Rat u Ukrajini je ušao u šesti mesec. Od situacije na terenu pažnju javnosti sve više počinje da zaokuplja kako će izgledati svet kada jednog dana utihnu topovi. S ruske strane, doduše ne zvanično, nego onako iz senke se pustio probni balon da bi svetski poredak mogao da se vrati na polazne temelje i to one koji su proklamovani Vestfalskim mirom, sa koji je u Evropi okončan 30 godišnji rat i čiji principi su trajali do 1914.
Doduše neformalno se već iz Moskve poručuje da Zapad mora da se vrati sistem poštovanja međunardnog prava i teorije klasičnog realizma u međunarodnoj odnosima da je osnovni činilac u međunarodnim odnosima država, a ne pojedinac i nevladina organizacija, tako da se vraćamo revitalizaciji starog sistema, ne nečeg novog, nego obnovi međunarodnog poretka iz Vestfala.
O tome da li se svet vraća na Vestfalski poredak razgovarali smo sa magistrom međunarodnih odnosa MGIMO Boškom Jovanovićem.
"Da bi shvatili sadašnji poredak, koji nastaje usled sukoba između Rusije i Zapada, moramo da se vratimo u prošlost da vidimo da li se stvara novi poredak ili se ovaj resetuje na stari. Godine 1645. se potpisuje Vestfalski mirovni sporazum, koji je udario temelje međunarodnih odnosa i Evropi. Taj sistem je trajao sve do 1914.
Vestfalski mirovnim ugovorom uspostavljena je ravnoteža snaga, uspostavljen je sistem međunarodnog prava i dogovora. Svaki mirovni ugovor posle toga se poštovao. Osnovni činilac međunarodnih odnosa je bila je država. Pojedinac u to vreme kao činilac međunarodnih odnosa nije postojao, on se samo smatrao kao naprosto jedinka unutar države. Vestfalski sistem je bio ojačavan međusobnom mrežom garancija i ugovora i dogovora koje je potpisao Bizmark, najpametniji nemački političar ikada.
Posle Prvog svetskog rata, proban je da nastane neuspešni sistem međunarodnih odnosa, pa Liga naroda nije uspela pa je to dovelo do Drugog svetskog rata. I nastank Bretonvudsa, dogovori iz Jalte i Pozdama nisu ništa drugo nego dopuna Vestfalskom sistemu, jer naprosto države su bile glavni činilac međunarodnih odnosa. Tad se stvara teorija klasičnog realizma, teorija međunarodnih odnosa da su države osnovni činalac međunarodnih odnosa i da nas ne zanima njeno unutrašnje uređenje sve dok ona poštuje svoje međunarodne ugovore i međunardne obaveze.
Najveći pristalica klasičnog realizma je Kisindžer. Tu imamo dogovore START 1, imamo Detant- popuštanje između Zapada i Istoka. U najgore vreme Hladnog rata Rusija je slala gas Zapadu, a Zapad dolare. Nisu stali. Postoji Savet bezebdnosti koji je vršio svoju funkciju kontrole međunarodnih odnosa. Dozvoljavani su ratovi, mahom u Africi preko posrednika SSSR i SAD i Azije.
Glavno polje ideološkog sukoba je bila Evropa.
Krajem Hladnog rata 1991. raspadom Sovjetskog Saveza i bombarodvanjem SRJ 1999 i kasnije samovoljnim priznavanjem nezavisnog Kosova se urušio Vestfalski sistem međunarodnih odnosa, koji je trajao više vekova, ako izuzmemo Prvi svetski rat.
Postojali su dogovori kao što Helsinška povelja KEBS-a koja je garantovala celovitost država. Amerikanci se odlučuju na odbacivanje tog portetka.
Odbacivanje je počelo za vreme Ričarda Niksona kad je povukao zlatni standard dolara . Gomila sporazume između SAD i Rusije koji su se ticali protvraketne odbrane, kontrola nuklearnog oružja i raketa srednjeg i interkontinetalnog dometa, su naprosto bez ikakvog razloga su prestali da važe, što je izazvalo paniku u Moskvi, a paniku u međunarodnim odnosima naprosto u svih zapadnih žvaka je da je Kosovo jedinstveni slučaj i da neće da se ponovi. Svako može da pita vladu u Tibilisiju i da im kažu da Kosovo nije jedinstveni slučaj, a ništa nije dovelo do propasti nezavisnoti Kosova kao rusko- gruzijski rat 2008.
Amerikanci su se odlučili za odbacivanje klasičnog realizm a, guranje feminističke teorije u međuinarodnim odnosima, što više žena u politici to manje sukoba. Setimo se Kondolize Rajs, gruanja koncepta ljudskih prava, ali ljudsaka prava ne univerzalna na primer invalidima, slepima, gluvonmima, i td, već ljudska prava koja se tiču LGBT, preko sankcija je ubijano stotine hiljada iračkih beba. Amerika odnosno Zapad, tu je Bžežinski rekao 1990- tih bili bi glupi da ne napravimo jednu imepriju. Ali stvar je u tome da sama ljudska prava su u SAD na veoma niskom nivou. Borici za prava Afroamerikanaca bivaju ubijeni, ali kako da kažem Indijanci u SAD nemaju nikakvu prava, sve im je oteto, a ništa vraćeno, međutim SAD i Zapad ima ideju o ljudskim pravima, koncept, kraj takvih smešnih ljudskih prava se desio za vreme rata u Ukrajini na sud u SAD kada je Džoni Dep obesmislio pokret M2. Naprosto sad ćemo da se vratimo na svet sa pravilima. Pošto se Zapad odjednom setio teritorijalnog integriteta Ukrajine. Optužuju Rusiju da ne poštuje dogovor, a svaki dogovor može da se raskine.
Zapad se setio dogovora, međunardnog prava, te nas čeka START 4 jer Zapad ne može da parira Rusiji hipersoničnim oružjem. Oni ne moraju da se trkaju sa Zapadom, imaju dovoljno količina tog oružja. Mi se vraćamo na Vestfalski sistem i tu država postaje najbitniji činilac.
Neće biti NVO, ljudski prava, neće biti svega toga imaginarnog. Sve mora biti napisano na papiru, potpisano i dokumentovano u skladu sa međunarodnim odnosima. Stvar je u tome što se Zapad setio međunarodnog prava vrlo neočekivano za njih same. Međutim Rusija je prihvatila borbu bez pravila kakvu je Vašington podržavao 19991. Vašington je hteo igru bez pravila, i dobio je a onda su se setili da je igra sa pravilima bolja.
Obnova Vestfalskog sistema će naravno doprineti tome da se revitalizuje međunarodno pravo, da male zemlje imaju pravo da se druže sa bilo kime bez bilo ko da im preti. Tako da će to da dovede do neminovog ekonomskog prosperiteta, mira i stabilnost za sve. Tako da se mi vraćamo, što se tiče međunarodnih odnosa na stari dobri svet, kaže za Kurir Jovanović.
Kurir.rs/A.Mlakar
Šta je Vestfalski mir
Vestfalski mir predstavlja seriju sporazuma, kojima je završen Tridesetogodišnji rat. Vestfalski mir je potpisan 24. oktobra 1648. između cara Ferdinanda III, nemačkih kneževa, predstavnika Holandije, Francuske i Švedske. Španski sporazum, kojim je završen Tridesetogodišnji rat potpisan je 30. januara 1648. Ugovorom su priznate nezavisnost Holandije i Švajcarske konfederacije. Ovim sporazumom stvorena je baza međunarodnog sistema suverenih država. Vestfalski sporazum sadrži 4 osnovna principa: princip suvereniteta nacija-država i fundamentalno pravo samoopredeljenja; princip pravne jednakosti među nacijama-državama; princip obavezujućih međunarodnih ugovora među državama, dakle vezujućih ugovora; princip nemešanja jedne države u unutrašnja pitanja druge države.
Zbog tih principa, Vestfalski sporazum iz 1648. je izuzetno značajan za međunarodne odnose. Tim ugovorom stvorena je baza modernog međunarodnog sistema nezavisnih nacija-država. U stvari, to je bio početak zakona među suverenim državama, po kome jedna drugoj garantuje nezavisnost i pravo naroda na samoopredeljenje. Dva najvažnija nova principa su bili princip suvereniteta i princip jednakosti nacija.
NE PROPUSTITE
