Dok se u Briselu trude da održe jedinstven stav po pitanju rata u Ukrajini, žitelji zemalja članica Unije podeljeni su više nego što se misli u vezi sa tim ko je odgovoran za najgori sukob u Evropi još od završetka Drugog svetskog rata! Britanski istraživački centar YouGov, u saradnju sa Evropskim univerzitetskim institutom (European University Institute) uradio je istraživanje javnog mnjenja o stanju u Uniji. Rezultati su pokazali da Evropljani podržavaju Ukrajinu, ali ne tako kao što bi se moglo činiti posmatrajući poteze zvaničnika u Briselu. Istraživanje je sprovedeno od 1. do 25. aprila u 16 zemalja članica Unije.
Skeptici
Zanimljivo je da žitelji Skandinavije, Britanije, Poljske i Holandije velikom većinom (preko 70 odsto) smatraju da je Rusija odgovorna za trenutnu situaciju u Ukrajini, dok na jugu državljani Bugarske i Grčke nisu baš toliko uvereni u te navode. Većina građana u Slovačkoj i Mađarskoj, takođe, ne smatra da je Rusija odgovorna za rat. To ukazuje na činjenicu da je javnost u Evropi mnogo više podeljena po pitanju zajedničkog stava koji bi EU trebalo da zauzme. Kada je u pitanju pomoć Ukrajini, većina Evropljana se slaže da bi trebalo slati humanitarnu pomoć (84 odsto) i dozvoliti dolazak izbeglica (80 odsto). Međutim, kada se radi o eventualnom slanju trupa u Ukrajinu, Evropljani su mnogo skeptičniji. Samo 31 odsto njih smatra da bi NATO trebalo da pošalje snage u Ukrajinu. Istovremeno, tek 42 odsto ispitanih spremno je da prihvati rast cena energenata kao posledicu rata. Raslojavanje u Evropi nije neočekivano jer mnoge zemlje imaju istorijski bliske veze sa Moskvom. Neke povezuje religija, druge ekonomski interes, dok je kod pojedinih izražen skepticizam po pitanju NATO i generalno Zapada.
Bugari se plaše napada Rusije
Dve trećine Bugara strahuje da će Moskva izvesti raketni ili bombaški napad na objekte u Bugarskoj, dok se više od polovine plaši da bi Rusija mogla da okupira njihovu zemlju, pokazuju rezultati istraživanja. Od upotrebe nuklearnog oružja se plaši troje od četvoro Bugara, pokazuje istraživanje koje je agencija ESTAT sprovela za Fondaciju Radionica za građanske inicijative.
Mađarska, s premijerom Viktorom Orbanom na čelu, zapretila je stavljanjem veta na šesti paket sankcija koje EU planira da uvede Rusiji, a u okviru koga se nalazi i plan o zabrani uvoza ruske nafte. Orban, koji služi četvrti mandat na mestu premijera, najdalje je otišao u suprotstavljanju planovima zvaničnog Brisela. Druge zemlje, poput Slovačke i Hrvatske, zatražile su izuzeće od sankcija na rusku naftu.
Sankcije
Kako prenosi Dojče vele, ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto, koji je takođe nadležan i za spoljnu trgovinu, rekao je tokom nedavne posete Kazahstanu da njegova vlada neće odobriti nikakve sankcije koje bi Mađarskoj onemogućavale uvoz nafte i gasa iz Rusije, jer bi to ugrozilo energetsku bezbednost zemlje. - Mađarska vlada se vrlo jasno odredila. Nije potpuno nemoguće da će vlada modifikovati ili promeniti svoj stav, ali je ona ipak veoma eksplicitna po pitanju veta - smatra politikolog Peter Kreko iz budimpeštanskog Instituta politički kapital. Mađarska je jedina zemlja EU koja dosad nije upotrebila nijednu oštru reč kojom bi osudila ruski rat protiv Ukrajine. Premijer Orban je samo nominalno osudio rat, a reči kojima bi kritikovao Putina nikada nisu prešle preko njegovih usana. Mađarska je do sada nerado podržavala antiruske sankcije, a vlada ne dozvoljava transport oružja u Ukrajinu preko svoje teritorije. Zbog toga su narušeni odnosi Mađarske sa istočnim državama Unije - Poljskom, Češkom, Slovenijom. Čak je iz Kijeva stigla i optužba da Mađarska ima teritorijalne pretenzije na deo zapadne Ukrajine, što je u Budimpešti odbačeno kao lažna vest.
NE PROPUSTITE
