičar Džonatan Polard pušten je 30. jula 2015. na uslovnu slobodu nakon što je 30 godina proveo u zatvoru, odlučio je nadležni federalni odbor u SAD.
Pomilovanje je usledilo za vreme predsednika Obame, ali su i njegovi prethodnici razmišljali da urade isto istom. Bil Klinton je u autobiografiji napisao da je tadašnji direktor CIA vršio najveći pritisak da vlada ne pusti Polarda i da je zbog toga pretio otkazom. Potpredsednik Dik Čejni i ministar odbrane Donald Ramsfeld od Džordža Buša su tražili istu suzdržanost. Polardov šef u mornarici Tomas Bruks izjavio je da je protivljenje oslobađanju jasno ako se zna da je Polard do izbijanja afere „Snouden” bio taj koji je naneo najveću štetu američkoj obaveštajnoj zajednici.
Polardovim puštanjem na slobodu u novembru biće otklonjeno pitanje koje se dugo postavljalo u američko-izraelskim odnosima u trenutku pojačanih trvenja između dve zemlje zbog odluke predsednika Baraka Obame o nuklearnom sporazumu sa Iranom, prenosi Rojters.
Polard se u zimu 2020. godine konačno vratio u Izrael kada mu je na aerodromu uručen i izraelski pasoš.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
