Ova 32-godišnjakinja stigla je iz Kijeva, zajedno sa majkom i malom ćerkom, u Brisel pre skoro tačno tri meseca.
Od tada je radila kao veza između vlade Brisela i drugih Ukrajinaca u sklopu napora da se izbeglice uključe u proces donošenja odluka i rešavanja problema.
„Imamo situaciju u kojoj ljudi žele da idu na praznike i ne žele da Ukrajinci ostanu u njihovim kućama“, rekla je ona za EUobzerver u ponedeljak (20. juna).
„Oni žele da napuste svoje domove, a mi znamo da su Ukrajinci na ulici“, rekla je ona, napominjući da su neki spavali na železničkoj stanici Midi u centru Brisela.
Osim akutne stambene krize koja će se samo pogoršati, Kohanko-Parandi je rekla da su belgijska administracija i njene brojne opštinske zajednice u Briselu suviše spore i glomazne.
Belgijski stanodavci takođe ne žele da izdaju stanove Ukrajincima jer im u martu sledeće godine ističe status privremene zaštite.
Tipični belgijski ugovori o zakupu često se protežu na tri, šest ili devet godina. Drugi zakupodavci su takođe oprezni da primaju depozite od briselskog javnog centra za socijalni rad, takođe poznatog kao CPAS.
Arijana, zborno mesto za dolazeće Ukrajince, koju vodi Flamanski Crveni krst u najbogatijem briselskom kvartu Voluve-Sent-Lambert, navodno ima žalosne uslove.
Neki se nalaze zaglavljeni u centru nedeljama zaredom, nesposobni da se registruju kako bi obezbedili svoja prava — kao što je zagarantovano direktivom o privremenoj zaštiti EU.
Kohanko-Parandi je rekao da je i nekim Ukrajincima teško da se prilagode.
„Dođete ovde i samo morate da počnete iz početka“, rekla je ona.
Kokhanko-Parandii nije sama u svom nastojanju da reši probleme i radi sa drugima, uključujući i ruske državljane u Briselu.
Među njima je i Ekaterina Kliford, 47-godišnja Ruskinja koja već četiri godine živi u Briselu.
„Niko nije očekivao da će tako dugo biti domaćin porodicama, za neke ljude je to takođe jednostavno skupo“, rekla je ona, sedeći pored Kohanko-Parandija.
Prema rečima gradskih zvaničnika, veliki deo stanovnika Brisela troši oko 50 odsto svojih mesečnih prihoda samo na kiriju.
Kliford je rekao da volonteri širom Belgije rade prekovremeno na pronalaženju smeštaja za Ukrajince „kako ne bi završili na ulici“.
Problemi, i drugi, zbunili su vlasti koje rade na pokušaju da otklone sve poteškoće.
Pjer Verbeeren je jedan od njih. On je i koordinator briselske vlade za Ukrajinu.
On je rekao da Brisel trenutno ugošćuje oko 8.000 ukrajinskih izbeglica, a očekuje se da će taj broj porasti na oko 12.000 do kraja godine.
„Glavno pitanje je stanovanje“, rekao je on.
Plan za njegovo rešavanje uključuje pretvaranje poslovnih prostora u kolektivne stambene jedinice za izbeglice, ideju koja bi se kasnije mogla iskoristiti za rešavanje akutne krize beskućništva u gradu.
Ali Verbiren napominje da se takve odluke ne donose bez prethodnog uključivanja Ukrajinaca, što je novi pristup u Briselu.
„Prvi princip je ’ništa o ukrajinskom bez Ukrajinaca‘“, rekao je on.
„Mi integrišemo Ukrajince i korisnike privremene zaštite u sve procese donošenja odluka, na svim mestima o kojima razgovaramo u Ukrajini“, rekao je on.
Ovo uključuje uspostavljanje radnih grupa koje se bave oblastima kao što su privatno stanovanje, obrazovanje, poslovi i zdravstvo.
Šefovi osoblja svih ministara u Briselu, predsednici radnih grupa, zajedno sa ukrajinskim predstavnicima, zatim svi zajedno sede u globalnoj radnoj grupi za rešavanje problema.
Ali priznaje da je situacija i dalje frustrirajuća.
„Građani Brisela koji pružaju gostoprimstvo Ukrajincima su siti čitave administracije, jer je previše složena“, rekao je on.
„Građanska solidarnost se za mnoge ljude doživljava kao neuspeh države“, dodao je on.
On je istakao da su u toku napori na stvaranju sinergije između institucionalne podrške, običnih ljudi koji ugošćuju izbeglice i širenja zajednice.
"To je nešto novo, i to je nešto teško, i to još nije uspeh. Dakle, da se razumemo, to još nije uspeh", rekao je on.
Pristup koji je usvojila briselska regionalna vlada ima za cilj da integriše Ukrajince bez stvaranja dvostrukih standarda za druge kojima je takođe potrebno, dok istovremeno pruža informacije što je moguće većem broju ljudi, rekao je on.
To je strategija koja se takođe oslanja na podršku Agencije UN za izbeglice (UNHCR) i njenog službenika Alphonsa Munjameze koji radi sa Verbeerenom.
„Oni su zaista prihvatili UNHCR-ov priručnik o angažovanju zajednice“, rekao je on, govoreći o odluci grada da uključi Ukrajince.
On je rekao da su ljudi poput ukrajinske izbeglice Kohanko-Parandija i ruskog državljanke Kliforda označeni kao posebna kontaktna osoba se sastaju sa UNHCR-om jednom ili dva puta nedeljno kako bi agenciji pružili pregled onoga što se dešava.
Trudimo se da zajednica ne samo da bude informisana, već i da reaguje na potrebe stanovništva“, rekao je on.
Kutir.rs /EU Observer
NE PROPUSTITE
