Rusija je sa oko 190.000 vojnika krenula u invaziju Ukrajine u zoru 24. februara pod izgovorom denacifikacije i demilitarizacije, kako je to objasnio predsednik Vladimir Putin.
Danas, posle mesec dana, situacija na terenu je daleko od očekivane - brze predaje i kapitulacije ukrajinskih snaga, uz to Rusi nisu osvojili niti jedan veliki grad, prestonicu Kijev drže u poluokruženju, Marijupolj na jugu je gotovo sravnjen sa zemljom, ali i dalje nije osvojen, dok je Harkov takođe u okruženju.
Institut za istraživanje mira
Pet scenarija za okončanje rata
1. Prisilno primirje
Zastoj u ratnim operacijama, Ukrajina pristaje na neutralnost, Putin zadržava kontrolu nad istočnim delovima zemlje
2. Pirova pobeda Rusa
Osvajanje Kijeva i uništenje ukrajinske državnosti bili bi Pirova pobeda, Putin ostaje izolovan, jača otpor civila i pobunjenika
3. Državni udar u Moskvi
Malo verovatano u ovom trenutku, ali kako stižu izveštaji o žrtvama, sve ostvarljiviji. Putin još čvrsto drži sve poluge vlasti u svojim rukama
4. Širenje sukoba, nuklearni rat
Eskalacija sukoba i ulazak NATO u rat samo bi doveli do svetske kataklizme, tj. nuklearnog sukoba i uništenja
5. Pobeda Ukrajine
Najmanje verovatna opcija imajući u vidu da su male šanse da Rusija povuče trupe i prizna poraz.
* Institut za istraživanje mira i bezbednosnu politiku na Univerzitetu u Hamburgu (IFSH)
Propala kampanja
Posmatrajući sa strane, jedan od retkih ostvarenih ruskih strateških ciljeva jeste spajanje Krima s Donbasom kopnenim putem, ali luka Marijupolj još nije osvojena.
Institut za proučavanje ratova (ISW) navodi u svojoj analizi da je ruska kampanja doživela kulminaciju bez ostvarivanja ciljeva - drugim rečima, propala je!
Rat u Ukrajini zapao je u ćorsokak, ali to ne znači da je završen i nije verovatno da će se uskoro završiti. Niti je ishod rata još jasan. Rusi još mogu da pobede; Ukrajinci bi mogli da pobede; rat bi mogao da se proširi na druge zemlje; ili bi mogao da se pretvori u verziju sukoba niskog intenziteta na istoku Ukrajine koji je počeo još 2014.
Vlade Radulović
Rusi imali pogrešne obaveštajne podatke
Vojni komentator Vlade Radulović kaže da je Rusija na početku sukoba imala izuzetno loše i neadekvatne obaveštajne podatke:
- Rusi na severnom i istočnom bojištu nisu uspeli da urade nijedan od dva ključna zadatka. Nisu uspeli da opkole Kijev i da stave pod kontrolu Harkov. Brzo napredovanje na ovim pravcima rezultiralo je velikim gubicima u ljudstvu i tehnici budući da su se ukrajinske snage skoncentrisale u manjim mestima, odakle su vršile dejstva, mahom iz zasede, na ruske konvoje - kaže Radulović i dodaje da je najveći napredak učinjen na južnom bojištu, gde su ruske trupe uspele da pod svoju kontrolu stave nekoliko važnih gradova i kopneno se povežu s Luganskom i Donjeckom narodnom republikom.
Aleksandar Radić
Pozicioni rat će dugo trajati
Vojno-politički komentator Aleksandar Radić kaže da su ruske snage ušle duboko u Ukrajinu:
- Od početnih uspeha i značajnih prodora, pokreti ruskih snaga nisu tako radikalni. Ušlo se u pozicioni rat, koji je postao svakodnevica - kaže Radić koji očekuje pad Marijupolja.
- Očigledno je da ukrajinske trupe nemaju snage i šansi za protivnapad i da će biti uništene. Gde će Rusi usmeriti dalje napade ostaje da se vidi. Šansi za prekid sukoba gotovo da nema. Rusi tvrde da sve ide po planu, mada za to baš i nema mnogo dokaza - kaže Radić.
B. V.
Mobilizacija
Neuspeh početne ruske vojne kampanje ipak označava važnu prekretnicu koja ima implikacije na razvoj i izvršenje zapadnih vojnih, ekonomskih i političkih strategija. Zapad mora da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem koje joj je potrebno za borbu, ali sada takođe mora dramatično da proširi svoju pomoć kako bi pomogao da se Ukrajina kao zemlja održi u životu čak i u uslovima zastoja, navodi ISW.
Idu na zapad i u Rusiju
Milioni izbeglica
Prema podacima UN, Ukrajinu je do sada napustilo više od 3,5 miliona izbeglica, dok je njih oko deset miliona raseljeno unutar zemlje. Većina izbeglica, njih oko dva miliona, prešlo je u Poljsku. Stotine hiljada su prešle u Slovačku, Mađarsku, Moldaviju. Nekoliko desetina hiljada izbeglica iz istočnih delova Ukrajine prešlo je u susednu Rusiju.
Vladimir Putin
Neprijatelji gas plaćaju u rubljama!
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će prihvatiti rusku valutu samo za isporuke gasa „neprijateljskim zemljama“ kao što su članice EU i SAD.
- Nema smisla da isporučujemo našu robu u EU i SAD i primamo uplate u dolarima, evrima i drugim valutama. On je dodao da će se isporuke gasa nastaviti u skladu s količinama i cenama navedenim u ugovorima, dodajući da će „odgovarajuća direktiva biti poslata ‘Gaspromu’“.
Ciljevi ruske kampanje bili su zauzimanja Kijeva i drugih velikih gradova Ukrajine, smena ukrajinske vlade, uništenje ukrajinske vojske i omogućavanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da postavi političke, ekonomske i bezbednosne uslove na ukrajinskoj teritoriji po svom ukusu. Procena ISW je da je ruska kampanja kulminirala, došlo je do zastoja i Rusi nemaju sposobnost da unesu mnogo sveže efektivne moći u borbu u kratkom vremenskom periodu. Mobilizacijom svežih snaga Rusi će generisati obnovljenu borbenu moć najranije za nekoliko meseci. Osim ako se nešto značajno ne desi, zastoj će verovatno trajati mesecima.
Obe strane preteruju
Procene gubitaka
Dosadašnji gubici u ratnim sukobima razlikuju se od toga koja strana ih saopštava. Tako Ukrajinci navode da su usmrtili 15.300 ruskih vojnika i uništili na stotine tenkova, oklopnih vozila i desetine aviona i helikoptera. Na drugoj strani, Rusi su posle nedelju dana naveli da su izgubili 498 vojnika. Rusko ministarstvo je demantovalo nedavno procureli izveštaj da je poginulo 9.860 ruskih vojnika, a ranjeno njih više od 16.000. Procene američkih obaveštajnih izvora govore da je Rusija izgubila između 3.000 i 7.000 vojnika, a Ukrajina između 2.000 i 4.000. UN su saopštile da su u sukobima ubijena 953 civila, dok je 1.557 ranjeno.
Povratak u krizne devedesete
Potpuna izolacija Rusije
Rusiji su zbog invazije uvedene oštre ekonomske sankcije, što je dovelo do pada vrednosti rublje, poskupljenja robe, ali i nestašice pojedinih namirnica i lekova. Šećer, so i brašno su najtraženiji. Grabež za osnovnim životnim namirnicama oživeo je strah Rusa da će invazija na Ukrajinu dovesti do bukvalnog sunovrata u vreme nestašica i beskrajnih redova iz vremena SSSR.
Uz to, Rusiju su napustile gotovo sve najpoznatije svetske kompanije, a francuski „Reno“ i japanski „Uniklo“ su među retkima koje su nastavile poslovanje. Ruski sportisti i klubovi su izbačeni s većine pojedinačnih i ekipnih takmičenja, što dodatno pojačava utisak izolacije.
K. Prodanović
NE PROPUSTITE
