"Spremite se“, viče bivši američki marinac. "Pretnja!”, čuje se sledeći poziv i pucnjava koja odjekuje napuštenim kamenolomom, na brdu u Ukrajini, nekoliko kilometara od fronta.
Prašina koju su digli meci meša se sa znojem na vrućini od 30 stepeni. "To nije pištolj“, kaže trener, izdvajajući čoveka frustriranog izgleda koji je pet metara udaljenu metu začinioo malim rupama. "Svaki put ste nišanili na drugo mesto."
U srcu Donbasa, grupa od osam iskusnih zapadnih bivših vojnih lica održava intenzivnu desetodnevnu obuku za 40 novih ukrajinskih regruta koji su izvučeni pravo iz borbi.
Dok se bitka za istok Ukrajine nastavlja, vojnici u Donbasu trpe teške gubitke u žestokoj artiljerijskoj paljbi. Profesionalne vojne snage Ukrajine, koje brane istočnu liniju fronta od 2014. godine, ozbiljno su iscrpljene. Od početka rata u Ukrajini 24. februara novi regruti su se slili na liniju fronta, mnogi sa šokantno malo obuke.
Regruti na kursu imaju raznovrsnu opremu: različito oružje, uniforme i pancire različitog kvaliteta. Starosti između ranih 20ih i srednjih 50ih, muškarci su svih oblika, veličina i nivoa kondicije.
Svaki deseti je bio u vojsci pre rata i imali su vrlo malo formalne obuke, objašnjava Endi Milburn, osnivač Mocart grupe, nove privatne kompanije za obezbeđenje čiji je zadatak da obučava ukrajinske vojnike.
Milburn, penzionisani pukovnik marinaca koji je proveo 31 godinu u američkoj vojsci, okupio je stručne dobrovoljce da obuče civile koji se bore u snagama civilne odbrane Kijeva. Sa sedištem u Donbasu, Mocart grupa se sastoji od između 20 i 30 volontera iz SAD, Velike Britanije, Irske i drugih zapadnih zemalja.
Ime Mocart grupe skovali su njeni članovi kao muzičku referencu na Vagnerovu grupu, rusku paravojnu organizaciju koja se često opisuje kao privatna vojska Vladimira Putina. Milburn kaže da je u početku bio "malo ambivalentan u vezi sa korišćenjem imena“, ali da se ono "sada zapatilo kao brend“.
"Nisam želeo da me povezuju ili upoređuju sa Vagner grupom. Mi nismo protivnik Vagner grupi; ono što radimo je prilično drugačije“, rekao je Milburn Gardijanu.
U velikoj meri finansirana od strane privatnih donatora iz SAD i sastavljena od pažljivo proverenih regruta, Mocart grupa takođe isporučuje humanitarnu pomoć, uključujući sanitarne proizvode i hranu, gradovima na prvoj liniji fronta, i izvlači ugrožene ljude iz područja visokog rizika od borbi.
Ukrajinski vojnici dobijaju kurseve od 5 ili 10 dana o osnovnom rukovanju oružjem, gađanju i manevarskim taktikama za koje bi u idealnom slučaju bilo potrebno šest meseci za učenje. Treneri su naučili hiljade vojnika da razgovaraju sa regrutima preko dva prevodioca, što Milburn kaže da nije dovoljno za posao, ali su imali problema da pronađu ljude sa potrebnim veštinama.
"Još nisam bio na frontu, ali smo držali položaje koji su granatirani i pogođeni raketnim napadima“, kaže za Gardijan 42-godišnji vojnik koji se identifikovao samo po pozivnom znaku Bizon tokom vežbe gađanja, obučen u polovnu britansku kamuflažnu tuniku.
Bizon, mašinski inžinjer iz Dnjepra, kupio je lovačku pušku nakon početka rata, da bi vežbao u gađanje i sada radi kao vodni bolničar. "Prošao sam jednonedeljni taktički medicinski kurs nakon teške saobraćajne nesreće tokom kovida. Rekao sam im to i oni su me postavili za lekara“, kaže on sa osmehom i medicinskim paketom zakačenim na pancir.
To je više nego što zna većina medicinara, kaže Datan, bivši bolničar koji je proveo 23 godine služeći u irskoj vojsci i koji se pridružio Mocart grupi u maju. "Pitate lekare koje su njihove kvalifikacije, a oni kažu: ’Pa dobio sam ovu torbu i sada sam ja lekar‘“, kaže Datan.
"Samo je jedan od ove grupe od 40 nulirao je svoje oružje pre nego što je obuka počela“, kaže Milburn dok hoda kroz šiblje do improvizovanog terena za obuku. Nuliranje oružja znači poravnavanje nišana tako da možete precizno ciljati metu. "To je prva stvar koju uradite“, kaže Milburn.
Ukrajinske trupe se obučavaju blizu linije fronta jer njihovi komandanti ne mogu da rizikuju da njihovi vojnici budu predugo udaljeni od bojnog polja u slučaju da Rusi pokušaju da napreduju. U idealnom slučaju, ovde bi treniralo 100 do 120 muškaraca odjednom, ali ne mogu sebi da priušte da ih skinu sa svojih pozicija, kaže Milburn.
"To je sve naopako: ne ideš prvo u borbu, a onda se vraćaš na obuku“, slaže se Datan. "Ukrajinska vlada ne želi da kaže da većina njihove vojske nije zaista obučena. Ali oni pokušavaju da se bore protiv Rusa koji, srećom, takođe nisu obučeni".
"Ovako je verovatno bilo u Prvom svetskom ratu“, kaže Aleks (nije njegovo pravo ime), razgovarajući za Gardijan telefonom iz Bugarske. Aleks je bivši britanski vojnik koji je otišao na odmor, ali namerava da se vrati da bi trajno pomogao.
"To su muškarci od 36, 37 godina, a pre četiri meseca ovi momci su bili taksisti ili farmeri. Niko od njih ne želi da bude u vojsci, ali kažu da je naša zemlja napadnuta. Šta očekujete da uradimo? Veliko poštovanje prema njima. Ali, da budem iskren, prilično je tužno“, kaže Aleks.
Ali ono što trupama nedostaje u iskustvu, oni nadoknađuju entuzijazmom i odlučnošću. "Oni su raspoloženi, slušaju, pažljivi su i pre svega imaju odličan smisao za humor“, kaže Milburn dok prati vežbu.
"Oni se ne žale, uzimaju sve i daju 100%“, slaže se Datan.
Tigar, 22-godišnji vojnik koji je studirao pravo u Dnjepru kada je počeo rat, kaže da sada završava poslednju godinu studija na daljinu dok se sprema za borbu.
Mocartovi članovi žele da se odvoje od priliva ratnih turista i nazovi boraca koji obučeni u nove i skupe uniforme, pune hotelske barove u skupim novim uniformama i pričaju "lovačke priče". "To je opasno“, kaže Aleks. "Možete da nastradate i vi i neko drugi a to šteti odnosima između zapadnjaka i Ukrajinaca".
Treneri kažu da su se pridružili Mocart grupi da bi postali "borbeni multiplikatori“, rekavši da ima smisla obučiti stotine Ukrajinaca, a ne rizikovati da brzo poginu u borbama. Na sajtu britanske vlade piše da bi oni koji putuju "da se bore ili da pomognu drugima koji su uključeni u rat“ mogli biti krivično gonjeni po povratku u UK.
Iz razgovora sa ukrajinskim trupama i komandantima, Aleks i Milburn se slažu da se američki i zapadni sistemi naoružanja i vojna oprema ne koriste ili distribuiraju pravilno zbog toga što Ukrajincima nedostaje obuka i veštine.
"Oni ne koriste oružje“, rekao je Aleks, koji se tokom svojih sedam i po godina u britanskoj vojsci specijalizovao i obučavao za upotrebu džavelina i NLAV-a, visokotehnološkog protivtenkovskog oružja SAD i Velike Britanije koje se pokazalo ključnim za uspeh Ukrajine u potiskivanju Rusije iz Kijeva u martu.
Aleks kaže da je iz razgovora sa komandantima shvatio da se bez odgovarajuće obuke sistemi džavelin od 178.000 dolara zloupotrebljavaju ili postaju suvišni, a sofisticirane baterije nišana iscure pre nego što se rakete ispale. "Ne dobijaju obuku koja im je potrebna“, kaže Aleks.
Na kraju lekcije iz streljaštva, trupe se okupljaju na brifingu. "Gde bi metalne ploče trebalo da budu idealno postavljene u našem oklopu?“ pita jedan muškarac, a trener pokazuje dok muškarci gledaju i pažljivo slušaju. "Postajem smireniji što više treniram“, kaže Bizon na pitanje da li je zabrinut zbog odlaska na liniju fronta.
Nestor, 26-godišnji ukrajinski vojnik takođe iz Dnjepra, jedan od retkih koji su se borili u Donbasu od 2014. godine, vratio se na poligon sa Robom, bivšim američkim marincem, da dobije još saveta o promeni šaržera. "Ovi instruktori su neverovatni, tako su detaljni bez obzira na nivo vašeg iskustva“, kaže Nestor. Od 15 prijatelja koje je Nestor izgubio boreći se u sukobu od 2014. godine, 10 ih je umrlo ove godine.
Iako su isporučivali oružje i obuku u inostranstvu, SAD, Velika Britanija, EU i drugi zapadni saveznici nisu rasporedili trupe u Ukrajinu iz straha da će sukob eskalirati u rat između Rusije i NATO-a. Međutim, Endi Milburn želi da ima više kontakata sa američkom vladom.
Upitan da li deli obaveštajne podatke sa SAD, on odgovara: "To je nekako laki deo“ – i objašnjava da je američka vlada zabrinuta da bi se grupa, ako ih budu finansirali, mogla pretvoriti u privatnog vojnog izvođača koji bi se uključio u same borbe.
Ako se neko od dobrovoljaca Mocart grupe ipak uključi u borbe, oni više nisu deo Mocart grupe, objašnjava Milburn. "Postoji vrlo jasna linija."
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
