Ruski brodovi u Jadranskom moru. Neko bi rekao šala, vic, otkuda ruski brodovi u moru koje deli nekoliko članica NATO Albanija, Italija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija.
Međutim, ruski brodovi su se pojavili i plovili Jadranom po prvi put posle skoro pet godina, ako izuzmemo povremeno izranjanje poneke ruske podmornice u šnorkel vožnji i njeno bzo nestajanje ili dolazak do Jonskog mora i nazad.
O ovome incidnetu, koji dolazi u jeku Ukrajinske krize i žestokih napada na rusku Crnomorsku flotu pisala je i italijanski list La Republika za koji je govorio i admiral Đuzepe Kavo Dragone (65) načelnik italijanskog vrhovnog štaba odbrane koji je progovorio o izletu ruske Mediteranske eskadre koja je formirana 2015. godine i predstavlja naslednicu 5. mediteranske eksadre Sovjetske ratne mornarice.
Ruski ratni brodovi su iz istočnog sredozemlja došli do Jonskog mora i uplovili preko Ortanskih vrata u Jadran uprkos mreži sonara koji su tu postavljeni. Sonari su naravno detektovali ruske brodove, posle čega je italijanska mornarica digla uzbunu. Prvo su upućeni mornarički patrolni avioni ATR P-72A italijanskog vazduhoplovstva, a onda i fregata Libećio. Takođe podignuti su i mornarički patrolni avioni američke mornarice P-8 Posejdon iz baze Sigonela na Siciliji
Pretpostavka je da je cilj Rusa bio osmatranje Udarne grupe nosača aviona američke mornarice USS Hari Truman CVN-75.
Ruski pomorski efektivi u Jadranu
Italijanska i američka mornarica identifikovali su u Jadranskom moru sledeća vojna plovila: razarač Admiral Tribuc 783 koji je operisao na srednjem Jadranu. Radi se o protivpodmorničkom brodu ruski Projekt 1155. U NATO nomeklaturi označava se i kao klasa Udaloj. Ovaj brod nalazi se u sastavu Pacifičke flote, a privremeno je pridružen Mediteranskoj eskadri.
Drugi brod obaveštajni brod Vasilij Nikitič Tatiščov (SSV231), krstarica Varjag (011). Inače radi se o istom tipu broda koji je bio i potopljena raketna krstarica Moskva -zastavni brod Crnomorkse mornarice, koji je potonuo posle oštečenja. Radi se o raketnoj krstarici po NATO nomeklaturi klase Slava. I ovaj brod pripada ruskoj Pacifičkoj floti, koji je izmešten u Mediteransku eskadru. I ovaj je brod delovao u južnom Jadranu, dok fregata Admiral Grigorovič (745) jedini brod Crnomorske flote je ostao u Jonskom i nije uplovljavao Jadranko more. U pitanju je raketna fregata u NATO nomeklaturi poznata i kao Talvar klasa.
Italijanski pomorski efektivi u Jadranskom moru
Italijanska mornarica je prateći ruske pomorske efektive rasporedila različite plovine jedinice u Jadranu fregata Karlo Bergamini (F 590) u srednjem Jadranu, koja je i istoimena klasa ovih raketnih fregata, fregata Antonio Marceglija (F 597) u južnom Jadranu istoimene klase, koja je delovala u južnom Jadranu i fregata Libečo (F 572) starije klase Maestrale. Praćenju se i pridružila podmornica Primo Longobardo (S524) klase Sauro. Radi se o dizel-električnoj podmornici koja često kontroliše ovu strateški važnu rutu.
Šta kaže admiral Dragone
Prema njegovim rečima, njego kolega admiral Aurelio De Karolis je odmah po dobijanju informacije da su ruski ratni brodovi ušli u Jadransko more naredio isplovljavanje najbližih brodova. Tako je Fregata Bergamini pratila je ruski razarač Admiral Tribuc, a fregata Marceglia krstaricu Varjag dok im je iznad glave leteo P-72, a onda je stigla i fregata Libečo.
Admiral Dragone ističe za La Republika da je situacija sada još napetija i da na Sredozemlju traje stalno nadmetanje:
"Nema više stare ideje mira. Prelazi se sa direktnog takmičenja u krizu, koja preti prerastanjem u sukob. U aprili su se dve njihove podmornice Kilo približile NATO floti u Jonskom moru, ali su ih talijanske fregate uočile od prvog dana. Držali smo ih na sonaru deset dana, a onda je francuska plovna jedinica zamenila našu. U podmornicama čuju naše sonare koji ih ‘pinguju‘ i tako ocrtavaju: shvatili su da ne mogu izbeći kontrolu, pa su otišli."
On negira i da su Rusi blokirali Otrant: "Trgovački saobraćaj ni u jednom trenutku nije bio ugrožen."
Admiral Dragone za La Republiku dodao je i sledeće
"To je prilično rutinska aktivnost, usmerena na položaj NATO snaga u senci ukrajinske krize. Rusi su patrolirali, ‘ispipavali‘ postavku američke flote i procenjivali kako bi reagovala. Bio je tu špijunski brod Vasilij Tatiščev, zadužen za analizu radarskih frekvencija. Pratili smo ih i proučavali njihove poteze. To su situacije u kojima nije jasno ko koga prati ili, kako se kaže u žargonu, ko koga ‘zasenjuje‘: manevri su bili baš kao na dlanu." I dalje: "Držimo se podalje kako bismo ispitali radarske emisije, ali često smo stizali i na nekoliko stotina metara od njih. Poslali smo i podmornicu Longobardo, koja je čuvala sve to područje. Opazivši da nije uhvaćena sonarom, otišla je mnogo bliže njima. Fotografije snimljene uz pomoć periskopa pokazuju koliko je bila blizu ruskim plovnim jedinicama, dodao je admiral Dragone.
Putinov san o Mediteranu
Admiral Dragone u svom intervjuu za La Republiku osvrnuo se i na ruske pomorske efektive u Mediteranu i dodao da do 2015. godine Rusija je na Mediteranu imala samo jedan brod.
"Zatim su uz znatna ulaganja obnovili sirijsku luku Tartus, u kojoj su od 2017 dobili koncesiju na pola veka pretvarajući je u važnu bazu. Prošle godine u Mediteranu (2021) bilo je desetak plovnihj jedinica. Kretali su se južno od Kipra, gde su ležišta nafte i gasa, i naravno gde su bile vježbe NATO. Sada, s obzirom na ukrajinsku krizu, imaju moćnu postavku, sa čak dvadeset brodova."
"Putin je 31 jula", kaže admiral, "potpisao dokument u kojem Mediteran naziva strateškim područjem: on će biti centar sukoba s NATO i Rusi će održavati stabilnu pomorsku silu. Bit će osobito nasrtljivi na Bliskom istoku i u Africi, gde žele stvoriti bazu u Sudanu. Pokušaće se ponovo pokrenuti u Egiptu, Libiji i Alžiru. Ruska pažnja više nije samo na istočnom Mediteranu, već i u centralnom. Zbog toga, nakon događaja u Jadranu, naredio sam promenu naše pomorske bezbednosne postake. Operacija ‘Sigurno more‘ sada je postala ‘Sigurni Mediteran‘ a naše patroliranje se proširilo na sav basen, ne samo na zone najbliže Italiji: to je jedini način da se kontroliše situacija."
Na Mediteranu su, kaže on, "izvori opskrbe Moskve, jer je sjeverna Afrika područje koje Rusi žele destabilizirati i moramo se pokrenuti da to spriječimo. Od obalnih država do Sahela ruska aktivnost je poznata i pokazat će se s većim intenzitetom u nadolazećim godinama."
Kurir.rs/A.Mlakar/La Republika
NE PROPUSTITE
