Iako se Zapad nada da će sankcije odvratiti Putina od invazije na Ukrajinu - što je nešto za šta on i dalje govori da mu nije plan - postavlja se pitanje kolike će posledice trpeti, pre svega, Evropa koja već neko vreme nije glavni trgovinski partner Rusije. Rusija se okrenula Kini, kada je reč o trgovini i uzvoz-izvozu.
Isto tako, odlikom nemačkog kancelara Olafa Šolca da suspenduje Severni tok 2 i tako izbije Putinu iz ruke političko "oružje", Evropa bi mogla da se nađe u neugodnoj poziciji ako bi Moskva jednostavno zavrnila sve svoje druge gasne slavine koje napajaju veći deo kontinenta (Nemačka se već snabdeva ruskim gasom preko Severnog toka 1 koji prolazi ispod Baltičkog mora) i ostavi milione ljudi u mraku i hladnoći. Prirodni gas je gorivo koje može da napaja bojlere, peći, šporete i peći.
Bivši ruski predsednik Dmitri Medvedev poručio je juče da će cena gasa skočliti nebu pod oblake posle odluke Berlina sa suspenduje 11 milijardi dolara vredan projekat.
"Dobrodošli u vrli novi svet gde će Evropljani uskoro plaćati 2000 evra za 1000 kubnih metara prirodnog gasa", poručio je Medvedev.
Šta se dešava?
Ruski lider Vladimir Putin odlučio je da podrži nezavisnost Donjecka i Luganska, dva separatistička regiona na istoku Rusije. Uz to, naredio je vojsci da ode u Donbas i tamo "održava mir", čime je prešao "crvene linije" Zapada i de fakto poslao trupe na teritoriju suverene zemlje.
Američki predsednik Džo Bajden to je nazvao početkom invazije na Ukrajinu i ubrzo potom su Britanija, SAD i EU najavile ekonomske sankcije Rusiji.
Šta dalje?
Zapad se nada da će prva tura ekonomskih sankcija koje su, za mnoge blaže nego što se očekivalo, naterati Putina da odstupi i povuče nekih 150.000 vojnika stacioniranih duž ukrajinske granice.
U slučaju da Putin naredi invaziju, Zapad upozorava da bi to moglo da dovede do dugog i krvavog konflikta. Sa druge strane, uprkos gnevu zapadnih sila, kako Ukrajina nije članica NATO, mala je verovatnoća da će London, Vašington ili Brisel ući u direktan sukob sa Moskvom i tako izazvati Treći svetski rat.
Da li će biti rata većih razmera?
Direktnog sukoba NATO i Rusije, najverovatnije neće biti, ali je Britanija već poslala antitenkovsko oružje Ukrajini i obećala drugu pomoć. Isto tako, rusko napredovanje ka istoku Evrope moglo bi da unervozi "istočne" članice NATO i dovede do gomilanja snaga i potencijalnog povećanja tenzija u regionu.
Šuška se i da Putin posle invazije planira širenje na Baltičke zemlje, ali ne postoji ni jedna jedina potvrda ovih tvrnji koje sve više kruže po društvenim mrežama.
Cena gasa
Posledice stopiranja Severnog toga 2 i zatezanja odnosa sa Rusijom osetiće se u celoj Evropi. Cena gasa, koju određuje međunarodno tržište ali gde Evropa žestoko zavisi od Rusije skoro sigurno će porasti. Zemlje će pokušavati da pronađu druge snabdevače ali se očekuje da će običnim građanima stizati skuplji računi za gas, a spekuliše se da bi i neke fabrike biti privremeno zatvorene.
Više od 38 posto prirodnog gasa koji je Evropska unija iskoristila prošle godine stigao je iz Rusije, pokazuju podaci Jurostata, a gotovo 27 procenata tog gasa otišlo je Nemačkoj. Očekuje se da će dogodite ta cifra biti mnogo veća jer Berlin planira da zatvori nuklearne i elektrane na ugalj, a obični Nemci i drugi Evropljani, uključujući i Britance, će to itekako osetiti po džepu.
Cena nafte
Cena nafte će skočiti budući da je Rusija jedan od najvećih proizvođača sirove nafte na svetu. Cena sirove nafte na svetskim tržištima već sada se približila brojki od 100 dolara za barel, a ako snabdevanje bude ograničeno, mogla bi da premaši i 120 dolara po bareku, što znači poskupljenje na benzinskim pumpama.
Tržišta
Berze u celom svetu survale su se posle Putinovog obraćanja naciji ali su tokm današnjeg dana pokazale znake oporavka. Centar za ekonomsko i poslovno istraživanje ipak upozorava da bi ukrajinska kriza mogla da podstakne inflaciju i uspori ekonomski rast u glavnim zemljama Zapada. Isto tako, produženi pritisak na finansijska tržišta pogodiće i penzione sisteme u razvijenim zemljama jer je većina njihovih investicija vezana za berzu.
Izbeglička kriza
Ruska invazija na Ukrajinu, ali i pretnja istom, mogla bi da podstakne novi talas migracija na Starom kontinentu. Britanski premijer Ben Volas izneo je prilično sumornu prognozu da bi Evropa mogla da se nađe pred najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata.
Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov rekao je da izbegčice ne bi bili samo "katastrofa" za Ukrajinu već i za Evropu. Dok britanski zvaničnici na svaki način pokušavaju da izbegnu priliv migranata na svoje obale, istovremeno dolivaju ulje na vatru tvrdnjama da bi Poljska i Rumunija uskoro mogle da se suoče sa milion izbeglica pred svojim vratima.
"EU mora da izbegne još jednu migrantsku krizu. Velika je verovatnoća da će cela EU biti pogođena, i Britanija. Ali će najgore proći Francuska, Poljska, Mađarska i Nemačka", rekao je torijevac Mark Pričard.
Ruska osveta?
Britanija bi mogla da se nađe na udaru ruskih sajber napada, zbog čega su zvaničnici pozvali institucije da se pripreme na tu mogućnost, pre svega bolnice, lokalne uprave i poslovne kompanije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
